У БАЊАЛУЦИ СЕ ФОРМИРАЛА
ПЛИВАЈУЋА, АМОРФНА,
ФЛУКТУИРАЈУЋА,
КОТРЉАЈУЋА,
КОЛИЧИНА ГЛАСОВА,
ROLLING VOTES

 
Која утиче на мозаички резултат Избора и неким Странкама даје нереалан и незаслужен резултат, мимо њихове објективне снаге у страначком мозаику и снаге њиховог страначког организма.
С тим се још нико није ухватио у коштац.
И неће.
СНСД је у паду од 2002е.
Унаточ аргументу, Кад све знаш, формирај себи Странку и побиједи на Изборима.
СНСД је 2002е године освојхио 34.000 гласова.
Ове године, 30.000.
И тад су, као и сад били општи Избори.
(Никад не треба мијешати Опште и Локалне Изборе.
Не треба успоређивати резултате Општих и Локалних. И обратно.
То је као успоређивати Жену и Љубавницу.
То се никад не ради.)
У међувремену, СНСД је 2006е, имао 45.000 гласова. 2010е, 40.000 гласова. А онда се вратио уз минималан вишак на 2002у.
2006а је била година посебне бербе а 2010а њен одсјај. Да то даље не објашњавам.
И од тада Есенесде пада. Није подигао Организацију за тај ниво из 2006е а ни за онај из 2010е.
Упоређивање страначких резултата може да открије ту количину Котрљајућих Гласова.
Али припомоћ мора да дође и анализом локалних и појединачних изборних резултата.
Особина тих Гласова је да се котрљају, од Избора до Избора и премјештају у таборе и код разних власника.
Први пут су се откотрљали Есенесдеу, те 2006е.
Докотрљали су се, ономад, Вукоти.
Прије двије године докотрљали су се Балоначелнику.
Сада Суманти.
2018е, Педепеу као Странци. И сада су на том нивоу, мало изнад.
Формирање тих гласова почело је пресељењем Владе Републике Српске у Бањалуку.
Њихов темљ је у великом броју долазећег живља, у шта треба убројати и Избјеглице из ратних и послијератних година, али и најновије Добјеглице у кредитне станове и нова запослења.
Социолошки, крајње уопштено, ти Људи се нису прилагодили и инкорпорилрали у Бањалуку.
Напустили су свој ранија боравишта и њима су били незадовољни (говорим за слојеве осим Избјеглица). У Бањалуци су такође незадовољни. Јер су очекивања била велика а лом напуштања старог мјеста дефинитиван.
Највећи дио њих је напустио и оне за које је гласао у својим мјестима.
Том слоју се придодају они који су увијек Против. Затим, млади, који напрасно уђу у политичке ареале, разматрања, фејсбучења, они млади, а таквих је све више и више, који нису традиционално породично стационирани...
Нови индуктивни котрљај тим Гласовима, дала је западна Специјална Операција Давид, која је срачуната на рушење Републике Српске кроз демократске западне облике цртица Анархију.
То је рађено за кућну нумеру Педепеа. Они су то искористили.
Педепе неће моћи те гласове да задржи. Кад није могао Есенесдее, неће ни они.
Највећи дио одговорности за ту садашњу количину Котрљајућих Гласова, сноси Есенесде.
Они су Есенесдеу сами дошли у крило.
Свима другима су каналисани.
Софистицирано Каналисање Гласова. СКГ.
Што је Страначка Организација слабија, то је количина Котрљајућих Гласова већа и моћнија.
Она разара Политички Мозаик и анархизује Политичку Сцену. Јер је немогуће, на овом нивоу аматерског и аналфабетског бављења Политиком, предвидјети гдје ће се, сљедећи пут зауставити тај Котрљај. И коме ће у загрљај.

 

БАКИР И МИРКО,
ИСТА ТИПА ГУБИТНИКА

 

Зашто су изгубили баш Мирко Шаровић и Бакир Изебеговић.
Зашто су Инсани гласали за Комшића а нису за Бакира.
Зашто су гласали за Јелену а нису за Шаровића.
Ко је Шаровићу и Изетбеговићу покрао толике Гласове.
*
Природно је да су обадвојица изгубили те, вјероватно, посљедње Изборе.
И Федерер је, можда, највећи, па је изгубио посљедњи меч.
С тим, што Шаровић схвата да је крај а Бакир не схвата.
Каже, да је у Буљуку било девет а не једанаест, он би побиједио.
 
◘ Бакира и Мирка карактерише пастелна љигавост.
То може да прође нпр у Савезу Синдиката. У Политици не може.
Необјашњиво је и ненаведиво зашта се Мирко залаже.
А оно зашта се залаже Бакир, неизведиво је.
◘  Мирка и Бакира дуго гледамо у Политици.
Дуго и непродуктивно. Стално иду на њиву, носе сепете, а плодова ниђе.
Нико не може да каже шта је Политички Продукт Мирка или Бакира.
◘  Они нису Предсједници Странака.
Они су над својом Странком.
Они, никада и не кажу, Моја Странка. Јер не могу.
Они употрребљавају Странку, инсталирају, склањају, диктирају. Муљају, муте.
◘  Слушају Запад а не слушају Запад.
По томе су обадвојица класични Ћаршијски Инсани. Муслимани.
◘  Бакир и Мирко не раде ништа а истрошени су.
◘  За Бакира није силнице индуковао Запад.
За Мирка није силнице индуковао Запад а ни Вучићева Србија, као што је за Јелену.
◘  Бакира коштала блискост са Ердоганом.
Мирка коштала блискост са Бакиром.
Неиазглед, Додика није коштала блискост са Путином а Бакира јесте са Ердоганом.
Ердоган нема такав уплив код муслимана БиХ колико има Путин код Срба уопште.
Ну.
То је, превасходно, зато што СНСД има квалитетно Бирачко Тијело а СДА нема.
*
Муслимани су још нешто поручили.
Упркос диктату који су морали да поднесу, у погледу гласања за Комшића, нпр у чистом Хрватском Граду Горажду, муслимани су се опредијелили за агресивног муслимана, какав је Бећировић а не за митско биће, пола грађанин, пола унитарист. Какав је Бакир.
Муслиманска Сиротиња Раја, схвата да Нације мора да се вата.
Иначе ће нестати.
Остаће и без овог привида Државе и БиХ.
*
Упркос свим индукцијама и манипулацијама, Избори су увијек веома читљива Књига.
 
