СУДИЈА БРАНКО ПЕРИЋ,
БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

 
Догодила се првостепена пресуда у предмету Нелегални Премијер, Сребрене Малине и Кинески Респиратори.
Млади Премијер ФБиХ, Новалић, добио је неколико година затвора. А остаје да се види шта ће даље бити.
Небитно.
Јебеш Новалића, Респираторе и Федерацију БиХ.
Занимљивост из Рубрике Црна Хроника јесте то што је Главни Судија, Бранко Перић, издвојио мишљење, па је било 2 : 1.
Прије тога, Перић је тражио да не суди у том Предмету.
И једно и друго је знакобитно.
Друга важна чињеница је да се то све догађа у аранжману Тужилаштва БиХ, и Суда БиХ, нелегалних, наметнутих, неуставних институција БиХ.
Судство није у Десет Дејтонских Надлежности БиХ. Ни Дејтонских ни Уставних.
Судија Перић је прочитао издвојено мишљење и, отприлике, рекао да све то не мора значити Кривично Дјело.
Ну.
И то је небитно. Јебеш сто Респиратора и милионе.
Бранко Перић је послије Рата почео као нека врста Опозиционара за општу употребу. Не као Правник, или Судија. Као нека врста новинског дјелатника. Најпознатије из тог периода, о њему, јесте сукоб са почившим Спасојем Перовићем, фабричким новинаром. Који је такође спадао у ту Опозициону Сојту, чисто новинарску.
Нико не зна око чега је избио тај крволочни сукоб.
Сукоб на Стваралачкој Опозицији.
Перић је био изузетно вјешт у наставку својих активности и догурао је до Суда БиХ. Гдје је имао и важнијих функције од судијске.
Постао је Босанац и Херцеговац. СТЈЖ.
Ну что.
Ни то није битно. Јебеш једног Судију.
Битно је да се води као Србин и тамо заузима неку квоту по том основу.
А регрутован је, током цијелог пута, не зна се по ком основу.
Битно је да је таквих на хиљаде. Само Срба. Који су почели као Братствојединаши, Конасбазавади, Баклаваши, Антисрпски Активисти... јер, у тој опозиционопј борби, није битно то што је неко против Есдееса. Битно је да је то значило Против Републике Српске. Као и сада што су многи, сви, против Српске, иако одавно нема Есдееса.
Такви су се Перићи размилили, најмање по Медијима, већ по разним Институцијама.
И раде по ко зна чијем диктату.
Кад су неуставни могу, да бирају по чијем ће Диктату.
То је огромна армија од најмање десет хиљада имена у БиХ, помоћу којих се БиХ доводи у овакво стање.
У коме Република Српска не може нормално, уставно, да функционише у том усраном беиха оквиру.

 

