ЖЕЉКО КОМШИЋ

ЈЕ МАРГИНАЛНА

ПОЛИТИЧКА ПРОТУВА

ЧИЈА ЈЕ НАЈВЕЋА

ВРИЈЕДНОСТ

КОНАЧАН ДОКАЗ

ДА БиХ НЕ МОЖЕ

ДА ПОСТОЈИ

Али, прије свега, да одам потребну почаст.

Јебо га Златко Лагумџија и Амбасадуље које су заједно с њим, реализовале и тај пројект.

Жељко Комшић је невјероватно политички глуп примјерак.

Таквих, дабоме, у арени Беиха, има колико Бог хоће. Јер их регрутују, индукују и продукују и дивљи националисти, и ситне Странке без програма и, нарочито, Странци Усранци, којима је циљ да трајно и коначно униште Политичку Сцену, како би њоме управљали по жељи и по територијалним потребама НАТО Пакта и других Финансијерских Територијалиста.

Ну.

Жељко Комшић је, и поред свега тога, Карактерно Усран Чојек.

Јер. То што он ради читавој једној Нацији у Босни и Херцеговини, не би прихватио нико.

Сарај Чадор је, кад је пропао Златко Лагумџија, монструозни отпадак Цекајашке лажне номенклатуре, генијално удомио Жељка Комшића.

Прошао је, Чадор, веома јевтино.

Ми теби Гласове, ти нама Гузове.

Комшић, да би прикрио ту чаршијску трговину, лансира тезе и програме

● Грађанска опција

● Грађанско-лијеве снаге

● Одбацивање Конститутивности Народа

● БХ блок

● НАТО

● Изборни легитимитет у три национална ареала није битан.

*

Ништа од тога није могуће у Босни и Херцеговини.

Било би могуће да се он кандидује под Иницијалима, као Грађанин, и уђе у Предсједништво. Или као Господин АНП. И уђе у Предсједништво, без муслиманских Гласова.

Мада је и, то уставно, дејтонски и институционално, немогуће.

Јер у Предсједништво могу да се изаберу искључиво Србин, Хрват и Бошњак.

Жељко Комшић је, дакле, директно кршење Устава, као дијела Дејтона.

Земља, у којој је то могуће, није могућа.

И ништа од његових грађански формулација није могуће, ако Бакир Изетбеговић, истовремено извикује, Нас је 50%.

Жељко Комшић је директно насиље над Нацијом Хрвата у БиХ.

Он је доказ да би тако било и према Србима, само да нема Републике Српске.

Земља, у којој једном Чадору, Запад дозволи све то, није могућа.

Жељко Комшић ће довести не до трећег Ентитета, већ до Распада БиХ.

Ја бих му, ипак, дао Еуреку за проналазак Гађанско-лијевих опција.

РЕФЕРЕНДУМ ЈЕ УБИЦА

ЧЛАНСТВА У НАТО ПАКТУ,

БИО ОН БЕХАШКИ ИЛИ

СРПСКОРЕПУБЛИЧКИ,

БИО ПОДРЖАН

ИЛИ ИГНОРИСАН

Кад је већ Република Српска засрала грану са Додиковим пристанком да се у Брисел НАТО пошаље Папир, сљедећи потези морају бити стратешки и прецизни.

Некидан је у Сарајеву боравио Тод Волтерс, главни за НАТО у Европи.

Он је давао отклањајући изјаве, помирљиве, реалистичније, о проблему пута БиХ ка НАТО.

Једна од њих је била о томе да он прихвата стање у коме Република Српска није одлучна да иде у НАТО. И да ће о томе одлучивати БиХ и Грађани.

Послије је та варијанта изјаве уклоњена са портала.

Не знам да ли НАТО Цензуром или Сарај Ћагетањем.

Шта значи помињање Грађана у вези са Чланством у НАТО Пакту.

Значи Референдум.

Стога је још једна погрешка у коју је улетио Додик, то што се поводом Папира НАТО у Бриселу, помињала одлука Предсједништва и ПС БиХ у вези с Чланством у НАТО.

Није се смјело дозволити да се не помиње Народна Скупштина Републике Српске и толико пута најављивани Референдум.

Нато Генерал је војник и он је можда погријешио помињући Грађане.

Али Република Српска не смије погријешити са Референдумом.