 
 
 

 

 
ВУЧИЋ НИЈЕ ЧЕСТИТАО.
НЕЧЕСТИТИ ЉУДИ
И НЕ ТРЕБА ДА ЧЕСТИТАЈУ.

 
 
Дабоме, увијек се може вадити да чека коначне резултате.
Он признаје ЦИК јер ЦИК је Целовита БиХ.
Орбан, и Мађарска, сирома, није упућен и он, чим је чуо, честитао.
Овдје, у Републици Српској, честити су Људи. Тепић, и прије Тепића, тридесет хиљада честитих Живота је отишло у Рату...
Они тешко могу да повјерују да је Вучићева Србија нечестита и злонамјерна према Србима, да јој Репубика Српска не значи ништа, да је Београдска Властодржачка Клика, било које типе и партије, даље од Републике Српске него што су то Малдиви.
Треба да се сјете Милошевића, који током читавих Ратова Распада Југославије, никуда није мрднуо али је дошао на Пале да притишће Републику Српску, да прихвати његове аранжмане.
Треба се сјетити Санкција на Дрини.
Нема назнаке да је данас друкчије.
Вучић мора да „буде добар“ са Додиком јер му то употпуњава његов имиџ Српства које не постоји.
Он је примио Балоначелника, звао га и у Србију.
Што никада не ради један Предсједник Државе.
Он је, ту недавно, пред саме Изборе, на заједничкој манифестацији Србије и Српске, отишао у посјету опозиционој Телевизији у Бијељини.
Западној Телевизији.
Ни то никада не чини Предсједник једне Државе.
Тиме је, по стоти пут рекао да је против овакве Републике Српске.
Не са само против Власти Републике Српске.
Јасно ми је да Запад међу Србима, увијек, лако нађе издајнике.
Није ми јасно како увијек нађу Политичке Болеснике.
И Милошевић је био Политички Болесник.
Вучић је виши стадијум.
Вучићева Србија је имала огроман утицај на ове Изборе. Као и на оне са Вукотом. Као и на оне са Балоначелником.
Вучићева Србија има велику полугу у Малим Странкама и у Есенесдеу.
То није инсталирао Вучић. То је наслијеђено. Нешто јест.
У Републици Српској се не смије ништа рећи против Вучића. То је Матица. Мајка. Колијевка.
Нико не помиње Очува.
Република Српска треба да схвати да ће са Вучићевом Србијом, не говорим о тамошљем Србљу, дакле, са Београдском Властодржачком Кликом, нестати лакше него Република Српска Крајина.
Против Унитариста и Окупатора има шансу да се бори.
Република Српска Крајина, са Београдом, није имала никакву шансу.
Република Српска треба добро да погледа те двије чињенице. Честитка Орбана и Нечеститка Вучића.
Шта је нама Орбан. И Мађарска. Ништа.
Не ради се, дакле о браћи, колијевци, вјери, интересима.
Ради се о Државном Концепту. О Суверенизму. О Рационалном Национализму Мађарске.
И, са друге стране, о Подаништву, Измећарству, Служинству, Потчиништву. Којег практикује, веома успјешно, Вучићева Србија. Којој Косово служи да то успјешније проводи а не да га одбрани.
Додик, дабоме, све то зна.
И мора то што мора.
Ну что.
Ми морамо да се чувамо.
Вучићева Србија је данас највећа опасност Опстанка Српске.

 

БРАНИСЛАВ БОРЕНОВИЋ
И ЈЕЛЕНА ТРИВИЋ
РАЗАРАЈУ ПОЛИТИЧКЕ ТЕМЕЉЕ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
Суманта и Бутикаша.
Дует Тамне Ноћи.
*
Политика је озбиљна дјелатност.
Они који су унутра и који улазе у џелепима, мисле да је то СУР.
Политика и Политичари, могу да буду и овакви и онакви.
Али њихов производ мора да има највише стандарде.
Њихова технологија мора да буде прописана и савршена.
У Политици,  не може да се прави Питаодгована ни Зубчаник од Жваке.
Једно је карактерна, менатлна, паметовна, болест Политичара а друго је њихова анархистичка, еродивна, уништавајућа технологија у Политици.
Политика управља НДД Сфером.
Тај Зубчаник, дакле, мора да буде савршен. Иначе ће разорити цијело постројење.
Подношљиво је што Јелена Тривић мисли да може да буде Кандидат и да буде Предсједник Републике Српске.
Али није допустиво.
Јер. Суманта не схвата да је Република Српска Држава.
Она мисли да би је на то мјесто изабрало као шумара за криминал и корупцију.
Она нема координате и не зна гдје је.
Њој је ПДП допустио да се кандидује.
За то је одговоран Бранислав Бореновић. Предсједник Странке.
Која је имала већ један, против Српске, тешки промашај са кандидатуром Балоначелника у Бањалуци.
У Ноћи Избора, Дует Суманта - Бутикаша показао је сав свој деструкторски потенцијал.
Након тридесет посто „пребројаних“ гласова, од стране страначких активиста, Бранислав Бореновић проглашава побједу Јелене Тривић.
Јелена Тривић, каква је суманута, прихвата то и каже да је вјеровала у Бога и Народ.
Суманта честита сама себи.
Дојаве страначких активиста су мање поуздане него излазне анкете.
Мање од трећине „пребројаних“ Гласова није довољно да се предвиде сигурни трендови.
Бореновић и Тривић, очигледно, Србе сматрају тешким будалама.
Јавност Републике Српске виде у размјерима једног сокака. Улогу Политичке Странке, Кандидата, Предсједника Републике, Републику Српску, виде као циркуску шатру.
Јасно је да то није био никакав план, на основу којег би се организовала рушилачка и анархистичка улица, јер за то нема услова ни занимања.
То је искључива посљедица Аматаерског Аналфабетизма Бореновића, Тривићке и Педепеа.
Њих двоје и цијела Партија не схватају шта су Избори, како функционишу, какав је њихов значај, шта је Политика, шта је Јавни Политички Акт.
Зато су и прогласили Побједу.
Побједу у Рату у коме, тада, још нико ни рањен није био.
Овдје није толики проблем Бореновић.
Да има неки главени капацитет, никада се не би прихватио тог мјеста у ПДП.
Проблем је Јелена Тривић.
Која, те вечери, сумануто прихвата болесну еквилибристику Бореновића и уживљава се у улогу Ћоркана, обичне чаршијске Луде.
Умјесто да захтијева да се сачека, да се преброји све осим још педесетак хиљада гласова.
Она, таква, дакле, мисли да може да буде Предсједник Државе.
*
Њој, Бореновићу, Педепеу, треба одузети право бављења политичким пословима.