ЗАПАД ЈЕ
ПРЕКО БЕОГРАДА,
ПРОТИВ СРБА
ОСТВАРИО СКОРО СВЕ
ШТО ЈЕ НАУМИО

 
Ово мало српских територијалних и националних цјелина, што је остало, морало би да се национално и политички организује и да почне да користи све могућности које су преостале, коликогод оне мале и небитне биле.
Те Српске Цјелине, сада углавном енклаве, рукавци, немају могућности као што их има Република Српска.
Која има међународни уговор великих сила, као темељ. Има Дејтонски Споразум, има Државу и све институте Власти, од Територије па даље.
Али то не значи да треба да се предају.
То политичко и национално организовање значи одустајање од гледања у Београд као Матицу Српства.
То је одувијек била лаж.
Западу је најлакше да Србе, једне по једне, уништава преко Београда.
Западу се та полуга мора узети из шака.
Кнински Срби, Срби Хрватске, гледали су у Београд. И нестали.
Срби Косова гледали су у Београд. И након замагљења погледа, одселили се у Србију.
Срби Црне Горе масовно су одлазили у Београд.
Они што су остали, гледали су у Београд. И дошли до Мандића, као максималног домета.
За то вријеме, Запад је ушао и преузео оне нове и младе који су остали у Црној Гори, па се, сада, српска ствар може сматрати завршеном.
Република Српска је посве друга прича.
Али, овдје није потребно да се сада све образлаже и понавља.
Срби, Овдје, не би опстали, било би их дватри посто данас, да није формирана Република Српска, Војска Републике Српске и да Војска и Народ нису толико времена гинули за свој Опстанак и Опстанак Српске.
Срби у Црној Гори и на Косову, дабоме, не могу да формирају Републику Српску и Војску и да почну да ратују.
Они морају да зауставе национално и политичко пропадање.
Они морају да искажу свој национални и политички интерес.
Без обзира колико их је мало.
Ако не искажу, једноставно ће их искњижити.
Вучићева Србија је предала Косово.
Срби Косова не могу да се уздају да ће Србија нешто моћи да учини. Чак и ако буде хтјела.
Док се обављајуте практичне радње предаје, Бљузго Вучић се вуца по Верони. Праве будалу од њега, замајавају га, циркусују са њим.
Срби Црне Горе такође морају да се политички и национално организују.
Они су у бољој ситуацији.
Ово што им је аранжирао Београд, само је уродило већим ступњем манипулације.
Сада их је преузео Запад и Јакова представио као стожину за гласање.
Само за гласање. Не за окупљање.
Сутра, кад почне мандат, која Странка представља Србе. Коме ће дати гласове.
Полако се претварају у Српску Листу на Косову.
Политичко и национално организовање је дуг, мукотрпан и крвав посао.
Ну. Ниједан Народ, без тога, није се изборио за Нацију и Државу.
Није ни опстао.

 

