SUMRAK BHRT
BHRT je:
· bosanskohercegovačka radio televizija,
· loš znak nepostojeće države,
· fantomsko ukazanje javnog medija,
· uskogrupno pravo na bacanje para u lonac bez dna,
· odmetnuto samoregulirajuće čeljade kao katastrofalan pronalazak internacionalnog birokratskog borda za medije „u skladu sa najboljom evropskom praksom“. I šire.
· neprofesionalna amorfna bulumenta koja krši prava novinara na slobodan, kreativan i nezavisan rad
Dakle, sve samo nije ono što treba da bude.
Pošto se neprestano borim protiv BiH koje nema u realnosti a ima je u unitarističkim glavama, prirodno je da se borim i protiv BHRT jer je to jedini unitarizacioni javni medij na svijetu. Ta PBS, a sada BHT 1, nikada ne objavljuje kartu BiH sa unutrašnjim granicama županija i entiteta. Dakle, taj video-klub homogenizovane, sarajevizovane i pobošnjene Bosne i Hercegovine, ne priznaje ne samo unutrašnje subjekte nego ne priznaje ni Ustav BiH i Dejtonski sporazum.
Takva televizija ne može da bude televizija ljudi Bosne i Hercegovine. Ne može da bude televizija Republike Srpske, ne može da bude televizija Srba, Hrvata i Bošnjaka.
BHT, ali i BHRT (samo što je radio u nešto boljoj situaciji jer se manje sluša nego što se tv gleda a odsustvo slike krije neke manjkavosti), nije legalna bosanskohercegovačka institucija. Po Dejtonskom sporazumu mediji pripadaju entitetima. Neko moćan je zavrnuo uši Vestendorpu i on je zadnjeg dana svog mandata proglasio taj zli duh PBS. Bila bi legalna da su entiteti tu nadležnost prenijeli na nivo BiH. Samostalno i u skladu sa interesima i entiteta i naroda. Bila bi legalna i da je svi narodi pretežno gledaju i uvažavaju, bila bi legalna da žonglerski ne guta pare i proizvodi koperfildovske iluzije.
Nije potreban stečaj za BHRT.
Dovoljno je da je Parlamentarna skupština BiH jednostavo isključi.
Ali pošto će domaći i strani izdajnici nastojati da je zadrže, BHT (kad kažem BHT, mislim i na njenu „državu“) mora riješiti nekoliko sitnica:
· Hrvatima omogućiti posjedovanje javnog emitera, sa pretežitio hrvatskim jezikom i pretežito hrvatskim osobljem
· Zatrpati gubitke BHRT i FTV za šta pare trebaju da daju strani mentori takvih suludih projekata a poreski obaveznici ove jadne zemlje
· Zakonom građanima omogućiti slobodan izbor primaoca pretplate pa ko ne mogne opstati na javnom tržištu neka ne ostane ni na „nivou države“
· Zakonom regulisati prihode od marketinga po mjestu emitovanja jer „javna državna tv“ ne može da bude turska država pa da automatski uzima polovinu i više
· Uvesti „državnu“ i entitetsku kontrolu nad menadžemntom i upravljanjem nad ta četiri javna emitera jer su, izgleda, osim RTRS ostali nesposobni da posluju pozitivno – to znači da onaj ko je na vlsti imenuje i direktore i upravne odbore, u skladu sa najboljom evropskom praksom
Dabome, ovo su teški zahtjevi za sve kreatore bht-kreature. Neke niko od njih nikada neće prihvatiti.
Mislim da je Dodikova ideja o stečaju, ili moja o isključenju, najrealnija. Uz, formiranje treće javne televizije i, nakon toga, pula koji bi obavljao sve zajedničke funkcije koje su interesu tri emitera (a takvih je mnogo). Taj pul, kao kopija nekadašnjeg JRT-a, pronašao bi mnogo više zajedničkih, „državnih“ interesa nego svo prostituisanje u toj javnoj kući BHRT.