 

БАУК БАЊАЛУКЕ
КРУЖИ ЕСЕНЕСДЕОМ.
АЛИ НЕ САМО БАЊАЛУКЕ.

 
Веома је тешко анализирати резултате Избора.
У прва три дана, када би се, природно све требало знати, осим у Земљама гдје се резултати урезују на дрво, пола дана далеко од Бирачког Мјеста, па онда долази курир који то памти па урезује на сљедеће дрво, најдаље у његовој шуми, па... тако све до Централне Изборне Комисије, то је немогуће.
А најпотребније је.
Касније, када дођу потврђени резултати, све је већ испаметовано, избудаласано, кобива изанализирано, све је спласнуло и никога више не занимају те анализе.
Ни оне који су изгубили, ни оне који су добили.
Стари Њутнов Изборни Закон каже, Ако Гиљотина не дјелује трећи дан послије избора, неће никад.
Есенесде, већ деценију, прави много грешака.
Западни деструктори, укључујући и Вучићеву Србију, праве само једну.
Мисле да је Бањалука кључ побједе и пораза ових или оних снага.
Да би некога побиједио, на основу Бањалуке, мораш имати плусеве у још пет шест великих Општина.
Есенесде је у Бањалуци начинио много грешака.
Неке објективно условљене, неке неизнуђене, лелемудачке.
Све је почело интеграцијом са Социјалистима.
Па препуштањем кандидатуре за Градоначелника.
Па заборављањем Бањалуке што је довело до губитка Градоначелника и рада Есенесдеових структура, директно за Балоначелника.
То је омогућило, ономад, да Вукота Први Брашњави, добије више гласова, у Бањалуци, од кандидата Есенесдееа.
Што је већа срамота него да се Лауреат усере, цртица улита, на дојели Нобелове Награде.
То је омогућило да, сада, Додик изгуби у Бањалуци.
Када се комплетирају резултати на Бирачким Мјестима, више од 250 у Бањалуци, моћи ће да се прочита све.
Анализа креће одатле.
Мада је лакше рећи да Бањалучани не воле што је Додик ишао у Кремљ. Или неко друго Просераније просути и отићи у легенду.
250 Бирачких Мјеста, кажеш.
Макоћето.
Занимљиво је да је на бањалучким БМ одређен број гласова вишка за Жељку отишао Шмитуљи и да она има толику разлику у односу на Додика.
Или унекој Општини.
Нови Град, нпр.
Жељка је имала око 500 гласова више од Шаровића а Шмитуља толико више од Додика.
Додик имао толико мање од Жељке.
Значи, Удба, снајо.
Прецизни диктати о гласању за Шмитуљу. Који су испоручени свим могућим каналима а најчешће преко Малих Странака.
Мале Странке су, све, вјероватно, видићемо по резултатима на 2.000 БМ у Српској, радиле против Додика.
Да Мјесни Одбори Есенесдеа функционишу, и да се с њима одржава цјеломандатни свакодневни контакт, они би знали који људи и који механизми су обавили тај посао.
Оавко, они јутрос долазе унезвијерени и не могу да схвате да је синдром разлике гласова из Новог Града, који се, са 50 Гласова нпр, догодио на њиховом БМ.
Жеци побиједила, Миле изгубио.
Док то саопштавају, очи им квадратне.

 

