1931.
BANKI STAJL
BANKI STAJL
Ne čudim se
Ujedinjenim nacijama. To je i inače Privjesak institucija. Prikurak. Borba
jačeg protiv slabijeg. Čim postoji institucija veta, nemna ujedinjenih i
pravednih. Koliko je zla nanijeto pod fetvom UN. Koliko je muslimanskog oružja
došlo u Zaštićenu Zonu pod stražom UN. A gdje ide oružje ide i smrt. Pa kad
izinu onda to proglase Genocidom.
Čudim se
razmjerama primitivizma, sokakluka i prostakluka prividnih muslimanskih
zaštitnika koji osudom pjesme Marš Na Drinu nastoje zaštiti muslimane i
produljiti lažnu sliku o genocidu nad njima.
Provincijalni
Duh Kalesije proširio se po cijjeloj muslimanskoj Bosni. I sada se
internacionalizuje.
Na ovaj
način se muslimanska sirotinja drži u Getu Privida. Kobiva, neko ih štiti i
misli na njih. Kobiva Politika je uvijek na straži. Politika u kojoj Tihić kaže
dvije, tri riječi Bakiru. Oćeš Da Kažem. I ovaj se povuče KoP. Za to vrijeme
muslimanska sirotinja će da živi u iluziji da je zaštićena od Drine. Jesil viđo,
ba, šta kažu UN.
Dabome,
mislimanska sirotinja i muslimanski narod nema tu nikakvu krivicu. Osim što će
morati još mnogo vremena da provodi u tom getu koji se kod nas zove tor. Nema krivicu
jer i ne zna ništa o pjesmi i kompoziciji Marš Na Drinu.
Ne znaju ni
oni što su javno izrazili protest. Ne zna ni Banki Mun. Ne znaju ni UN.
Inače bi ih
bilo sramota da na jednu slobodarsku pjesmu bacaju blato fašizma i genocida
koje su izmislili.
Nu. Iza svega
ne stoji samo ta jevtina prljavština tipa Nas su klali uz Marš na Drinu.
Iza svega
stoji i žal što nije uspio Marš Na Drinu s ove strane.
Taj žal se
taži optužbama Srba za Fašizam i za Genocid.
Taj žal
treba da zamijeni istorijsko odustvo iz svake prilike kada je trebalo da se
gine za slobodu a ne da se prikloni zlu.
Taj žal
treba da osokoli lokalno osmanstvo.
Taj žal se
nastoji nametnuti i muslimanskoj sirotinji koja sa tim nema nikakve veze. Samo da
bi oni u Saraju mogli mirno da se nagode.
A zaboravlja
se pri tom da je Srbija imala uvijek pravo na Marš Na Drinu. Jer maršuje po
svojoj zemlji.
Islam, pri
tom, u toj Usranoj Bosni, kudgiod se mrdne, maršuje po hrišćanskoj zemlji.
Treba uvesti
kontramjere. Zabraniti seriju Sulejman Pičastveni i Turski marš Divljih jagoda.
A Banki Muna
naučiti da pjeva onaj stih Safeta Isovića, iz pjesme nastale u ratu, Sa Daleke
Bijele Džamije.
Jebeš naciju
koja nema nacionalističke pjesme.
Марш на Дрину
Тихо, спуштала се летња ноћ
На Цер, на ту горду планину.
Чак и дивља звер губила је смер
Због чудног страха -
Да ће сметат' четама што крећу се без даха.
Дрини, Сави, свуда где је плач,
Тамо хита бритак, српски мач,
Само лаки бат
Нико никог зват' те ноћи неће
Док се војска пропланцима и брдима креће.
Сред тог мрака
Преко обронака
Сваког срце мори
Сваком ватра у грудима гори
Да се одмах бори.
У тој земљи гуња, опанка
Где су зоре вечно црвене
Никад бој не спи
А кад жито зри
Тад без престанка
Свуда се чује песма танка, песма од уранка.