Републици Српској се можда може и забранити Референдум, формално, онемогућити, игнорисати.

Можда се може инсистирати на Референдуму на нивоу БиХ, који непостоји, као ни БиХ. Јер то није у десет дејтонских надлежности заједничких институција.

Али. Сваки Референдум, овдје, има цијену. Био он бехашки или само српски. Или био игрнорисан од стране Срба.

Референдум о независности БиХ, из 92е, који не може формално да буде признат а који је формално искоритшен за сарајевско проглашење независности и суверености, имао је за Сарајево високу цијену.

Не рачунам жртве у БиХ, које су цијена и муслиманске, Алијине, Жртве Мира за БиХ.

Рачунам Републику Српску која је настала као Држава, као Држава отишла у Дејтон, и као Држава се вратила из Дејтона.

Та чињеница је, у ствари, плаћен рачун за тај Референдум из 92е.

Са тим треба рачунати и код Референдума за чланство у НАТО.

И никад не треба прећуткивати чињеницу да је Чланство у НАТО, питање Опстанка.

Чланство није питање бомбардовања Озрена и Бецња, током Рата Опстанка Срба у БиХ. Нити Границе на Дрини.

Чланством БиХ у НАТО, отвара се пут нестанка Српске и Срба.

Када се формира Савјет Министара, очекујем да Република Српска заузме ортодоксне ставове о овом питању.

Све друго би била Издаја и Предаја.

ШАРОВИЋЕВ

ПОЛИТИЧКИ ПРОГРАМ:

ВАЖНО ЈЕ ДА ЈЕ КРЕНУЛА

ЈУНЕТИНА У ТУРСКУ,

НИЈЕ ВАЖНО КАКО ЋЕМО

ПОБИЈЕДИТИ ДОДИКА

Зашто Српска Демократска Странка, не зна да побиједи на Изборима у Републици Српској.

Зато што никад није побиједила.

Јер је њу, први пут, на крилима свог страха и борбе за Опстанак, као Народни Покрет, изнио васцијели Српски Народ у Босни и Херцеговини, Републици Српској.

То што никад није побиједила, није нека мањкавост.

Да није било оног првог, ничим заслуженог доласка и преуезимања све Власти над Србима, то би била велика предност.

Пошто Есдеес ни тада није имао програм, набрајање Караџићевог и Руководства Есдееса, лутања, бауљања и аматеризма, захтијева неколико томова, већ је Национални Политички Програм имао Српски Народ, знајући да се спрема Јасеновац На Дрини, Есдеес га нема ни данас.

Есдеес није схватио да је Есенесде 2006е побиједио ● доносећи Политички Оптимизам

● настављајући борбу Народа – Референдум

● раскидајући са изолацијом у којој је била Република Српска и прихватајући излазак у свијет који је омогућио Дејтон.

Есдеес и данас живи на флоскули да су Додика на власт, на тенковима, довели Америчани. Да је он Амерички Играч. А не сјећају се да је Младен Иванић, претходно, вратио Мандат Биљани Плавшић, јер они, СДС, нису хтјели у Свесрпску Владу за коју се залагао Иванић. Барем прокламативно.

Есдеес ни данас нема Национални Политички Програм.

Од свега, Есдеес има

● противљење Властима

● небригу за Републику Српску

● колаборацију са Сарајевом, што се неки пут иментује Реформама, неки пут Издајама.

Стога, Предсједник Есдееса, Мирко Шаровић, ликује о томе како је Додик послао АНП у Брисел, како је шутнуо Републику Српску у НАТО...

Умјесто да, као Предсједник једне такве Странке, за коју гласају ортодоксни национални Бирачи, каже зашта је Есдеес.

● да ли је против Чланства БиХ у НАТО

● да ли је за Војну Неутралност

● да ли је за Чланство у НАТО

● да ли је за Републику Српску

● да ли је за Сарајевску Унитаризацију

● зашто нису гласали за Војну Неутралност у Народној Скупштини Републике Српске

● зашто нису, у Савјету Министара бацили АНП кроз прозор...

он, Шаровићм јетрваши, опањкава, потказује, лаже...

О Додику је све јасно.

За двадесет година борбе против Додика, завирили сте му и у шупак.

Нејасно је, међутим зашта сте ви а против чега сте.

Без тога, никад нећете побиједити.

