KAKO JE
BILJANA SRBLJANOVIĆ
OTKRILA DA NE PIŠA
MINERALNU VODU
Biljana Srbljanović, srbijanska književnica, pozorištarnica, izvjesila je na nekon svom Štrikeru, tugopojku o tome kako je srednjoškolska publika, inače u svemu JDB, Jebena Do Bola, prilikom kolektivnog gledanja predstave po njenom tekstu u Jugoslovenskom Dramskom Pozorištu, izvikivala Ua na glumičino otkiće da je njen muž, Na Jugu, ubio dva civila. A na kraju predstave Glumica Nevinašce dobila je zvižduke.
Tu se, koliko sam razumio, njima svima snuždilo, sažalilo i splakalo pa je Glumica krišom otišla na drugu stranu od JDB publike ispred JDP.
Biljana Srbljanović živi u Pogrešnom Veku. Ali pošto je Dobrica kod tog sveta potpuno Progrešan, reći ću da Biljana živi u Pogrešnom Mozgu. Ona ne zna u kom je Svetu. Ona otkriva toplu vodu. Ona se čudi kao da joj je neko rekao da piša mineralnu sa magnezijumom.
Pa, gdjegod otimate zemlju od džave, prvi će najebati civili. I gdjegod branite zemlju državnu, prvi će najebati civili. Glava vojnička je uračunata. To je ustavna obaveza, da se odazoveš, da ispuniš svoju ulogu državnog podanika. Država ti daje ličnu kartu, čuva tvoju njivu, pravi školu za tvoju decu, daje ti mnogo lepih stvari od kolevke pa do groba, daje ti i mnogo ružnih stvari. A među njima je i puška u ruke.
Ne možete srednjoškolcima prodati priču da su Na Jugu, Na Kosovu, bre, samo Srbi ubijali civile. Ubijali su, dabome. Ali time ne možete sakriti činjenicu da su Šiptari protjerali, jevtino isplatili, pobili, terorisali, Svo Srblje sa Kosova. Ostao samo jedan Zvezdin stadion Srba. Srbi Severa. I ne možete prikriti činjenicu da to nije šiptarska zemlja. Nego da je u međuvremenu to postala.
Biljana Srbljanović je zalutala u Vek. Šteta što svoj svetski talent troši za Pišanje Uz Vetar. Ona ne razume da se može biti protiv političara, protiv političke partije, protiv vojske, protv crkve, ali da se ne može biti protiv naroda. Narod može da radi šta hoće. Nikada ne možete reći da je pogrešan narod.
Ona, i mnogi drugi u Srbiji, te svoje stavove, kojima je glavni cilj da opseru Srbiju, sada i uvek, shvataju kao modni trik, modni detalj, modni hir. Sad se nosi Armani vako a D&G nako. Kvazintelektualcima, kurcmondijalistima i kolaboracionistima možete prodavati te trikove. Srednjoškci su sami trik. Njima to ne možete.
Da Biljana ne shvata, jasno je i iz toga što ne može da pojmi da je to stav mlade generacije. Dakle stav koji će za deceniju, najdalje, biti prevlađujući društveni stav. I ne pojmljuje da se MPV može držati, kao večernja škola, starim generacijama, pa ih se, možda, može i preoblikovati. Mlade neće preoblikovati. Oni su odgojeni na zlu koje im je priredio Zapad.
A Biljana im misli da Svi Srbi treba da nose Crninu zbog Dva Civila Na Jugu.
Bez obzira što se smrti ne broje, ni moje ni tvoje, moja bol je meni najbliža. A tebi tvoja. To Biljani govore srednjoškolci. Vide da je Prvo, bilo Kosovo je Srbija, Drugo, Mi nikada ali nikada, nećemo priznati Kosovo, Treće Pregovori o pečatu nisu pregovori o Srbima Sa Severa, Četvrto, sad, Zaštitićemo kulturno nasljeđe na Kosovu... Na kraju će biti zvanična srbijanska politika da će se Uvek, ali Uvek, boriti za plavu boju na Kosovu. Jer su crvena i bela, kao ostale dve srbijanske boje, već zastupljena kod Albanaca.
Iz istog legla je i izvjesni e-govninarac Tomislav Marković koji komentariše, na nekom sarajskom portastalu, objavljivanje mojih postova na njihovom e-Svetinja Portalu. Kao, da je taj Vasić običan čovek, Mi se ne bi uzbuđivali. Ali pošto radi to što radi, na tom mestu, a misli kako misli, mi se uzbuđavamo. Dobro, on, taj Marković, zamenik urednika e-Govnina, STJ, nije ništa, običan je čovek. Zašto bi onda to njegovo mišljenje bilo bitno. I zašto bi se neko uzbuđavao.
Sve su pomešali. Nije bitno ko šta radi, u smislu radnog mesta, bitno je šta misli. Bitno je kako radi na tom mestu na kom radi. Kao što je bitno šta misle Biljanini Srednjoškolci. Ona bi, Biljana Staljinjanović, da oni misle kao Ona. I Tomica bi, dete. Da Vasić misli kao on. Bednik. Šta on iz Beograda, koji je i ranije bio u Sarajevu, a sada došao na mesec, SJŽ, zna o tome šta i kako ljudi Ovdje treba da misle.
Još nešto Brljanovićka nije shvatila. I publika je deo predstave. Nisu to više Njeni Skakavci.
Osim toga, Biljana je doista u Pogrešnom Veku. Nema više JDP. Odavno je izgrađeno JTP, Jugoslovensko Tragično Pozorište. A daleko je odmakla gradnja STP.