Један рат тек што је прошао
Други је са летом дошао
Туђин је за трен
Као нека сен из мрклог мрака
Прекинуо летину и песму девојака.
Није тешко
За сељака, ђака
За правог јунака
Из весеља, кола девојака
Латит' се пушака.
Борац сваки нема пушку, не
Али носи срце планине.
Борче, држи стег
Туђин ће у бег се брзо дати
Поново ће сунце Шумадију обасјати.
Зов јунака с бојне Дрине те
Све се ори, све до даљине.
Свуда, сваки пук
Пушке, трубе звук и јуриш прави
Певала се песма рата, слободи и слави.
Пуцај, момче
Мајка ти не плака
Јер је кућа свака
Дала Церу по једног јунака
Оца, сина, брата.
На Цер, пођите са снагом свом
Знајте, ви браните род и дом
Свуд' је поклич, зов
Тај витешки ков старца, момака
То је огањ што га носе од својих предака
У бој, крените јунаци сви
Крен'те и не жал'те живот свој
Цер да чује твој, Цер нек види бој
Река Дрина - славу, храброст
И јуначку руку српског сина.
Напред борче
Брани своју земљу
Не дај, никад не дај
За њу живот увек радо предај
Али је ником не дај!
Пој, пој, Дрино, водо хладна ти
Памти приче кад су падали
Памти храбри строј
Који је пун огња, силне снаге
Протерао туђина са реке наше драге.
Пој, пој Дрино, причај роду ми
Како смо се храбро борили
Певао је строј, војево се бој крај хладне воде
Крв је текла
Крв се лила Дрином због слободе.
Тихо, спуштала се летња ноћ
На Цер, на ту горду планину.
Чак и дивља звер губила је смер
Због чудног страха -
Да ће сметат' четама што крећу се без даха.
Дрини, Сави, свуда где је плач,
Тамо хита бритак, српски мач,
Само лаки бат
Нико никог зват' те ноћи неће
Док се војска пропланцима и брдима креће.
Сред тог мрака
Преко обронака
Сваког срце мори
Сваком ватра у грудима гори
Да се одмах бори.
У тој земљи гуња, опанка
Где су зоре вечно црвене
Никад бој не спи
А кад жито зри
Тад без престанка
Свуда се чује песма танка, песма од уранка.
Један рат тек што је прошао
Други је са летом дошао
Туђин је за трен
Као нека сен из мрклог мрака
Прекинуо летину и песму девојака.
Није тешко
За сељака, ђака
За правог јунака
Из весеља, кола девојака
Латит' се пушака.
Борац сваки нема пушку, не
Али носи срце планине.
Борче, држи стег
Туђин ће у бег се брзо дати
Поново ће сунце Шумадију обасјати.
Зов јунака с бојне Дрине те
Све се ори, све до даљине.
Свуда, сваки пук
Пушке, трубе звук и јуриш прави
Певала се песма рата, слободи и слави.
Пуцај, момче
Мајка ти не плака
Јер је кућа свака
Дала Церу по једног јунака
Оца, сина, брата.
На Цер, пођите са снагом свом
Знајте, ви браните род и дом
Свуд' је поклич, зов
Тај витешки ков старца, момака
То је огањ што га носе од својих предака
У бој, крените јунаци сви
Крен'те и не жал'те живот свој
Цер да чује твој, Цер нек види бој
Река Дрина - славу, храброст
И јуначку руку српског сина.
Напред борче
Брани своју земљу
Не дај, никад не дај
За њу живот увек радо предај
Али је ником не дај!
Пој, пој, Дрино, водо хладна ти
Памти приче кад су падали
Памти храбри строј
Који је пун огња, силне снаге
Протерао туђина са реке наше драге.
Пој, пој Дрино, причај роду ми
Како смо се храбро борили
Певао је строј, војево се бој крај хладне воде
Крв је текла
Крв се лила Дрином због слободе.