Ви, Есдеес и Педепе, на овакав начин, никада не можете побиједити, можете само доћи на Власт.

Бирачи, најприје, морају да знају зашта сте а против чега сте, да би вас узели у разматрање.

Од тог тренутка, до којег мора проћи најмање један Мандат, вама треба најмање два Мандата, да на Избрима побиједите.

ИНГЛЕЗИ

ИДУ ИЗ

ЕВРОПСКЕ

УНИЈЕ,

ХРВАТИ 

ИЗ ФЕДЕРАЦИЈЕ

НИКАД

Борис Џонсон, једна од већих Политичких Смлата Постхитлеровске Европе, побиједио је у Британији, против Европске Уније.

Учинимо Инглеску опет великом.

Шкотска није учествовала у тој побједи и Џонсона, његове Конзервативце, декларишу као Националисте.

Недостаје која година да се и у Лондону појави Радован Караџић

Шешеља већ имају.

Мало је неочекивано да се догоди такав раст конзервативаца и пад лабуриста.

Ну. Много је детаља испод а један је свакако тај да су Лабуристи дизани вјештачки.

Као што су сада Конзервативци узлетили на дијелу вјештачких процената.

Да није било Брегзита, однос снага би био посве другачији.

Углавном. Инглеска ће се отргнути из раља ЕУ.

Тако је у Великој Британији.

Овдје, у Великој Боснанији, Хрвати, који су Инглези, не могу да се отргну ни из загрљаја Чадор Сараја.

Апсурд је у томе што је Хрватима све уставно прописано, у Федерацији.

Али до тих права и положаја неће доћи никада.

Хрватима неће сванути док се БиХ не распадне.

Чак и када Бакир пропусти формирање Савјета Министара, у Федерацији неће попустити.

Ни у Мостару, ни у Дому Народа, ни у неуставним надлежностима Федерације, ни у Изборном Закону...

Човић и Хрвати су у веома тешкој позицији.

Додик и Човић нису имали храбрости да дигну руке од Савјета Министара, прогласе непоштовање његових одлука, мјера и неуставних надлежности и да мирно чекају док се све то што траже Српска и ХНС, не испуни.

Зато је Џонсон правио будалу и од себе и од других, и успио.

Ах. Ти углађени Инглези.

ЗАШТО

МИРКО ШАРОВИЋ ПИРАЛЕН,

УЧИНИТЕЉ ПРЕПОЗНАТЉИВОГ

САРАЈСКОГ МИНИСТАРСТВА,

МРАЧИ О

ДУБОКО ПОДИЈЕЉЕНОЈ

РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Што је у домету једног провинцијалног Аналитичара на западним или сарајским јаслама.

Овим је дефинитивно потврђено да Мирко Шаровић није капацитиран да води највећу опозициону Странку у Републици Српској, да није способан да комуницира са Бирачима, који му и им требају и које мора придобити, да не схвата шта треба да уради са Есдесом, како би за мање од три године вратио оних педесет хиљада гласова и добио још педесет.

Супротно. Шаровић хвали себе како је успио да Сарајевско Министарство, на чије чело су га поставили, учини препознатљивим.

Мало је недостајало да Министарство избори учешће на Еуросонгу.

И куди нови Савјет Министара јер је неспособан и то.

У Републици Српској никога, а нарочито Есдеесове Бираче, не занима никакво сарајско министарство, нити какав је нови Савјет Министара.

Није битно шта си учинио за Сарај Министарство, битно је шта си учинио за Републику Српску.

А још битније шта ћеш учинити.

Ни једне Бираче, ни своје ни туђе, нарочито не незадовољне, не можеш придобити Мраком.

Сијањем апокалипсе. Лажима о Подјели.

Република Српска није подијељена.

Чак ни чињеницом да неко гласа за СДС а неко за СНСД.

Ни чињеницом да је СНСД окупио убједљиву већину у Народној Скупштини.

Јер. Гласачи СДС су у огромној мањини, у односу на оне који су гласали за СНСД и оне који не излазе на Изборе.

Дубока подјела једног друштва, стање је клиничке смрти, стање пред Грађански Рат.

Стога Шаровић мора да промијени оптику, призме, огледала и вентилаторе. Или неће ништа учинити. Есдеес ће само да пада.

