среда, 10. јул 2013.

2198.
НИШТА НАС
НЕ СМИЈЕ ИЗНЕНАДИТИ,
ОСИМ СРПСКИХ
СТРШЉЕНОВА
 

Како неки не убоде Инцка. Директно у вратну жилу. ММЈС. Стршељенску.
Инцко се бави маршевима, умјесто да одступи са те аустроугарске дужности јер је, и његов, пројект, Федерација Лагумџије и Лијановића, FL&L, доживио смртоносне метастазе. Умјесто да види откуд толико наоружање, код Тешња, у Демократској Федерацији и Већем Беха Ентитету.
Нађене, можда и тоне, експлозива, конфекционираног у гранате, бацаче и слично, само су врх леденог експлозивног муслиманског бријега.
Док је Војска Републике Српске била државна легитимна организована војна сила, такозвана Армија БиХ је била полуорганизована стршљеничка хајдучија у којој се могло догађати свашта, од одсијецања српских глава до сарајевског градског терора.
На крају рата, Војска Републике Српске је своје оружје, резерве, залихе и сва друга МТС, комисијски, за сваку чету у зони борбених дејстава, пописала и предала надлежним војним институцијама.
Јасно је да то такозвана Армија бих није урадила. Није ни имала надлежне институције, ни војне ни цивилне.
И, јер, њено наоружање је било илегално, шверцовано, арапдонирано и слично, и оно је такав свој пут наставило и послије рата. Сам бог зна колико је таквих складишта на муслиманској страни фронта. И колико их је подијељено повјерљивим патриотама за потребе коначног обрачуна против Срба и Српске.
Складиште код Тешња показује колико су муслиманске политичке и ратне снаге искрено прихватиле Мир, Дејтон и Тронационалну БиХ.
Дабоме, да се Инцко, и сваки други Пицко у БиХ неће ни почешати по својим бонским овлаштењима поводом Експлозивног Тешња.
Ово ће бити само нови генератор у политичкој каријери лијепо зачешљаног Шемсудина Мехмедовића.