DRŽAVNA ZAJEBNICA
Može siroti Incko, inače, od strane Pika ovlašteni davalac izjava o Dodiku i Republici Srpskoj a cenzurisan od istog u pogledu radnji Lagumdžije i Platformaša, s kojima je u kooperativnim odnosima, da telali od Baščaršije do Prvog Becirka o tome kako je BiH Država a nije Državna Zajednica.
To neće promijeniti stanje stvari.
Stanje stvari neće promijeniti ni činjenica da je omiljena teza Incka sa se u Dejtonskom mirovnom sporazumu nigdje ne pominje Državna Zajednica. Ni u Američkom ustavu se nigdje ne pominje prag zaduženosti. Pa?
Ni pogršeno čitanje Ustava BiH, od strane ovlaštenog Incka, neće promijniti činjenicu da je BiH Državna Zajednica i, istovremeno, Državna Zajebnica. Ko će koga. Zejebati. Prejebati. To je suština Naseobine koja od sada posluje kao Država. Kako bi rekao Član 1 Ustava.
Doslovno: „Republika Bosna i Hercegovina, čije će zvanično ime od sada biti „Bosna i Hercegovina“, nastaviće svoje pravno postojanje po međunarodnom pravu kao država, sa unutrašnjom strukturom izmijenjenom prema ovim odredbama i sa svojim sadašnjim međunarodno priznatim granicama.“
Usrana sudbina BiH i jeste u tome što je nastavila postojanje u granicama Republike Bosne i Hercegovine. A ta Republika nije imala suverenitet nad cijelom odnosnom teritorijom niti nad svekolikim življem raznih nacija od kojih su najbitnije tri. Za današnju Naseobinu, takozvanu BiH, a i za Incka, mnogo bi bolje bilo da je Republika BiH umrla i u Dejtonskom ustavu kao što je umrla u stvarnosti, prije nego što je rođena. Ali, dobro.
Najbitnija stvar za Državu Koje Nema, odnosno za Naseobinu, odnosno za Inckovu i Sarajevsku Bosnu i Hercegovinu, jeste ona koje nema u Ustavu, Aneksu 4.
Da je Dejtonopisac rekao „Država BiH nastaviće svoje postojanje u međunarodno priznatim granicama Republike BiH“, stvor bi izgledao potpuno drugačije. Ali je rekao nastaviće postojanje „kao država“ čime je samo naglasio međunarodno priznanje i odmah dodao „sa unutrašnjom strukturom izmijenjenom prema ovim odredbama“.
Ta Unutrašnja Struktura, izmijenjena u interregnumu nakon smrti mrtvorđene RBiH i nastanka Kao Države, ono je o čemu govorimo, moj Incko.
Prije nego što je Dejtonopisac napisao Član 1, te strukture su već bile unutra, na tlu takozvane Republike BiH. Strukture su se zvale Republika Srpska i Muslimansko-hrvatska federacija. Od koje, doduše, danas bježe svi, ko đavo od krsta i vlasi od turskog groblja. To su bile države, moj Incko. Poslije su postale strukture. Danas su: jedna Država, Republika Srpska i, druga, Feud, Feuderacija Zlatka Lagumdžije i Ohaera.
Ako nije Državna Zajednica, otiđider na Pecaru pa vikni Živio Željko Komšić. Ili među Lešinare, pa cikni Slava tebje Zlatko.
Može siroti Incko, inače, od strane Pika ovlašteni davalac izjava o Dodiku i Republici Srpskoj a cenzurisan od istog u pogledu radnji Lagumdžije i Platformaša, s kojima je u kooperativnim odnosima, da telali od Baščaršije do Prvog Becirka o tome kako je BiH Država a nije Državna Zajednica.
To neće promijeniti stanje stvari.
Stanje stvari neće promijeniti ni činjenica da je omiljena teza Incka sa se u Dejtonskom mirovnom sporazumu nigdje ne pominje Državna Zajednica. Ni u Američkom ustavu se nigdje ne pominje prag zaduženosti. Pa?
Ni pogršeno čitanje Ustava BiH, od strane ovlaštenog Incka, neće promijniti činjenicu da je BiH Državna Zajednica i, istovremeno, Državna Zajebnica. Ko će koga. Zejebati. Prejebati. To je suština Naseobine koja od sada posluje kao Država. Kako bi rekao Član 1 Ustava.
Doslovno: „Republika Bosna i Hercegovina, čije će zvanično ime od sada biti „Bosna i Hercegovina“, nastaviće svoje pravno postojanje po međunarodnom pravu kao država, sa unutrašnjom strukturom izmijenjenom prema ovim odredbama i sa svojim sadašnjim međunarodno priznatim granicama.“
Usrana sudbina BiH i jeste u tome što je nastavila postojanje u granicama Republike Bosne i Hercegovine. A ta Republika nije imala suverenitet nad cijelom odnosnom teritorijom niti nad svekolikim življem raznih nacija od kojih su najbitnije tri. Za današnju Naseobinu, takozvanu BiH, a i za Incka, mnogo bi bolje bilo da je Republika BiH umrla i u Dejtonskom ustavu kao što je umrla u stvarnosti, prije nego što je rođena. Ali, dobro.
Najbitnija stvar za Državu Koje Nema, odnosno za Naseobinu, odnosno za Inckovu i Sarajevsku Bosnu i Hercegovinu, jeste ona koje nema u Ustavu, Aneksu 4.
Da je Dejtonopisac rekao „Država BiH nastaviće svoje postojanje u međunarodno priznatim granicama Republike BiH“, stvor bi izgledao potpuno drugačije. Ali je rekao nastaviće postojanje „kao država“ čime je samo naglasio međunarodno priznanje i odmah dodao „sa unutrašnjom strukturom izmijenjenom prema ovim odredbama“.
Ta Unutrašnja Struktura, izmijenjena u interregnumu nakon smrti mrtvorđene RBiH i nastanka Kao Države, ono je o čemu govorimo, moj Incko.
Prije nego što je Dejtonopisac napisao Član 1, te strukture su već bile unutra, na tlu takozvane Republike BiH. Strukture su se zvale Republika Srpska i Muslimansko-hrvatska federacija. Od koje, doduše, danas bježe svi, ko đavo od krsta i vlasi od turskog groblja. To su bile države, moj Incko. Poslije su postale strukture. Danas su: jedna Država, Republika Srpska i, druga, Feud, Feuderacija Zlatka Lagumdžije i Ohaera.
Ako nije Državna Zajednica, otiđider na Pecaru pa vikni Živio Željko Komšić. Ili među Lešinare, pa cikni Slava tebje Zlatko.