ЈАКОВ МИЛАТОВИЋ,
НАЈАВА НОВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ
УПРАВЉАЧА СРБИМА

 
Прва гарнитура Управљача, била је генетски ујаловљена од оних који су се потенцијално показали добрим за улагање а имали су очите ратне и посратне трауматске синдроме.
То су Вучић и Мило. Кило и Мило.
Прије Вучића, то је био Слобо али је морао бити жртвован да би се Србија ујаловила у довољној мјери да наступе Тадић и Кило.
У Републици Српској су покушали са Биљаном Плавшић. Као противницом Караџића и Милошевића. Примили је ко Краљицу, у Паризу, ономад. Али се није хтјела одвојити од Српства и Српске и морала је у Хаг.
Покушали су поклопити Додика Али се Лијевчаниски Мудоња показао превеликим и превјештим залогајем.
Мило је, ипак, у односу на Додика, и на Вучића, највећи умјетник у опстајању на Власти. Јесте му Запад помагао, али ни изблиза колико Вучићу.
Мило је свој задатак обавио. У Црној Гори Српства више нема.
Нема у мјери да може да артикулише и брани Националне Интересе и Српску Црну Гору.
То што има, наслоњено је на Београд.
Зато је Мило замијењен, допуштено му је да га замијене, Вјештачком Интелигенцијом Запада.
Побиједио је ВИЗ Јаков.
(погледати биографију коју сам пореузео са сајта РТРС)
Јаков Милатовић нема  никаквог искуства са реалним политичким животом.
Поготову не са Српским Светом. Као што то пропагирају Миловци из Сарајева, Загреба и страних Медија.
Он неће покретати битке против Српства.
То више није потребно. Добиће средства да подигне неке елементе Стандарда и Економије и то ће служити за звоњаву великих успјеха.
Литије и ангажман Кривокапића, искориштени су за инсталацију ВИЗ Актера.
За Србе у Црној Гори, дакле, слиједи мирнија фаза, фаза анестезије. У којој ће пажљивим и пристајућим акцијама њихов положај даље да се деградира.
Опстојање Српства у Црној Гори је завршена национална и политичка сторија. Наставиће се, још, у вјерском смислу.
Друга особина тог Постмиловског доба јесте Велика Политичка Побједа без Велике Политичке Странке.
И у Српској и у Србији, настојаће да униште Велике Политичке Странке.
Србија треба да очекује Јакова из Круга Двојке.
Вучић треба да очекује Милов Пут.
Такође, и у Републици Српској, треба очекивати ова два тренда.
Према Србима ће се постепено примјењивати Техницистичко Западно Управљање, какво је сада испливало у ЕУ.
Да није било уласка Русије за спас Руса у Украјини, то се још дуго не би примијетило.
Дакле, будуће намјеснике треба тражити у Западним Биографијама.
--------------------------
Ко је Јаков Милатовић?
Основне студије у области економије завршио је на Економском факултету Универзитета Црне Горе, са просјечном оцјеном 10 и био је студент генерације. Добитник је бројних домаћих признања од Министарства просвјете, Универзитета Црне Горе, Министарства спољних послова и др, као и иностраних стипендија. Као стипендиста америчке владе провео је једну студијску годину на Универзитету савезне државе Илиноис, као стипендиста аустријске владе један семестар на Универзитету за економију и бизнис у Бечу, а као стипендиста Европске комисије једну студијску годину на Универзитету у Риму.
Магистарске студије у области економије завршио је на Универзитету Оксфорд и био је стипендиста британске владе.
Радно искуство започео је у НЛБ банци у Подгорици као дио тима за управљање ризиком, затим у Дојче банци у Франкфурту у тиму за процјену кредитног ризика земаља са фокусом на земље централне и источне Европе. Од 2014. године радио је у Европској банци за обнову и развој у тиму за економску и политичку анализу, прво као економски аналитичар за регион југоисточне Европе а након унапређења у позицију економисте покривао је земље Западног Балкана из канцеларије у Подгорици.
Године 2018. бива унапријеђен у главног економисту са задатком да покрива земље ЕУ, укључујући Румунију, Бугарску, Хрватску и Словенију из канцеларије у Букурешту.
Друга искуства и усавршавања стицао је кроз похађање програма и школа Уједињених нација у Њујорку, њемачке Фондације Конрад Аденауер у Подгорици, Амбасаде Црне Горе у Риму, Канцеларије за међународну сарадњу Економског факултета у Подгорици, Оксбриџ Академик Програм у Оксфорду, Међународног монетарног фонда у Лондону, Лондонске школе економије и Универзитета у Пекингу, Лидерске академије Универзитета Стандфорд и Универзитета у Београду, и других.
 
 

 

ДА ЛИ ЈЕ ДОБРО
ДА БОЛЕСНИЦИ
ОСНИВАЈУ СТРАНКЕ
А ЗДРАВИ ГЛАСАЈУ ЗА ЊИХ

 
Република Српска, као Политичка Сцена, веома је мали узорак.
А, ипак, када се вратимо уназад и прегледамо ко је све оснивао Политичку Странку, могуће је изградити читаву једну Студију о Политичкој Артикулацији, Божи званом Пуб и плејади Ћоркана на куб.
То не вриједи за Србију. Сви би закључци били погрешни.
Драган Чавић је више пута објашњавао свој одлазак из Опозиције.
Данас, читам, поновио је то и у некој Емисији.
Каже, што смо више Арумената имали то смо мање Гласова добијали.
Свако, ко се бави Политичком Артикулацијом, зна да Политика, па ни Избори, нису Статистички Годишњак, институтске анализе, парада Аргумената...
У мојој Студији Политичка Странка Перманентне Изборне Активоности, објаснио сам тај феномен Ирационалног Гласања.
Политичка Странка није аутомобил. Па неко одлучи да направи скуп и добар ауто.
Српска Демократска Странка је настала на одјецима духа трагичног српског времена.
Људи који су је укалупили, нису знали ни колико Чавић сада.
И, морала је пропасти.
СНСД је настао одмах послије Рата. Морао је десет година да гради организацију, да би дочекао Дух Времена, 2006е, и побиједио.
Тај Дух Времена донио је дефинитивно сазнање Политичке Јавности Републике Српске да се на Есдеес не може ослонити а да ће Есдеес и Педепе, све дати и испоручити Сарајеву.
Сада, након свега тога, цијеле мале концентрисане Историје Политичке Артикулације, Јелена Тривић формира Странку.
Она, која ништа о Политици и Странкама не зна.
То је као кад би Станивуковић формирао Академију Наука.
Тривићка ће да окупи оне који су непрестано на Богазима.
Локалне Актере који стално негдје прелазе.
То су малогрупни кордони локалних болесника, више јавних него политичких.
То су актери Параполитике који мисле да је дошло њихово вријеме. Кад могу сви, могу и ја.
Они се обраћају Бирачима хазардерима. Својим личним и познавалачким круговима. Јогуницама. Сад ћу гласати за њу.
Бирачима који су незадовољни нечим, а највише собом, који су потенцијално манипулативни, поткупљиви, не ради се само о парама, који немају никакво предобразовање за учешће на јавној, локалној, политичкој сцени.
Сљедећих Избора друга је шерпа, други мјешачи кестења, неко други ложи ватру и мијеша незадовољне Бираче, да не загоре. Пакују се у друге фишеке... и, тако пролазе године и мандати.
А Болесници, можда, на крају схвате, можда не схвате.
Иза њих остану слојеви разорених, еродираних, неупотребљивих Бирача и Гласача, који нису схватили шта су радили и коме су служили.

