USTAVNI PRINCIPI
Doris Pak je ustalasala Federaciju BiH svojom izjavom da bi trebalo razmisliti o ukidanju kantona jer je Federacija nefukcionalna.
Sirota Federacija, para nema, premijer na odmoru a Pakova bi da ukida.
Ozbiljnije: za BiH nema sreće u ukidanju nego u gradnji. Osim toga, za ukidanje bilo čega u BiH potrebno je ponovo sazvati Dejtonsko vijeće koje bi moralo imati ovlaštenje Ujedinjenih nacija za preustroj BiH. Ali bi, što je nemoguće, trebalo imati i saglasnost tri naroda/nacije u BiH i okolnih garanata.
Stoga je bilo kakvo ustavno poslovanje u BiH potrebno obavljati na stolnjaku realiteta. Travničke magle nisu za ove poslove.
Republika Srpska je nebrojeno puta izlazila sa konkretnim ustavnim stavovima. Mnogi od njih su nerazumljivi nekim političarima (neki opozicionari iz Republike Srpske ne razumiju šta je federacija i šta je federalna jedinica pa onda napadaju saglasnost SNSD za eventualnu federativnu, oni kažu federalnu, BiH) a mnogi ne žele ni čuti i sa poniženjem sve odbijaju kao da će to automatski obezbijediti prolaz nekoj drugoj, nadrealnoj, koncepciji.
Trebalo bi biti jasno da su neki principi za bilo kakav ustavni rad, što se tiče Republike Srpske, nedodirljivi, nediskutljivi i nepomični:
· Prvi princip je Republika Srpska uopšte a naročito u dejtonskim teritorijalno-političko-ustavnim okvirima
· Drugi princip je da za bilo kakve ustavne radove, postepene, trenutne, male, velike, revolucionarne ili evolutivne, treba saglasnost tri nacije preko njihovih validnih predstavnika a to znači političkih stranaka i zakonodavnih i izvršnih vlasti, po ustavnoj proceduri
· Treći prinicip je da nema nikakvog prenosa nadležnosti osim onoga što propisuje Opšti okvirni sporazum za mir i osim onoga što je na ustavan način prenešeno. Sve ostalo, što je uglavnom preoteto, podložno je diskusiji. Nove zajedničke nadležnosti mogu biti samo ad hoc, u skladu sa trojnim interesima određenog trajanja, što sam već okarakterisao kao plivajući kurs federalizma.
· Četvrti princip je ugrađen referendumski osigurač u ustav koji će građanima Republika Srpske omogućiti da se za dvije godine od primjene ustava, izjasne da li su za takve solucije u okviru BiH ili izvan BiH.
· Peti princip je: nema BiH do dejtonske BiH a to znači da nema BiH bez Republike Srpske u sadašnjem okviru i sa sadašnjom odorom.
Ima, dabome, još principa ali se i oni, i ovi, i principi sa druge dvije strane mogu uvažiti ako je cilj realna i opstajuća BiH. Nerealne želje i postratne teritorijalne i dominacijske apsiracije ne mogu biti ustavni principi i polazišta. Mogu biti samo povod za rat i raspad.
Bolje za raspad.
(412 riječi za ustavne principe)
Doris Pak je ustalasala Federaciju BiH svojom izjavom da bi trebalo razmisliti o ukidanju kantona jer je Federacija nefukcionalna.
Sirota Federacija, para nema, premijer na odmoru a Pakova bi da ukida.
Ozbiljnije: za BiH nema sreće u ukidanju nego u gradnji. Osim toga, za ukidanje bilo čega u BiH potrebno je ponovo sazvati Dejtonsko vijeće koje bi moralo imati ovlaštenje Ujedinjenih nacija za preustroj BiH. Ali bi, što je nemoguće, trebalo imati i saglasnost tri naroda/nacije u BiH i okolnih garanata.
Stoga je bilo kakvo ustavno poslovanje u BiH potrebno obavljati na stolnjaku realiteta. Travničke magle nisu za ove poslove.
Republika Srpska je nebrojeno puta izlazila sa konkretnim ustavnim stavovima. Mnogi od njih su nerazumljivi nekim političarima (neki opozicionari iz Republike Srpske ne razumiju šta je federacija i šta je federalna jedinica pa onda napadaju saglasnost SNSD za eventualnu federativnu, oni kažu federalnu, BiH) a mnogi ne žele ni čuti i sa poniženjem sve odbijaju kao da će to automatski obezbijediti prolaz nekoj drugoj, nadrealnoj, koncepciji.
Trebalo bi biti jasno da su neki principi za bilo kakav ustavni rad, što se tiče Republike Srpske, nedodirljivi, nediskutljivi i nepomični:
· Prvi princip je Republika Srpska uopšte a naročito u dejtonskim teritorijalno-političko-ustavnim okvirima
· Drugi princip je da za bilo kakve ustavne radove, postepene, trenutne, male, velike, revolucionarne ili evolutivne, treba saglasnost tri nacije preko njihovih validnih predstavnika a to znači političkih stranaka i zakonodavnih i izvršnih vlasti, po ustavnoj proceduri
· Treći prinicip je da nema nikakvog prenosa nadležnosti osim onoga što propisuje Opšti okvirni sporazum za mir i osim onoga što je na ustavan način prenešeno. Sve ostalo, što je uglavnom preoteto, podložno je diskusiji. Nove zajedničke nadležnosti mogu biti samo ad hoc, u skladu sa trojnim interesima određenog trajanja, što sam već okarakterisao kao plivajući kurs federalizma.
· Četvrti princip je ugrađen referendumski osigurač u ustav koji će građanima Republika Srpske omogućiti da se za dvije godine od primjene ustava, izjasne da li su za takve solucije u okviru BiH ili izvan BiH.
· Peti princip je: nema BiH do dejtonske BiH a to znači da nema BiH bez Republike Srpske u sadašnjem okviru i sa sadašnjom odorom.
Ima, dabome, još principa ali se i oni, i ovi, i principi sa druge dvije strane mogu uvažiti ako je cilj realna i opstajuća BiH. Nerealne želje i postratne teritorijalne i dominacijske apsiracije ne mogu biti ustavni principi i polazišta. Mogu biti samo povod za rat i raspad.
Bolje za raspad.
(412 riječi za ustavne principe)
