DVOBOJ KOD OK RADIKALA
Vuk menja i dlaku i ćud ali ne menja dušu.
Upravo ta činjenica je večeras omogućila da se na delu i nedelu vide dve Srbije. Jedna Nikolićeva, skoro mračnjačka, nazadna, depresivna, optužujuća, uvredljiva, pesimistična, neuljudna, nedržavnička. Druga Tadićeva, amorfna, neuhvatljiva, bledo ubedljiva, ipak konzistentna, elokventna, često nejasna i bez rešenja.
Kao što je Nikolić ostao sam, sa Koštunicom, tako bi sama ostala i Srbija sa njim. Kao što je u dve nedelje lutao od haosa do konstrukta, tako bi i Srbija lutala sa njim. Ta Duša Radikala se teško iskorenjuje. To je politika javnog pozorišta, poprišta i prišta. Politika protesta za svaku bužiju materu. Politika kolektivnog iživljavanja masa kao što se njihov i haški i ovdašnji vođa iživljava i ovaploćuje tiradama i govorancijama. Politika koja nikada ne kaže kako će i šta će. Tako je i Nikolić večeras sipao kaskade i serpentine reči o tome šta sve nije valjalo u zadnjih osam godina, šta je obećano a nije izvršeno, šta je loše u Srbiji, šta je propalo. Duša Radikala nikada neće shvatiti suštinu politike i javnosti. Ne pobeđuje onaj ko dokaže da je njegov protivnik slagao o dvesta hiljada radnih mesta. Da i jeste obećao, to je bilo pre šest ili osam godina. U današnjem svetu to je ceo vek. Promenili su se uslovi i okolnosti i ni jedna sila ne bi mogla da ostvari ono što je tada izgledalo normalno i lako. Nikolić, dabome, nije znao da kaže kako će on zaposliti i dve hiljade. Pri tom je popljuvao i vladu i Daču i onog klempavog Jovanovića, i Dodika. I slagao da je on stvorio najjaču stranku u Srbiji. Preuzeo je.
Bojažljiva i uglađena Srbija, Srbija koja se stalno okreće i osvrće, Srbija koja ne želi da se zameri ni Srbima povodom Kosova ni Briselu povodom integracija, koja nema snage da jasno kaže bilo šta i o bilo čemu, Srbija koja, ipak, ima i samokritike i realiteta, ta Srbija je govorila večeras preko Borisa Tadića.
Boris Tadić je uspeo da Srbiju predstavi uljudnom, građanskom, otmenom, koja neće prihvatiti nadvikivanje. Ali koja će doći do Devojaka Sa Morave, kao lep momak sa iskustvom, prolaziti kroz svet i kola, zasvirati i za pojas zadenuti i u pravo vreme, pre ponoći, otići bez ičeg konkretnog tako da će Devojke Sa Morave ostati u nedoumici, da li da se nadaju ili da zaborave. Da li ima nešto što nisu dokučile ili je to sve od lepog momka.
Boris Tadić se predstavio državnikom u maksimalnoj meri u kojoj je to moguće ovih decenija i sada u Srbiji. Nikolić se predstavio kao seoski lola koji je neko vreme boravio u gradu pa se vratio misleći da je pobro svu pamet. Nadmenost i oholost prema protivniku, crnilo prema Srbiji, mrtvačka ledenost prema boljoj budućnosti.
Kako sam i očekivao, ni Tadić ni Nikolić nisu ništa rekli o Kosovu i Metohiji. Nikolić je optuživački i lažno govorio o Tadićevom nedelu na Kosovu a Tadić je iz rukava izvlačio 1244 i Nikada Neću Priznati. Tema je bila nezaobilazna ali ona ne dobija niti gubi izbore.
Dvoboj čoveka I Kosovo i Brisel i OK Radikala više će odagnati nešto birača od izbora nego što će nekom od njih doneti nove. Najrealnije je da jedan broj birača i jednog i drugog ostanu kod kuće. Nikolićevi će biti razočarani nedovoljnom agresivnošću, Koštuničine neće dobiti jer su to uglađeni tradicionalisti koji i Legiju oslovljavaju sa Gospodin a drugih rudnika nema. Tadićevi će oladiti jer je sve to što je Predsidetelj rekao već ispričano. Pripomoći će Dačićevi koji će svi izaći na izbore baš da Dačiću pruže mogućnost da bude određen kako Tadić nije bio. Čedini. Došli ne došli.
Pobediće Tadić a dobit za Srbiju je što će imati uljudnog Predsednika i agilnog premijera.