BHRT je:
· bosanskohercegovačka radio televizija,
· loš znak nepostojeće države,
· fantomsko ukazanje javnog medija,
· uskogrupno pravo na bacanje para u lonac bez dna,
· odmetnuto samoregulirajuće čeljade kao katastrofalan pronalazak internacionalnog birokratskog borda za medije „u skladu sa najboljom evropskom praksom“. I šire.
· neprofesionalna amorfna bulumenta koja krši prava novinara na slobodan, kreativan i nezavisan rad
Dakle, sve samo nije ono što treba da bude.
Pošto se neprestano borim protiv BiH koje nema u realnosti a ima je u unitarističkim glavama, prirodno je da se borim i protiv BHRT jer je to jedini unitarizacioni javni medij na svijetu. Ta PBS, a sada BHT 1, nikada ne objavljuje kartu BiH sa unutrašnjim granicama županija i entiteta. Dakle, taj video-klub homogenizovane, sarajevizovane i pobošnjene Bosne i Hercegovine, ne priznaje ne samo unutrašnje subjekte nego ne priznaje ni Ustav BiH i Dejtonski sporazum.
Takva televizija ne može da bude televizija ljudi Bosne i Hercegovine. Ne može da bude televizija Republike Srpske, ne može da bude televizija Srba, Hrvata i Bošnjaka.
BHT, ali i BHRT (samo što je radio u nešto boljoj situaciji jer se manje sluša nego što se tv gleda a odsustvo slike krije neke manjkavosti), nije legalna bosanskohercegovačka institucija. Po Dejtonskom sporazumu mediji pripadaju entitetima. Neko moćan je zavrnuo uši Vestendorpu i on je zadnjeg dana svog mandata proglasio taj zli duh PBS. Bila bi legalna da su entiteti tu nadležnost prenijeli na nivo BiH. Samostalno i u skladu sa interesima i entiteta i naroda. Bila bi legalna i da je svi narodi pretežno gledaju i uvažavaju, bila bi legalna da žonglerski ne guta pare i proizvodi koperfildovske iluzije.
Nije potreban stečaj za BHRT.
Dovoljno je da je Parlamentarna skupština BiH jednostavo isključi.
Ali pošto će domaći i strani izdajnici nastojati da je zadrže, BHT (kad kažem BHT, mislim i na njenu „državu“) mora riješiti nekoliko sitnica:
· Hrvatima omogućiti posjedovanje javnog emitera, sa pretežitio hrvatskim jezikom i pretežito hrvatskim osobljem
· Zatrpati gubitke BHRT i FTV za šta pare trebaju da daju strani mentori takvih suludih projekata a poreski obaveznici ove jadne zemlje
· Zakonom građanima omogućiti slobodan izbor primaoca pretplate pa ko ne mogne opstati na javnom tržištu neka ne ostane ni na „nivou države“
· Zakonom regulisati prihode od marketinga po mjestu emitovanja jer „javna državna tv“ ne može da bude turska država pa da automatski uzima polovinu i više
· Uvesti „državnu“ i entitetsku kontrolu nad menadžemntom i upravljanjem nad ta četiri javna emitera jer su, izgleda, osim RTRS ostali nesposobni da posluju pozitivno – to znači da onaj ko je na vlsti imenuje i direktore i upravne odbore, u skladu sa najboljom evropskom praksom
Dabome, ovo su teški zahtjevi za sve kreatore bht-kreature. Neke niko od njih nikada neće prihvatiti.
Mislim da je Dodikova ideja o stečaju, ili moja o isključenju, najrealnija. Uz, formiranje treće javne televizije i, nakon toga, pula koji bi obavljao sve zajedničke funkcije koje su interesu tri emitera (a takvih je mnogo). Taj pul, kao kopija nekadašnjeg JRT-a, pronašao bi mnogo više zajedničkih, „državnih“ interesa nego svo prostituisanje u toj javnoj kući BHRT.