 

ПРЕДСЈЕДНИЧКИ ИЗБОРИ
У ЦРНОЈ ГОРИ.
ЈЕДАН МОЖЕ ПОБИЈЕДИТИ,
ЈЕДАН МОЖЕ ДОБИТИ,
ЈЕДАН  МОЖЕ ИЗГУБИТИ,
ЈЕДАН НЕМА ШТА ИЗГУБИТИ.

 
Предсједнички Избори у Црној Гори су неважни.
За било какве токове унутар Земље или за било какву извањску оријентацију Црне Горе. Јер је она запечаћена.
Једина важност се могла пронаћи за положај Срба и Српства.
Али, ни ње нема, јер ће се положај Срба и Српства, у сваком побједничком случају, даље розати, парати и слабити.
Мило је, одавно, пришао Глобалистима.
То је начин останка на Власти.
Јакова су продуковали Глобалисти.
То је начин доласка на Власт.
И Мило и Јаков су побиједили прије десетак година, када је почело форсирање Мандића.
Те верзије Српства.
Егзалтирани Срби већ мјесецима зноје Десницу Руку о паду Мила.
Срби имају тај синдром Самонеконоде.
За сваког Лидера.
Понеког од њих, кад оде, укивају у звијезде.
Али никад неће умјети да објасне зашто су жељели да оде и зашто су га, послије, укивали.
Ја бих, ипак, сачекао да Мило стварно падне и да неколико пута одскочи.
Како стоје ствари, лабораторијски, теоријски.
Мада заиста не знам ко је у предности и ко ће побиједити јер се не бавим црногорском политичком сценом.
◘ Мило је у огромној предности.
Свако на Власти, у предности је на Изборима.
Јаков о томе не зна ништа. Не зна куд иде, не зна шта га чека, не зна како ће и ко ће то да ријеши...
◘ Мило има Странку. Та Странка има организацију, одану структуру, обучене активисте... и влада свим процесима пред Изборе и у Изборима.
Јаков нема ни Странку.
◘ Мило се узда у Странку и пратеће факторе коју су ту већ мандатима.
Јаков се мора ослонити на Конгломераторијум који је аморфан, некомпатибилан, разноинтересан, прикривен, незаинтересован, неодан...
-------
Да би Јаков побиједио Мила, мора бити Политичка Атмосфера Прелома. За превагу, за заокрет.
Тога нема.
Мило може да изгуби ако тај механизам не функционише као досад.
Јаков не може да изгуби јер нема шта да изгуби.
Мило може да побиједи.
Јаков може само да добије.
----------
Овдје апстрахујем манипулативне екстерне факторе који су увијек могући а на Западу често и пресудни.

 

БиХ, ТУЖНИ ПЕЈЗАЖ.
И ЋОРАВИ КОМШИЋ
ПОГОДИ ЗРНО.