НА ИЗБОРИМА,
ПОТРЕБНО УЗЕТИ У ОБЗИР
ДА ЈЕ СА БиХ ГОТОВО
И ДА ЋЕ ОД ЊЕ ОСТАТИ
САМО РЕПУБЛИКА СРПСКА

 
Гласање на свечетири колосијека, треба обавити тако.
Без обзира што ће БиХ, као међународно призната територија између Србије и Хрватске, трајати још годину двије или десет двадесет.
Нема много оних који ће гласатаи против Републике Српске.
Оних који ће гласати за Есдеес и Педепе.
Они су највећим дијелом заварни Српством и наљедђем Српске Демократске Странке, или противљењем Есенесдеу, уз помоћ лажног Демократског Прогреса.
Али ће их бити много, кад се све сабере. И они које ће купити, и они који ће по службашкој наредби да раде и гласају, и оне који ће да насједну на Лаж, Мир и Стабилност Вучићеве Србије, и оних које Запад деценијама плаћа, инструише и генерише.
СНСД остаје највећа Странка, али ће и овај пут да баци уводу осам до десет посланичких мјеста.
Није прилагодио Организацију чињеници да има много малих Странака на Политичкој Сцени.
Додик и Жеци би требали имати најмање по 100.000 гласова више од Двојца Шмитуља – Ескошар.
Све друго ће значити да је Есенесде изнутра функционисао без диференцијала, са мјењачем који је остао у другој.
И да је могло да се понове Вукота и Мали Бало.
И сада треба да се та могућност узме у обзир.
Есенесде је крив што ће многи српски гласач дати Глас, оваквом руководству Есдееса. Па и за оне преварене Педепеове, иако их је мање.
Долазак Русије у Украјину био је богомдана ситуација да се објасни могућа судбина Републике Српске. Да се покаже да је Бакир демонстрирао освајачке аспирације, баш као и Кијев према руским подручјима у Украјини, у овом мандату и стално пријетио и помињао оружје.
Ово нисам ја, ово је Република Српска.
С тим се мора наступати.
Бирачи, Гласачи нису криви.
Они гласају са традиционалним српским временским помаком.
Гласају ирационално, подсвјесно, као што се гласа на свим Изборима.
Што значи да је причу требало почети на почетку Мандата.
Ови који серу о борби против криминала и корупције, о бољем животу, раде за Сарајево и Запад.
И мора их се титулисати као Издајнике.
Што нису против Додика или против Цвијановићке, кандидовали некога ко је одмах за Самосталност Републике Српске.
Онису за БиХ, за коју више није нико.
Ни Хрвати, ни Република Српска, ни Хрватска.
Само Вучићева Србија.
А, она је и за Украјину, значи потпуно ван времена и памети.
Одмах послије Избора ће се показати да је ЕУ дигла руке од БиХ.
Хрватска је детекциона лампица.
*
Избори ће бити гласање за Додика и СНСД или против Републике Српске.
А то није добра и чиста политичка ситуација.

 

СЛАГАЛИ СУ ВАМ ДА
МОЖЕТЕ ДА САЗНАТЕ СВЕ
А НЕ ЗНАТЕ НИШТА,
ИМАТЕ ЈАЈЦА
АЛИ СУ ВАМ ГЛАВУ УЈАЛОВИЛИ

 
Нисте стигли ни да закмечите, ко тужни јарац, кад му међу ноге дођоше она никлована клијешта за пресијецање јајовода.
Ова мала Предизборна Кампања и мали Избори у Републици Српској, изванредна су прилика да се анализира положај Свакодневног Човјека, Свијести, Информација, Вијести, у ономе што се зове Медијска Јавност.
Мада то још нико није тако назвао.
Али је тако. Друга Јавност не постоји.
Да се анализира, јер је много тога концентрисано на малом простору, практично у једној већој лабораторији.
Ну.
Нема ко то да анализира.
Свакодневни Човјек, Свијест Јединке, то не може да учини.
Отиђите на пијаце, ових дана.
Видићете како су паприке, купус, кромпир, мрква паковани у провидне плетене пластичне вреће.
То сте ви.
То су Људи.
Паковани сте, не можете изаћи а, за сваки случај, да врећа буде провидна, да не би нешто учинили што није програмирано.
Овдашња постсфрјистичка друштва, друштвуље, друштвалитији, за која се неки сусуђују рећи Држава, нису Западна Друштва.
То су Западнута Друштва.
Избјељивање Свијести је изведено ко негашеним кречом.
Нико не поставља питања о Истини, о Вјеродостојности, о оном што је Непоменуто.
Више вам не говоре Западни Идиотиди ни о фамозној измишљотини, подвали, Другој Страни.
Нико не пита, зато што не зна да то постоји. И што је неспособан да сумња.
Постојим, дакле не сумњам.
Избјељивање Свијести довело је дотле да више не постоје Новинари, Писци, Глумци, Сликари, Рокери, који би рекли неку ријеч протеста. Запитали. Викнули.
Нису, дабоме, криви Писци, Новинари...
Тако је са свим Јединкама.
Свима је речено, Стави ту крпу у воду, да се осуши.
Медијска Јавност више не лаже.
То се не ради ни за Први Април.
Онај ко лаже, добар је Чојек, само мало покварен.
Сада се прешућује, изоставља, селектира.
То је најефикаснији начин. Не сада, одавно. Од Пулицера, који је Лажи користио као маску прешућивања. О Првом Свјетском Рату, ништа се не зна. Као ни о овом у Украјини.
Није дозвољиво да постоји Јавност Вијести. Јавност Чињеница. Јавност Свих Информација.
Гледам поплаву ових ситних смрдљивих црвљивих медија, портала, новина... са каквом савршеном прецизношћу прешућују, потискују, изостављају Вијести.  А какве лансирају на врх.
То није само у Републици Српској.
Политика. Новине које су одшколовале на хиљаде Новинара, поред редовних студија, чине то исто. Наочиглед тих хиљада свједока и оних који још нису посенилили као Бајден.
Људи су Љуштуре Празне Свијести.
То су постали када су пристали да изађу из своје Нације, Вјере, Државе, Друштва, Земље.
Повратка, нажалост, нема.
Јер нема ни тог пута којим су дошли, ни врата кроз која су прошли.
 