BILJANA SRBLJANOVIĆ
OTKRILA DA NE PIŠA
MINERALNU VODU
Biljana Srbljanović, srbijanska književnica, pozorištarnica, izvjesila je na nekon svom Štrikeru, tugopojku o tome kako je srednjoškolska publika, inače u svemu JDB, Jebena Do Bola, prilikom kolektivnog gledanja predstave po njenom tekstu u Jugoslovenskom Dramskom Pozorištu, izvikivala Ua na glumičino otkiće da je njen muž, Na Jugu, ubio dva civila. A na kraju predstave Glumica Nevinašce dobila je zvižduke.
Tu se, koliko sam razumio, njima svima snuždilo, sažalilo i splakalo pa je Glumica krišom otišla na drugu stranu od JDB publike ispred JDP.
Biljana Srbljanović živi u Pogrešnom Veku. Ali pošto je Dobrica kod tog sveta potpuno Progrešan, reći ću da Biljana živi u Pogrešnom Mozgu. Ona ne zna u kom je Svetu. Ona otkriva toplu vodu. Ona se čudi kao da joj je neko rekao da piša mineralnu sa magnezijumom.
Pa, gdjegod otimate zemlju od džave, prvi će najebati civili. I gdjegod branite zemlju državnu, prvi će najebati civili. Glava vojnička je uračunata. To je ustavna obaveza, da se odazoveš, da ispuniš svoju ulogu državnog podanika. Država ti daje ličnu kartu, čuva tvoju njivu, pravi školu za tvoju decu, daje ti mnogo lepih stvari od kolevke pa do groba, daje ti i mnogo ružnih stvari. A među njima je i puška u ruke.
Ne možete srednjoškolcima prodati priču da su Na Jugu, Na Kosovu, bre, samo Srbi ubijali civile. Ubijali su, dabome. Ali time ne možete sakriti činjenicu da su Šiptari protjerali, jevtino isplatili, pobili, terorisali, Svo Srblje sa Kosova. Ostao samo jedan Zvezdin stadion Srba. Srbi Severa. I ne možete prikriti činjenicu da to nije šiptarska zemlja. Nego da je u međuvremenu to postala.
Biljana Srbljanović je zalutala u Vek. Šteta što svoj svetski talent troši za Pišanje Uz Vetar. Ona ne razume da se može biti protiv političara, protiv političke partije, protiv vojske, protv crkve, ali da se ne može biti protiv naroda. Narod može da radi šta hoće. Nikada ne možete reći da je pogrešan narod.
Ona, i mnogi drugi u Srbiji, te svoje stavove, kojima je glavni cilj da opseru Srbiju, sada i uvek, shvataju kao modni trik, modni detalj, modni hir. Sad se nosi Armani vako a D&G nako. Kvazintelektualcima, kurcmondijalistima i kolaboracionistima možete prodavati te trikove. Srednjoškci su sami trik. Njima to ne možete.
Da Biljana ne shvata, jasno je i iz toga što ne može da pojmi da je to stav mlade generacije. Dakle stav koji će za deceniju, najdalje, biti prevlađujući društveni stav. I ne pojmljuje da se MPV može držati, kao večernja škola, starim generacijama, pa ih se, možda, može i preoblikovati. Mlade neće preoblikovati. Oni su odgojeni na zlu koje im je priredio Zapad.
A Biljana im misli da Svi Srbi treba da nose Crninu zbog Dva Civila Na Jugu.
Bez obzira što se smrti ne broje, ni moje ni tvoje, moja bol je meni najbliža. A tebi tvoja. To Biljani govore srednjoškolci. Vide da je Prvo, bilo Kosovo je Srbija, Drugo, Mi nikada ali nikada, nećemo priznati Kosovo, Treće Pregovori o pečatu nisu pregovori o Srbima Sa Severa, Četvrto, sad, Zaštitićemo kulturno nasljeđe na Kosovu... Na kraju će biti zvanična srbijanska politika da će se Uvek, ali Uvek, boriti za plavu boju na Kosovu. Jer su crvena i bela, kao ostale dve srbijanske boje, već zastupljena kod Albanaca.
Iz istog legla je i izvjesni e-govninarac Tomislav Marković koji komentariše, na nekom sarajskom portastalu, objavljivanje mojih postova na njihovom e-Svetinja Portalu. Kao, da je taj Vasić običan čovek, Mi se ne bi uzbuđivali. Ali pošto radi to što radi, na tom mestu, a misli kako misli, mi se uzbuđavamo. Dobro, on, taj Marković, zamenik urednika e-Govnina, STJ, nije ništa, običan je čovek. Zašto bi onda to njegovo mišljenje bilo bitno. I zašto bi se neko uzbuđavao.
Sve su pomešali. Nije bitno ko šta radi, u smislu radnog mesta, bitno je šta misli. Bitno je kako radi na tom mestu na kom radi. Kao što je bitno šta misle Biljanini Srednjoškolci. Ona bi, Biljana Staljinjanović, da oni misle kao Ona. I Tomica bi, dete. Da Vasić misli kao on. Bednik. Šta on iz Beograda, koji je i ranije bio u Sarajevu, a sada došao na mesec, SJŽ, zna o tome šta i kako ljudi Ovdje treba da misle.
Još nešto Brljanovićka nije shvatila. I publika je deo predstave. Nisu to više Njeni Skakavci.
Osim toga, Biljana je doista u Pogrešnom Veku. Nema više JDP. Odavno je izgrađeno JTP, Jugoslovensko Tragično Pozorište. A daleko je odmakla gradnja STP.