Шаровићев Мрак из истог је арсенала Западних Рецепата, као и Педепеова Улична Анархија.

А Српска јесте подијељена.

На њих, шачицу Љубитеља Сарајева и на Љубитеље Српске, све остале.

У које убрајам и Гласаче Есдееса.

РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ ЈЕ,

У САВЈЕТУ МИНИСТАРА,

ОРТОДОКСНО

ЗА СРПСКУ ОРИЈЕНТИСАН

КАДАР ПРЕСУДНИЈИ

ОД ЖЕЉА ИЛИ РАСПАДА

ДЕЕНЕСА

Деенес постаје Партија Почетничких Грешака.

Политичка Странка се не може претварати у Бизнис Клуб.

Јер, код овдашњег Бизмиса, не зна се и не пита се за Први Милион.

А за првих Сто Хиљада Гласова, сви знају и сви се питају.

То су неспојиве ствари.

Свако ко је шуровао са Бизмисменима, платио је.

То је прва платила Српска Демократска Странка.

Али је несрећа што је мало оних који су учили на примјеру Есдееса.

Најважније ствари, док сам организационо радио у СНСД, учинио сам на основу анализе Есдеесових крахова и искустава.

Деенес је нападнут.

Већ одавно.

Тај пројект треба да доведе до довајања ДНС-а од СНСД-а.

Многи ће површински лаик мислити да то све пројектује Додик, да је Додик наговорио овог или онога да се одвоје од Деенеса...

То није тачно.

Додик је сада изашао у сусрет Денеесу, дозволивши да добију једно министарско мјесто у Савјету Министара.

То је ризик за СНСД и за Републику Српску.

Јер. ДНС одавно није на линији са СНСД-ом.

Не само од Љубије.

И не само њиховом прокламацијом да ће одлучивати сами, која није повучена.

Деенес одавно ровари у Бањалуци.

Дееенс је, за прошлогодишњих Општих Избора, на многим пунктовима, радио за Иванића и Говедарицу.

Министарским мјестом Деенесу, не ризикује Додик.

Али, ризикује Република Српска.

Деенес се потрудио да то, бржебоље, докаже.

Предложили су извјесног Аћимовића који нема никаве референце За Српску.

Републици Српској је у Савјету Министара потребан ортодоксно за Српску оријентисан сваки дужносник.

Не говорим о националној оријентацији.

Јер. Све што се досад догађало, и Влада Федерације и СМ и АНП и НАТО... све је уперено против Републике Српске и против Хрвата у БиХ.

И даље ће бити тако.

Зато лица сумњивог наличја или лица без лица, не могу на тако важне функције испред Републике Српске.

За Есенесде је несрећа што је Додик вјештији у разним Странкорадионицама него у изградњи и максималном искориштавању Организације СНСД.

Да се у задњих десет година само усмјеравао и користио природни раст и стабилизација Организације СНСД, СНСД би, сада, био близу Већине у Народној Скупштини и у таквој позицији у ПД ПС БиХ, да нико не би могао да постави питање свог министра. Већ би сви били срећни ако им се баци неко помоћничко мјесто.

Деенес је овим Аћимићањем демонстрирао неодговрност према Републици Српској.

ЦИВИЛИЗАЦИЈСКА

ЕНКЛАВА

САРАЈЕВО

И АУТИСТИЦИТЕТ

МУСЛИМАНА

КОЈЕГ ИМ НАМЕЋЕ

ЧАДОРСАРИЈУМ

Никад се неће одговорити на питање, Зашто се од босанскохерцеговачких Муслимана, чине Европски Курди.

Увијек у нечијој служби, никад у Држави са неким и никад у могућности да добију своју Државу.

Насиље над њима почело је од оних који су припремили Распад Југославије.

Муслиманима је била намијењена улога да буду један од два главна истјеривача и истребитеља Срба.

Нису ништа схватили кад је прокламовано, Шаховница на Дрини. А не Полумјесец на Дрини.

Нису схватили ни када је Алија обзнанио Жртву Мира за БиХ.

Била је то Жртва Муслимана.

Босанскохерцеговачки Муслимани нису дорасли томе.

Они нису способни да ратују, онако како су то Кројачи Распада, Алија и Запад, замишљали.

Они нису способни да имају своју Државу.

Њихов домет је Суживот у Земљи Латентне Мржње.