 

ШТА ЋЕ СВЕ УТИЦАТИ
НА ИЗБОРЕ
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
 

► Вучићева Србија
► Удбашка Мрежа
► Западна Мрежа
► Лиза Минели
► Национална Самосталност
► Одсуство поларизације, стварне Опозиције
► Превише Малих Странака
► Стање Организације СНСД
 
◘ Вучићева Србија.
Већ утиче. Одавно.
Цијели низ догађаја, од Вучићегвог самопонижавајућег одласка у Сребреницу, непрестаног лансирања Целовите БиХ, лизања са Шмитом, до званичне посјете БНТВ...
Чињеница да Вучићева Србија никад није децидно стала иза Републике Српске, као што није никада стала иза било које националне и територијалне групе Срба, деморалише Србе и њихово опредјељење за Самосталност Српске. Али и охрабрује здраве снаге, у мањој мјери, свакако, него што деморалише оне колебљивије, којих је увијек више.
◘ Удбашка Мрежа.
Удбашка Мрежа је широк појам.
То је цијели низ Служби које су на неки начин повезане или сарађују.
Главна је Београдска Служба.
Она је моћна. То су остаци старе југословенске тајне службе. Она може Вучићу да направи Странку од 800.000 чланова. И може да је расформира и преточи у неки Покрет, садпасад.
Ту обавезно иду Западне службе које су овдје одавно и које имају мање људи али раде озбиљније.
Београдска служба има уплива у свим Странкама Српске а највише у СНСД јер је СНСД највећа Политичка Странка код Срба уопште.
Службе директно учествују у формирању Странака и у наредбама да им се прикључи и подржи их.
◘ Западна мрежа.
То није само службашки дио. Он је мањи.
Мрежа је све што је на било који начин повезано са Западом, од обука до пројеката и фондација.
То је, уназад, двадесет година, много појединаца.
Највећи дио њих је искористљив у политичким и изборним токовима.
Фондацијски дио Мреже регрутује и даје ситне финансијске принадлежности. Даје и крупније, које се мање виде или се прикривају.
Они су драгоцјени јер пружају увид у податке о потенцијално искористиљвим Појединцима, препоручују их.
◘ Лиза Минели.
Money, money, money.
Тајни фондови за финансирање Избора.
Западни и србијски.
Куповина Гласова, као најразвиканији процес, ту је минимална.
Она се одвија по систему, ако даш Глас, или ако скупиш Гласове, и ако побиједимо, добићеш паре.
Зато је то тешко установити.
Нико не формира шалтер и дијели Лову за Гласове.
Та Лиза ради и унутар Странака и према варијабилном, аморфном бирачком слоју.
Највећи дио, Лиза Минели потроши на финансирање опозиционих лидера.
Да би неко од себе цијели мандат, или више Мандата, правио Будалу, не може да буде јевтино.
Ту је и финансирање кампање, агенција, консултаната и слично.
Најбоље је ако практична Лова, која мора да дође, дође преко границе. Јер се тако не може установити њено овдашње поријекло.
◘ Национална Самосталност.
Свијест и Подсвијест о Националној Самосталности, овдје је највећи утицајни ток на политичко изборно одлучивање.
Не у мјери у којој би требао да буде.
Отпорност и снага Националне Самосталности, директно одређују, омогућују или поништавају друге утицаје.
◘ Одуство стварне Опозиције.
То слаби Националне Политичке Снаге.
Оставља их као мете, саме, на чистини.
Опушта их, тјера их да се боре другим, нечасним, ненационалним, прљавим средствима.
Јер их се прљаво и дисквалификује.
Повећава број противника, умјесто једног са друкчијом националлном стратегијом и алтернативом.
◘ Превише Малих Стрнака.
Уситњена, конгломератизована, туцаничка, Политичка Сцена, богомдана је за сваковрсне манипулације. Од много Малих Странака увијек можеш створити већи парламентарни блок од оног који ће побиједити на Изборима.
Мале Странке у Републици Српској, на овим Изборима, радиће искључиво за своје скупштинске мандате.
Неће радити за двојац појединачних кандидата Есенесдеа.
◘ Стање Организације СНСД.
Та Организација стагнира добрих десет година.
Због тога се догодило да усрани Вукота добије више Гласова у Бањалуци. Или да Мали Педер побиједи другог, трећег, актера Есенесдеа.
Организација Велике Странке пресудна је за детектовање, генерисање и убирање Гласова.
Може да се користи и за друге послове али се од тог главног никада не смије одустати.
То мора да буде постројење врхунске технологије, као за производњу Чипова.
Ако је за Тељуге, онда можеш имати проблема.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

ГАДЉИВОСТ ОПОЗИЦИЈЕ
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ,
ЖИВЕ У БРАТСТВУ И ЈЕДИНСТВУ,
САМО, У ТОМ БиЈ, ВИШЕ ВОЛЕ
МУСЛИМАНЕ ОД ХРВАТА

 
 
Власт може да буде гадљива.
Али, кад је Српска Опозиција гадљива, гадна, нешто није у реду и са Државом и са Народом.
Та неуредност коштала је Србе уопште, кроз цијелу историју.
Опозиција Републици Српској, унутрашња, у таквом је бунилу да то, више, озбиљно не треба пратити. Није здраво.
Од лансирања јетрвских извика да ће чланови Главног Одбора СНСД гласати За мене, Јелу, до Додиковог слављења Маестрала са Милановићем.
Нико није хтио са Милановићем да слави Маестрал па он дошао код Срба и плако у ћошку.
Дабоме да је то опозициони индуктив став и суфлерај тема.
Јер су , карактерно, један обичан Куплерај.
Те њихове теме кампање, не могу се подвести ни под Прљаву Кампању.
То је типична АА класа Политике.
Аналфабетски Аматеризам.
Ако им у томе помажу неке агенције и стручњаци, савјетници са Запада, стање је још теже и трулије.
Што се тиче Хрватске и Републике Српске, кад већ морам да цртам, опозиција не види суштину Националне Политике.
Без обзира што је то што раде чисти диктат Запада који иде у корист Сарајева и Вучића.
Нека иде.
Али то иде и на штету Опстанка Републике Српске.
Ко данас завађа Србе и Хрвате у БиХ, ради за фундаментални неоотомански муслимански Унитаризам. То је радио и Бенјамин Калај, прије више од сто година.
Хрватска је усташка земља.
Не знам шта је ту спорно.
Република Српска је Српска Земља.
Ту ништа не може да буде спорно.
Република Српска није задужена да уништи усташку Хрватску и да, овамо, на западу, сама, заоштрава односе са Хрватима БиХ и Хрватском и тако исправља Криву Уну за коју се Србија не занима и никад се није занимала. За Јасеновац, за Јадовно, за Јастребарско, за Пребиловце...
Република Српска, као Земља, као Држава, треба за свој Опстанак да користи сва расположива средства, осим рата, српске издаје и злочина.
То ће радити и Хрватска.
Ако се интереси поклопе, предсједник Хрватске ће доћи у Републику Српску.
Неће, при томе, вољети Србе, неће постати Четник, неће постати издајица.
Доћи ће због 170.000 Хрвата Херцег Босне, или колико већ.
Ако то значи да неће ти Хрвати опет везати шаховницу и љиљанушу, угостићемо га.
То не значи да волимо Хрвате, да волимо Усташе, да смо некога издали.
Опозициона хистерија смјештена је у координате Братства и Јединства.
Кобива, ми смо задужени да упремо прстом у Хрвате јер су они Усташе. И на сваког ко се рукује са Хрватом. Да на састанцима ССРН, СКЈ, ССЈ, ССОЈ... указујемо на њихове усташлуке.
Нисмо.
Ми смо задужени да опстанемо.
А, ви се јебите са Бенјамином. Кад нема Калаја.
 