Vuk menja i dlaku i ćud ali ne menja dušu.
Upravo ta činjenica je večeras omogućila da se na delu i nedelu vide dve Srbije. Jedna Nikolićeva, skoro mračnjačka, nazadna, depresivna, optužujuća, uvredljiva, pesimistična, neuljudna, nedržavnička. Druga Tadićeva, amorfna, neuhvatljiva, bledo ubedljiva, ipak konzistentna, elokventna, često nejasna i bez rešenja.
Kao što je Nikolić ostao sam, sa Koštunicom, tako bi sama ostala i Srbija sa njim. Kao što je u dve nedelje lutao od haosa do konstrukta, tako bi i Srbija lutala sa njim. Ta Duša Radikala se teško iskorenjuje. To je politika javnog pozorišta, poprišta i prišta. Politika protesta za svaku bužiju materu. Politika kolektivnog iživljavanja masa kao što se njihov i haški i ovdašnji vođa iživljava i ovaploćuje tiradama i govorancijama. Politika koja nikada ne kaže kako će i šta će. Tako je i Nikolić večeras sipao kaskade i serpentine reči o tome šta sve nije valjalo u zadnjih osam godina, šta je obećano a nije izvršeno, šta je loše u Srbiji, šta je propalo. Duša Radikala nikada neće shvatiti suštinu politike i javnosti. Ne pobeđuje onaj ko dokaže da je njegov protivnik slagao o dvesta hiljada radnih mesta. Da i jeste obećao, to je bilo pre šest ili osam godina. U današnjem svetu to je ceo vek. Promenili su se uslovi i okolnosti i ni jedna sila ne bi mogla da ostvari ono što je tada izgledalo normalno i lako. Nikolić, dabome, nije znao da kaže kako će on zaposliti i dve hiljade. Pri tom je popljuvao i vladu i Daču i onog klempavog Jovanovića, i Dodika. I slagao da je on stvorio najjaču stranku u Srbiji. Preuzeo je.
Bojažljiva i uglađena Srbija, Srbija koja se stalno okreće i osvrće, Srbija koja ne želi da se zameri ni Srbima povodom Kosova ni Briselu povodom integracija, koja nema snage da jasno kaže bilo šta i o bilo čemu, Srbija koja, ipak, ima i samokritike i realiteta, ta Srbija je govorila večeras preko Borisa Tadića.
Boris Tadić je uspeo da Srbiju predstavi uljudnom, građanskom, otmenom, koja neće prihvatiti nadvikivanje. Ali koja će doći do Devojaka Sa Morave, kao lep momak sa iskustvom, prolaziti kroz svet i kola, zasvirati i za pojas zadenuti i u pravo vreme, pre ponoći, otići bez ičeg konkretnog tako da će Devojke Sa Morave ostati u nedoumici, da li da se nadaju ili da zaborave. Da li ima nešto što nisu dokučile ili je to sve od lepog momka.
Boris Tadić se predstavio državnikom u maksimalnoj meri u kojoj je to moguće ovih decenija i sada u Srbiji. Nikolić se predstavio kao seoski lola koji je neko vreme boravio u gradu pa se vratio misleći da je pobro svu pamet. Nadmenost i oholost prema protivniku, crnilo prema Srbiji, mrtvačka ledenost prema boljoj budućnosti.
Kako sam i očekivao, ni Tadić ni Nikolić nisu ništa rekli o Kosovu i Metohiji. Nikolić je optuživački i lažno govorio o Tadićevom nedelu na Kosovu a Tadić je iz rukava izvlačio 1244 i Nikada Neću Priznati. Tema je bila nezaobilazna ali ona ne dobija niti gubi izbore.
Dvoboj čoveka I Kosovo i Brisel i OK Radikala više će odagnati nešto birača od izbora nego što će nekom od njih doneti nove. Najrealnije je da jedan broj birača i jednog i drugog ostanu kod kuće. Nikolićevi će biti razočarani nedovoljnom agresivnošću, Koštuničine neće dobiti jer su to uglađeni tradicionalisti koji i Legiju oslovljavaju sa Gospodin a drugih rudnika nema. Tadićevi će oladiti jer je sve to što je Predsidetelj rekao već ispričano. Pripomoći će Dačićevi koji će svi izaći na izbore baš da Dačiću pruže mogućnost da bude određen kako Tadić nije bio. Čedini. Došli ne došli.
Pobediće Tadić a dobit za Srbiju je što će imati uljudnog Predsednika i agilnog premijera.