Или, да замажем, у Братству и Јединству из доба Ђуре.

Босанскохерцеговачки Муслсимани су данас жртве новонастале неоотоманске фамилије Изетбеговић, којој је главна брига стабилност њиховог Сарајског Чадора.

Умјесто било какве перспективе, Чадор тим Муслиманима нуди Сребреницу, лажни Геноцид којег им је потурио Запад.

Јер му и Овдје, треба сукоб који може лако да се потпали.

И треба му трајнији аргумент против Срба.

У цијелој тој геополитичкој сторији, овдашњи Муслимани су небитни.

То није њихова грешка.

Али јесте им грешка то што мисле да је подршка једанпут, подршка увијек. Да ће Запад увијек бомбардовати Србе и оптуживати Србе.

Из те мрачне боб-стазе, њима је сада тешко изаћи.

А нема начина да се појави неко еуропејско политичко руководство Муслимана, јер они спадају у Европу, каквутакву.

Посљедњи актуелан случај, у Хистерији Протв Хандкеа, говори више о положају, стању и перспективи Босанскохерцеговачких Муслимана, него читаве студије и аналитике Тајних Служби и геостратешких Института.

Босанскохерцеговачки Муслимани су сврстани у један вјештачки булументаријум оних који бојкотују Церемонију у Стокхолму.

То је ишчашивање цијелог једног Народа.

То је кидање нерава и лигамената са њиховом колијевчанском земљом и поднебљем.

То је завада са свима.

То је нова етапа самозаваравања.

То их трајно легитимише као непријатеље Србима.

То онемогућава опстанак БиХ.

Плиткоумна Оплаза.

ЛОКАЛНИ ИЗБОРИ

У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

БИЋЕ ПРОМЕНАДА

НЕУСПЈЕШНИХ

И БЕЗИЗГЛЕДНИХ

Републиком Српском не може успјешно да се влада ако на локалним изборима, од Бањалуке, Приједора, Бијељине, Требиња, Зворника и Добоја, не побиједиш на пет мјеста, са Бањалуком као обавезном.

То је СНСД одбијао да схвати, док није сазнао преко Додика, који је једно Министарско мјесто у Савјету Министара, дао Деенесу.

Који је у осипању.

Мада је свако од шест мјеста битно за Власт. Било које да изостане, велика је територијална рупа у питању.

Владавина на тих пет или шест мјеста,није битна ради изборне сујете и бусања у страначка прса, већ ради синхронизације републичке и општинске власти и цјелокупности политике на цијелом подручју Републике Српске.

Ако немаш локалну власт, барем у неком од шест центара Српске, можеш да будеш Странка само у Сарајеву.

То Педепе најбоље зна.

Када је у питању шест локаних центара, СНСД једини стоји добро.

Слику мало квари Добој.

Гдје је СНСД њима да Уроша а добио Обрена и Власт.

Ту је још Зворник, Требиње и Бањалаука.

У Бијељини, СНСД не може побиједити сљедећег октобра. Према садашњем организационом стању. А седам, осам мјесеци за озбиљне припреме, није довољно.

Осим. Ако Мићо Мићић не пуца себи у ногу.

Или крене Обреновим Стазама Еволуције.

Знајући Додика и Мићу, не бих се кладио ни чудио.

А и ако побиједи Мићо, Есдеес од тога неће имати ништа.

Есдеесу, кад задржи Теслић, биће пуна шака браде.

И наставак Есеенесдеове грешке са девастирњем Општинске Организације.

Педепе се бави свјетским питањима Прогреса и то, па је њима Исподнижење да се боре за неку локалну власт.

Деенес је успио да преживи Додика.

Овај пут.

Ну. Њихова највећа слабост је у томе што је локална власт у Приједору Маркофонија. Као што је у Бијељини Мићофонија а у Добоју Петрофонија.

Дакле, осим у Приједору, за којег још није јасно како ће наступити СНСД, или на три бода или као против Обрена, на неколико банана у Добоју, нигдје СДС и ПДП немају шансе.

То ће бити дефиле неспособних и смијешних.

И то је права слика Политичке Сцене Републике Српске. Тог дијела.

Који је своје најбоље године потрошио у Сарајеву.

Ну. Ни Есенесде, не стоји сјајно.

Њему Локални Избори требају као степеница за Опште.