 

ИЗБОРИ.
КАКО ЗА ДЕСЕТ ГОДИНА
ОД 4% ДОЋИ ДО 25.

 
Ђорђа Мелони и њен десни аранжман, Ћентро Дестра, побиједили су на Изборима у Италији.
Око 45%. А са 40% можеш контролисати 60% Парламента.
У том аранжману, највећа је Странка Ђорђе Мелони, Браћа Италије.
И она сама и разни слогани, вуку доста фашистичких жила и силница.
Она је успјела да осавремени ту ортодоксну Десницу.
Странку је основала скоро. 2012е је добила 4%.
Ђорђа није пала с неба. Са 15 година је ушла у омладинске, касније у студентске покрете и политику, са тридрсет била Министар код Берлусконија.
Браћа Италије и Ћентро Дестра, Десни Центар, побиједили су након пада Драгијеве Владе. Драги је нострификовани бриселски и глобалистички продукт.
Он није успио да за 200 млрд Е, грантова и кредита, реформише Италију.
Јасно је да Глобалисти желе Италију какву желе, не ради се ту о Бриселу, о ЕУ, о Реформама, о Италији.
Свака анализа Талијанске Политичке Сцене и невјероватне нестабилности, која траје од 2СР, мора да узме у обзир чињеницу да је та сцена, Италија, најуспјешнији полигон манипулације Запада.
Тамо зачас могу да изникну неких Пет Звјездица и направе чудо на Изборима.
Генерално, мислим да је Политичка Сцена Италије један савршен експериментални полигон Запада на коме провјерава своје идеје и пројекте, проводљивост и ефективност.
Сјетите се Алда Мора и Црвених Бригада.
Тако је било и са Короном.
Али. Да не идем у тај рукавац.
Шта је неспорно у побједи Ђорђе Мелони, Браће Италије и Деснице (у којој је и Берлускони и Лига Салвинија).
◘ Ђорђа је тридесет година у Политици.
Не можеш доћи јуче.
Тридесет година она извикује, на том политичком тржишту, своје погледе на свијет.
За то вријеме, онај дио Бирача који се баш занима Политиком, убацио је то у своје координате свијести и подсвијести.
◘ Крах Глобализма увијек покреће Десницу, Национализам. Ослобађа страх за Опстанак.
◘ Запад и Глобализам могу успјешно да манипулишу Политичком Сценом. Али не могу увијек и не могу бескрајно.
У овом случају, они ће се прегруписати, преоријентисати и опет завладати Политичком Сценом Италије. Не треба сумњати.
Браћу Италије би требало анализирати као потенцијале и механизме Колективне Подсвијести Италије и Политике уопште.
◘ Брига за Нацију, Породицу, Земљу, Државу, Вјеру... дубоко је у Подсвијести сваког Човјека. Па и Политичког Човјека.
Политичка Подсвијест се релативно лако прекрива Јаловином. И држи под контролом.
За то су задужене разне западне шарене бомбоне, домаћи плаћеници и издајници. Пичке. Од фармерица до  педера и лезбача (против којих је Ђорђа Мелони).
Та Подсвијест није иста код сваког појединца. Није нисте важности ни дубине.
Код највећег броја, она се разоткрије у Рату, нпр, некад на Изборима, ако пронађеш, или држиш, нит.
◘ Свако одступање од Координата Националне Политичке Подсвијести, мора се третирати као Издаја и као колаборација са Западом и Глобалистима на пројекту уништења НДД Сфере.
 
 
 
 

 

ВРИЈЕДНОСТ ГЛАСОВА
ЗА ПОЈЕДИНАЧНЕ ФУНКЦИЈЕ
ПРЕСУДНО УТИЧЕ
НА ТОК МАНДАТА

 
Бирачи, нажалост, не размишљају тако.
Нико на Бирачком Мјесту, не пита, Јел прскан, Јел непрскан.
Ну.
На Изборима за појединачне функције у Републици Српској, заиста се показује да је кила жељеза тежа од киле перја.
Килу жељеза вјетар не разноси као килу перја.
Онај који скупи килу жељеза, у Гласовима, вреднији је неколико пута од онога који скупи килу перја, у Гласовима.
Вриједност се не мјери само у знању, способностима, храбрости, оријентацији и програму.
Мјери се у снази која стоји иза, током цијелог мандата.
У односу на ону која већ сутрадан не постоји, оспе се и распе.
*
На Изборима 2018е било је  овако.
 