 
Муслиманска Варалица, Нежељко Комшић, пошто му је пропала Грађанска Офанзива, нема шта да ради, па даје умствене интервјуе и изјаве.
Није ни за три Мандата имао шта да ради али је тада Себија имала Дипломе.
Тај, дакле, узурпатор Хрватске Трећине, грађански најамник Сарајмуслимана, Ћоркан у лику Политичког Босанца и Херцеговца, говори о томе да је примјетно, у посљедњих петшест година, како неке Земље дижу руке од БиХ, како постоји петшест великих Држава, Свјетских Сила, које би прихватиле подјелу БиХ...
Босна и Херцегивина, мада нико не зна шта је то, гдје је то и ко је то, да простиш и да га јебеш, треба да љуби Србе и Хрвате у Гујицу.
Умјесто Вјечне Ватре у Сарајеву.
Вјечно Љубљене Гујице Срба и Хрвата.
Јер, нема шта Срби и Хрвати нису издржали за БиХ. Низашта.
Десетине хиљада Људи је изгинуло убудале јер је муслиман Алија жртвовао Мир за БиХ.
Коју би данас Свјетске Силе пустиле да се распадне.
Босну и Херцеговину је, досад, од потписа у Паризу, држала искључиво Противсрпска Политика Запада и упаковани Унутаризам Сарајмуслимана. Њихов прикривени Нацистички Територијализам. Неоосмански апетити према Територијама Срба и Хрвата.
Дејтон, амерички уставотворци, скројили су БиХ да се подијели или да се распадне.
Од једне Републике и једне Федерације. Без Владе, са само десет надлежности.
И са више међународно признатих унутрашњих Граница него што их има и једна Земља у Европи. Међународно признатих.
Друга битна ставка, коју нико не примјећује, јесте она да је БиХ и Дејтону, подијељена као ФНРЈ у Јалти.
По Хантингтоновој линији.
Јасно је да Запад жели поклопити цијелу БиХ и све Српске Земље.
Али је, очито, морао оставити раније исколчење овог дијела Свијета.
Будалаш Комшић то осјећа. У разговорима са странцима, то се не може прикрити.
Тачно се види када покушавају једнократну силу а ако не прође, траже иначицу или се повлаче. Тачно се види, кад им даш један аргумент који виде или не разумију, повлаче се.
Република Српска је досад држала кормило и опстајала.
Тако мора да настави.
Мало нас ремети Вучићева Србија.
Издајник ће дати и мајку и Бугојно, да би остао на Власти.
Надам се да ће Свакодневни Срби једном устати и спасити Србију.
БиХ ће трајати до тренутка када се то догодити.
Мада је и Руска побједа у Украјини, догађај који ће отворити Вратнице Распада БиХ.
Кад ће и Кадиров да дође у Бањалуку.

 