Иако, за Локалне још није спреман. Није ни почео припреме.

А чекају га, сљедеће године и пред Опште Изборе, по свему, двије предизборне Стрит Анархије великих размјера.

ПОЛИТИЧКИ

И ОРГАНИЗАЦИОНИ IQ

ОПОЗИЦИЈЕ У СРПСКОЈ,

ЛИМИТИРАН ЈЕ

И ТО КОШТА СРПСКУ

Дјеловање Опозиције у Републици Српској, скицирано, изгледа овако.

◘ Колаборација са Сарајевом

◘ Колаборација са Тајним Службама Запада

◘ Класично Српско Издајништво

◘ Екстериторијално опозиционарство

◘ Једноциљно усмјерење на личност

◘ Јетрвашење

◘ Анационалитет

◘ Улична Анархија...

*

Како је дошло до тога.

● Пажљивом дугорочном трансформацијом ужег и ширег руководства Српске Демократске Странке, коју је изводио Запад и Тајне Службе. И Србија.

То је довело до одвајања руководства од Чланства. Што је нелогично, обзиром да је чланство и бираштво Есдееса, ортодоксно српски оријентисано. Зато је прошле године нестало педесет хиљада гласова.

● Формирањем Партије Младену Иванићу.

А он је онима који нису у Есдеесу, продао Интелектуализам и Памет као окосницу окупљања.

Та лаж је, законито довела до Станивуковића.

А Професорица је насјела, ко 53е у Четнике.

Или, подсвјесно зна да не спада у Интелектуалце.

Дакле.

Есдеесово уже и шире Руководство, систематски је очишћено од Национализма, и сланинског, и брдско-планинског, и рационалног, за 21и вијек.

ПДП је у старту очишћен до тога.

Тако је најмање трећина политичке сцене окренута против Републике Српске.

Запад и Тајне Службе све чине да одрже ту Трећину на површини, како би, кад се стекну услови за пад СНСД, властитим грешкама или диверзантским дјеловањем извана и изнутра, Трећина преузела Брод.

Такви дугорчни услови, у којима дјелују СДС и ПДП, и прихватају их, довели су, сљедствено, до данашњег стања.

► СДС и ПДП имају Предсједнике, и Руководство, које није дорасло Политичкој Ситуацији Републике Српске и окружењу у коме се налази.

СДС мијења Предсједнике ко Јунајтед, послије Фергусона.

А тако и игра.

ПДП је под утицајем Младена Иванића.

Који је под утицајем Тајних Служби.

И миран прогрес.

► СДС и ПДП, нарочито појединачни кандидати, имају више Гласача против власти него својих и чланова и гласача.

Запад стога, систематски ради на томе да омасови оне који су против Власти.

За то вријеме, глупи СДС и глупљи ПДП не раде на властитом организационом јачању и омасовљењу.

СДС, чак, ради на властитим ампутацијама.

► СДС и ПДП већ четврти мандат дјелују против Републике Српске.

То изводе на начин да су увијек у слози са Сарајевом.

А Сарајево је увијек против Републике Српске.

Они никада ништа нису рекли било шта против Босне и Херцеговине.

► СДС и ПДП су кренули у опасне воде уличне анархије, и других технологија Шарпизма, у начине жутих прслука, и жутих гаћа.

Та технологија је Србију довела до Вучића и предаје Косова која је на вратима.

*

Цијели сплет поменутих чињеница и околности, онемогућио је СДС да има Политички Програм Републике Српске.

ПДП је и формиран да га нема.

Ил реко Демократски Прогрес ил Прогрес Парамецијума.

Те двије Странке су спале на потпуно одсуство програмске и организационе, барем просјечне, Интелигенције.

Оне су, данас, неспособне да се Програмске утемеље и Организационо стабилизују.

Што и јесте циљ Запада.

Оне, данас, селектују Станивуковиће, Мектиће и Вукановиће.

Јер је то природна посљедица стања у каквом су. Унутра и извана.

То ће коштати Републику Српску.

Јер Политичка сцена, умјесто борби Националних Програма и корака, садржи и своди се на онемогућавање Власти.

Власт у таквим ситуацијама прави грешке а владајућа Странка, или Странке, све више не мисли на своје Страначко Домаћинство, што се СНСД-у догађа од 2010е.

Цијену плаћа, или ће платити, Република Српска.