СЧП
·        Додик, 368.210 Гласова
·        Иванић, 292.065
 
НСРС
·        СНСД, 218.201
·        СДС, 123.515
·        ПДП, 69.948
 
ПРС
·        Жеци, 319.699
·        Вукота, 284.195

СНСД је тада имао 200.000 чланова. Уз уважавање старог српског обичаја да се има и по двије чланске карте, у одређеним количинама.
Тих двјеста хиљада се тачно показало на гласању за Народну Скупштину Републике Српске.
Тако су се показали и Чланови Есдееса, скоро упола мање.
И Чланови Педепеа, скоро упола мање од Есдеесових.
*
Шта је Физолоф ћио да рекне.
Разлика Иванићевих личних и страначких Гласова, и Говедаричиних, много је већа него Додикових и Цвијановићкиних.
Иза Додика и Цвијановићке, стајало је, као што ће и сада стајати, тих 200.000 Чланова, од којих су свака два Члана нашли још један Глас, и више, што је уџбеничка категорија и формула Страначке Организације.
Иза Иванића и Говедарице, ни близу.
Њихови Гласови, за појединачне функције, већ ујутро се распу ко ракова дјеца.
То је аморфна маса, гласачка маглина, макадамски туцаник који даје неквалитетну подршку и одриче се било какве контроле.
Остају само они који су чланови и који су гласали за Странку у Народној Скупштини.
А то је много мање него код СНСД.
Запад форсира такве кандидате.
Јер ће исте гласове добити и сљедећи пут, штагод радио.
Код кандидата који имају стабилну чланску организацију и компактно бирачко тијело, то се неће догодити.
Казниће их.
Аморфно бирачко тијело кандидата без Велике Странке, унапријед не тражи одговорност. Одустаје од одговорности.
Њима је важно да су били против.
Да ли ће бити против и сљедећеи пут, и да ли ће уопште бити на гласању, то нико, ни они, не зна.
Зато је Иванић могао да у оном епском Видеу, из Зенице, прича шта је све српско дао турцима, и да ладно добије 292.000 гласова.
Тако се Избори своде на Лото.
Као што су Бањалучани, умјесто куглица, извукли Курац.

 

ИЗБОРИ 2022е,
ПАРАДА КЕНГУРА
ПО ИНТЕРНЕТУ

 
Пребацивање Политике на Улицу, разарање је Политике.
Као што је пребацивање вјерског обреда у Политичке Литије, разарање Цркве.
Пребацивање Предизборне Кампање на Интернет, такође је разарање Политике.
Улица је, сама по себи, Манупилација. Нема правила, нема способности, нема демократије.
Све велике Манифестације Улице, које су утицале на Политику или на Историју, биле су валики и добро организовани Манипулативи.
Једини њихов учинак је у томе што може да се прецизно мјери колики је утицај Запада на том подручју.
Као што је сада у Русији.
Против Мобилизације су на Улици они које Мобилизација не би ни закачила.
Значи, Запад.
Предизборна Улица и Кампањски Интернет су заобилажење Бирача, Гласача, Људи. Њихово понижавање.
Прекривка за изборне манипулације.
Замјена за Странку и Организацију.
Огроман број Кандидата у Републици Српској размили су се по свим божијим Порталима и искачу ко Цицуљко Мицуљко на опругама. Наслове не можеш прочитати од њих.
Некад су постојали Хајдуци и Ускоци. Данас, Искоци.
Неко је тој Кандидатској Пастви продао причу да тај Интернет, Фејсбук и то, доноси побједу.
То уопште нема везе са Изборима и побједама и поразима.
Нико не мкоже доказати да је сто Билборда у Републици Срепској, било коме, донијело сто Гласова.
А огласи на Интернету, само су мали покретни, напасни, крпељски, Билборди.
Публика која посјећује те камапањске интернетске, порталске, Скочко Полигоне, није Бирачка Публика.
Они ту не долазе да траже Кандидате.
Они су већ одлучили за кога ће гласати.
Скочко Кандидати постижу супротан ефект.
Производе подсвјесни отпор било каквој могућности подршке.
Шта ће, он, за којег никад не бих гласао, на том мјесту гдје га не очекујем и гдје тражим нешто друго.
Ну.
Аналфабетима, Аматерима и Болесницима, кандидатским, можете продати све па и причу да се Лајкови, Бот Коментари и Искоци, једноставно претварају у Гласове. И множе се са непарним бројевима, 3, 5, 7, 9... најчешће двоцифреним и троцифреним.
 

 

СВЕ СУ КАРТЕ БАЧЕНЕ
НА ШАРОВИЋА
И МАЛЕ СТРАНКЕ,
ЈЕЛЕНА ЈЕ ПРИВЈЕСАК,
ОСТАЛИ ОТПАЦИ

 
Побиједиће онај који је већ побиједио.
Изгубио је онај који не зна ко ће побиједити.

