SLOBODA MEDIJIMA,
REKET BAKIRU
U Demokratskoj Sloveniji, vidim, neka je vijagra ušla u medije. Da li će javna televizija biti nezavisna ili nezavisnija. Sreća pa joj stranci nisu natiurali politiku u medijima kao u BiH. A, vidim, i Bibisijevo rukovodstvo i uredništvo postavljaju udruge za zaštitu bumbara i nevladine organizacije protiv organizovanog imperijalističkog lova na lisice. Vidim i u BiH sami božiji uzlet novinarstva, takorekuć medija. Neki usrani analitičari iz Sarajevo-plana, koje su formirali a vjerovatno, i sada, finansijraju sranci stranci, kažu da se u izborima pokazalo da mediji najviše favorizuju svoje. Podijeljeni su. I ja sam se nadao da će Glas Srpske najviše prostora dati Bossu Ajanoviću. Banjalučko udruženje nezavisnih novinara, NUN, reklo Ne Borki Rudić i Funkcionalnom Novinarstvu Unitarne Bosne. Dugo im je i trebalo, SIJ.
Koliko sam se uputio u taj novinarski obrt, novinarstvo i mediji nisu nekako iskoristili tu slobodu koju su im donijeli stranci. Jedino Euro Bakir. Sloboda medija, Reket Bakiru. Slobodan Vasković, Reket Bakiru.
Medijima, dabome, i ne treba Sloboda ako se zove Anarhija, Reketarija i Gregorijanija. Ovakva Sloboda Medija, kakva je u BiH, za zatvor je.
Mediji ne mogu da žive pod staklenim zvonom u odnosu na društvo. Mediji moraju da dijele njegovu sudbinu. U društvu nastaju i u društvu umiru. Kao i čovjek, stvoren od zemlje i u zemljicu se vraća.
Dabome, privatni mediji mogu da rade šta hoće ali nemogu da rade protiv društva. Čim je medij, odmah je javni i vrlo brzo počinje njihova odgovornost. Ako privatni kokošari u Njemačkoj ne mogu da proizvode jaja puna dioksina. Jasno je i da privatni mediji moraju da poštuju recepturu. Ovdje su privatne medije otvorili dilindžeri kojima je odgovarala Ohaerova Sloboda Medija. Kada su tako sposobni i slobodni što nisu otvorili fabrike čokolade i borili se za Slobodu Čokolade, rame uz rame sa Milkom.
Dakle, dolazi vrijeme da se Sloboda Medija baždari na društvenu mjeru. Ako može Mađarska, ako može Slovenija... zašto ne može Republika Srpska. O Naseobini neću da govorim. Čeka se samo utakmica Dinamo – Zvezda i Boban.
Došlo je vrijeme da se razmišlja da li pored Slobode Medija mora da postoji i sloboda frekvencija, i sloboda distribucije, i sloboda signala. Kako ne postoji u Engleskoj, tako ne treba da postoji ni ovdje. Ako ja kao neosporno dokazani evropski fudbaler, ne mogu bez radne dozvole da igram u Španiji, zašto bi neko igrao ovdje bez radne dozvole. Ako postoji bescarinska zona, ne postoji bezmedijska zona. Sanitarna dozvola za distribuciju štampanih medija, npr.
Ili je to Opšti Funkcionalni Trend. Kako je funkcionalno ustrojen pravosudni sistem, milina božija, niko od njega nema koristi. Samo se Bosanski Glavni Tužilac udebljao preko svih očekivanja.
REKET BAKIRU
U Demokratskoj Sloveniji, vidim, neka je vijagra ušla u medije. Da li će javna televizija biti nezavisna ili nezavisnija. Sreća pa joj stranci nisu natiurali politiku u medijima kao u BiH. A, vidim, i Bibisijevo rukovodstvo i uredništvo postavljaju udruge za zaštitu bumbara i nevladine organizacije protiv organizovanog imperijalističkog lova na lisice. Vidim i u BiH sami božiji uzlet novinarstva, takorekuć medija. Neki usrani analitičari iz Sarajevo-plana, koje su formirali a vjerovatno, i sada, finansijraju sranci stranci, kažu da se u izborima pokazalo da mediji najviše favorizuju svoje. Podijeljeni su. I ja sam se nadao da će Glas Srpske najviše prostora dati Bossu Ajanoviću. Banjalučko udruženje nezavisnih novinara, NUN, reklo Ne Borki Rudić i Funkcionalnom Novinarstvu Unitarne Bosne. Dugo im je i trebalo, SIJ.
Koliko sam se uputio u taj novinarski obrt, novinarstvo i mediji nisu nekako iskoristili tu slobodu koju su im donijeli stranci. Jedino Euro Bakir. Sloboda medija, Reket Bakiru. Slobodan Vasković, Reket Bakiru.
Medijima, dabome, i ne treba Sloboda ako se zove Anarhija, Reketarija i Gregorijanija. Ovakva Sloboda Medija, kakva je u BiH, za zatvor je.
Mediji ne mogu da žive pod staklenim zvonom u odnosu na društvo. Mediji moraju da dijele njegovu sudbinu. U društvu nastaju i u društvu umiru. Kao i čovjek, stvoren od zemlje i u zemljicu se vraća.
Dabome, privatni mediji mogu da rade šta hoće ali nemogu da rade protiv društva. Čim je medij, odmah je javni i vrlo brzo počinje njihova odgovornost. Ako privatni kokošari u Njemačkoj ne mogu da proizvode jaja puna dioksina. Jasno je i da privatni mediji moraju da poštuju recepturu. Ovdje su privatne medije otvorili dilindžeri kojima je odgovarala Ohaerova Sloboda Medija. Kada su tako sposobni i slobodni što nisu otvorili fabrike čokolade i borili se za Slobodu Čokolade, rame uz rame sa Milkom.
Dakle, dolazi vrijeme da se Sloboda Medija baždari na društvenu mjeru. Ako može Mađarska, ako može Slovenija... zašto ne može Republika Srpska. O Naseobini neću da govorim. Čeka se samo utakmica Dinamo – Zvezda i Boban.
Došlo je vrijeme da se razmišlja da li pored Slobode Medija mora da postoji i sloboda frekvencija, i sloboda distribucije, i sloboda signala. Kako ne postoji u Engleskoj, tako ne treba da postoji ni ovdje. Ako ja kao neosporno dokazani evropski fudbaler, ne mogu bez radne dozvole da igram u Španiji, zašto bi neko igrao ovdje bez radne dozvole. Ako postoji bescarinska zona, ne postoji bezmedijska zona. Sanitarna dozvola za distribuciju štampanih medija, npr.
Ili je to Opšti Funkcionalni Trend. Kako je funkcionalno ustrojen pravosudni sistem, milina božija, niko od njega nema koristi. Samo se Bosanski Glavni Tužilac udebljao preko svih očekivanja.