Рајко Непреточиви Мудросерствујушћи

 
Ну что.
Шмитхаузен, индуктор Минхаузеновог Синдрома у БиХ, уз велику галаму и лупу по голим гујицама, напао је Изборни Закон, да би га оставио онаквим какав је био и тако омогућио све велике манипулације које су пробане и нове које омогућује тај Закон и њихов ЦИК.
У Федерацији је све ријешено.
Бакир плаче од среће.
Нисмо ћели трећину Беиха а сад се боримо за половину, ба.
Бакир и Нежељко Комшић би требали да уђу у Предсједништво.
Погледају Шаровића ко озебо сунце.
То значи да Запад, Удбе и Сарај Чадор, сматрају да у Републици Српској ништа није ријешено.
Из Републике Српске, пак, изгледа да је све ријешено.
Мада није.
Неки не виде а неки су се утишали.
Неки будалашу а неки, мудрији, релативизују.
Угрубо, стање може да буде како слиједи.
◘ Шаровић је главни фаворит Запада, Сарајева и Вучића.
Вучић је уласком у БНТВ јасно рекао да није на страни Републике Српске и Националних Снага.
Шаровић се чува испада у Кампањи.
Џејлен служи искључиво да подржи Шаровића и своје гласове дода његовим.
Сви знају да без крађе, отимања и мегаманипулације, Џејлен нема шансе за Предсједника Републике Српске.
◘ Број Мандата СДС и ПДП у Народној Скупштини у другом је плану. Он, објективно, не може да буде циљ на врху, јер немају никакву организациону структуру коју би се могло искористити.
Стога је искориштен Нарцис Балоначелник да укупи што више својих циркуских гласова који ће се претворити у Мандате Педепеа. Што је, најобичнија крађа и превара.
◘ Свим малим Странкама у Републици Српској, стигло је наређење да максималне снаге баце на своје мандате. Ни они немају Организацију али имају разне конгломератне кругове, од Удбашких до пословних, дужничких, пријатељских, родбинских, лажућих, ситноманипулативних...
◘ СНСД, ако попусти у Бањалуци, у тој Изборној Јеидници, јер је концентрација Бирача највећа, може пасти на трећину или испод.
Трећина не значи да ће бити Већина.
Ниједна Власт у свом крилу нема своју дјецу.
Стога сам, још раније, предлагао да се све карте Есенесдеа баце на број Народних Посланика, 40.
◘ Са Шаровићем у Предсједништву БиХ, Запад је све ријешио. Сарај Чадор је ријешио Хрвате.
Са побједом Шаровића, Есенесде губи и Владу Републике Српске. И учешће у Савјету Министара.
Републику Српску ће притискати, циједити и исцрпљивати, џаба јој Додик као Предсједник.
*
Сви ови конструкти су одавно присутни, још од како није успјела Давид Анархија.
Неке ситнице су видљиве, највећи дио није.
По резултатима Избора, биће читљив највећи дио.
Као и колико је ко учествовао и шта је постигао.
*
Никад не треба заборавити да је Западу остала још једино Република Српска као трн у оку.
 
 
 
 

 

ЗАШТО САМ
НАПИСАО КЊИГУ
„ПОЛИТИЧКА СТРАНКА
ПЕРМАНЕНТНЕ
ИЗБОРНЕ АКТИВНОСТИ“

 
Зато што сам Будала.
*
Занимљиво звуче чињенице или извике да је Додик понављао први разред Пољопривредне Школе.
И да је Суманта Џејлен добила десет милиона долара од Америке.
Без обзира што је Додик већ раније проглашен Трактористом и што нико не зна којићејојкурац десет милиона долара.
*
Избори су озбиљан национални посао.
Од тога је озбиљнија само Држава.
Али Државу не дају. И кад дају, узму ти је.
Избори су озбиљан посао јер озбиљнијег немамо, нисмо самостални, независни.
Политичке Странке су такође озбиљан посао.
Јер. Више, у селу, нису главни скретничар, кондуктер, поп, матичар и шумар.
Од потписа Дејтона, Запад овдје све чини да поништи сваку озбиљност Избора, Странака, Политике и свега постојећег.
Уз помоћ Губара, који незадрживо надиру у Политику и Јавност, то су скоро успјели.
У Србији су поптуно успјели.
Сви раде за Вучића, од Патријарха до Пинка. А Вучић ради за Запад.
Република Српска је у стању Опстанка.
Зато је неозбиљно за важне политичке, управитељске, појединачне функције, кандидовати некога ко нема Велику Политичку Странку иза себе.
А то немају ни Мирко Шаровић ни Јелена Тривић.
Овдје се не ради о квалитету Милорада Додика.
Ради се и квалитету Политичке Снаге.
Која може да се бори за Опстанак.
И за Самосталност, упоредо.
То не може Народ. Којег упомоћ позива Дуо Шаролена.
Ако немаш ништа осим Народа, немој се бавити Политиком.
У времену смо пред Трећи Свјетски Рат, у коме свако граби позиције за старт.
Па је тако једној нуклеарној велесили, Америци, заиста важно да Београд постане Метропола Чмарака и Међујебачица.
Зато је судбоносан потпуно протоколаран, мали, ситни, кратки, сусрет Додика са Путином. Јер тако дајемо и добијамо знаке да смо живи, да смо у опстанку.
Док се Путин брине за Републику Српску, они се брину за понављање разреда.
Републиком Српском се не може манипулисати као Србијом.
Искључиво зато што има СНСД. Што СНСД има 200.000 Чланова. Што тих 200.000 Чланова донесу 350.000 Гласова.
Србијом се може манипулисати јер нема ниједну Политичку Странку.
Српска Напредна Странка није Политичка Странка.
Није била ни кад је настајала.
Коликогд су Људи аутономне јединке, сами се рађају, сами умиру, толико им је неопходан Окуп. Којег нађу у Вјери, у Породици, у Спорту... за Државу, Нацију, Опстанак, потребно је чвршће организовање Окупа. Не баш као Војска али технолошки једнако.
Једном када се избори Опстанак Државе, не треба ништа.
Мада је то недоказиво.
Шведској одавно не треба ништа па је почела изнутра да се разједа.
Потреба Нације за Мађарском, по свој прилици, никада неће нестати.
Ако буде Трећег Свјетског Рата, све ће се спржити.
Али, неће, након, много година, први да никну Бујад, Сијерак и Драча.
Прве ће да никну Националне Државе.
Стога Политичка Странка мора да сваког дана ради на Кампањи, за Изборе.
Тако се зове контакт, комуникација, организација, Живот са Људима.
Иначе ће Ћоркани, плаћени од Запада, премрежити и Небо и Земљу.
При чему неће бити битно колико су плаћени.
Највећа цијена којом је плаћена Суманта Џејлен је слика са Шмитом.
Јебо десет милиона долара.
Том сликом је требало излијепити цијелу Републику Српску.
Ну. И за то је потребна Организација Странке.