АМАМБ МАРФИ,
СРБЕ СРПСКЕ СМАТРА
ГЕНЕРАЛИЋИМА,
БЛЕЋЦИМА НА ПЛАТНУ
НАИВНОГ СЛИКАРСТВА

 
Амамб у БиХ, Екселенција Марфи, дао је двокрилни Интервју америчким Независним Новинама које излазе у Бањалуци.
Покојни Копања се јавно хвалио да су Америчани дали толико и толико лове за његове НН.
Стога је Амамб Марфи изабрао баш Независне за своје Епохалне Просерице.
Покушава да пегла ситуацију у којој се нашла Амбасада након одлуке Власти Републике Српске да прекину контакте са том и Амб Велике Британије.
Главна теза, једна од омиљених и олињалих америчких теза, јесте да нису непријатељи Српског Народа и да праве разлику између Грађана и Власти.
То је најопаснија теза која се може лансирати Србима и Републици Српској.
Сваку Власт у Републици Српској бирали су Срби.
Немогуће је бити против Власти а не бити против Срба и Републике Српске.
Америчани су били против сваке Власти у Републици Српској.
На разне начине.
◘ Против Српске Демократске Странке
◘ Против Караџића.
◘ Против Крајишника
◘ Против Биљане Плавшић
◘ Против Радишића
◘ Против Додика
◘ Против СНСД.
Они су увијек, свуда по Свијету, против Власти.
У Ираку. У Либији. У Сирији. У Русији... јер је то пут за уништење Земље и Државе.
Амамб Марфи каже да нису за укидање Републике Српске.
Зашто, онда, увијек, подржавају муслиманско Сарајево у коме деценијама столује Политички Програм, Програм СДА, о БиХ без Ентитета.
Како никад нису сарајевском народу саопштили да су против таквог Програма.
О Имовини, вели, Срби треба да расправе спорна питања у оба Дома у коме су присутни.
О Имовини нема спорних питања. Она припада Републици Српској. То није питање ни једног Дома, јер Устав БиХ не познаје Државну Имовину. Ни Дејтонски Споразум.
Амамб, као Главни Уредник у покушају, настојећи Лектор Републике Српске, самопромовисани Графички Уредник, за прелом... треба да схвати да Срби Републике Српске нису Срби из Наивног Сликарства, још од прије Ратова Братства и Јединства у БиХ.
Јер је Република Српска настала прије Рата.
Дакле, да буде Амбасадор и да престане да се бави противсрпским Просерицама мале цијене и никаквог тиража.

 

ОПОЗИЦИЈА ЈЕ
СВЕ ОД СЕБЕ ДАЛА,
СТО ПРОТЕЗА,
ДВЈЕСТА ПОМАГАЛА

 
Само, Лидера и Странака нигдје.
Најновија опозициона згода јесте оснивање Народног Фронта Јелене Тривић.
Новинари који су независни, истраживачки, западашки, објективни, изван тортуре Режима, слободумни и аналитични, могли би да начине барем хронолошки списак Лидера и Странака Опозиције у Републици Српској. Са трајањима, гласовима, судбинама...
Ну.
То Запад неће да плати. Неће да се блати.
А, ни Запад ни Београд, није добро прозвати.
Ја сам, пак, у погледу Јелене Тривић, оптимист.
Никада није пропала Српска Опозициона Странка коју је, њу и Лидеркињу јој, промовисао и најавио Зукан Хелез.
Ну что.
Како стварно стоји Опозиција и Странка Лепе Јелене.
■ Београд и Западаши су се могли, барем, потрудити око оригиналног имена Странке.
Ти Фронтови постоје у Сарајеву и у Црној Гори.
Срби су, иначе, увијек током историје, били задивљени Фронтом.
У народу још живи легенда о егзалтацији коју су Срби исказали када је Тито основао Народни Фронт.
У Београду, можда, још постоји  улица, булевар, Народног Фронта.
■ Народ неће моћи да искаже сво своје одушевленије Фронтом јер Јелена Тривић, по енергетској вриједности суманоидне опозиционе дезоријетнације, не спада у сам врх галерије досадашњих Лидера Опозиције Српској и у Српској.
■ Према површинским чињеницама, иза тог пројекта стоји неки њемачки облик подршке и неки броградски облик деструкције.
Београд се, овдје, одавно мијеша у Изборе и остале радње.
Није им била опомена да је Милошевић, као највећа могућа Србенда тог времена, у Рату, дошао на Пале, пред Народну Скупштину, да се меше и диригује, и – попушио.
Улагање у Јелену Тривић, знак је да Вучићева Србија мисли да ће остати на сцени још цијелу деценију.
■ Јелена Тривић, што је уобичајено, не схвата шта је Странка, како се гради Странка, шта све треба за Странку, колико приватног живота, она и стотине, па и хиљаде Активиста, треба жртвовати да би се градила Странка и да би радила и ишла даље.
Самозаваравање са гласовима које је добила на Предсједничким Изборима, непробојно је замрачење њеног политичког ума.
■ На опозиционој страни Политичке Сцене, нема простора за било који Политички Програм.
О Националном Политичком Програму, и државном, за Српску, они не смију да пробијеле.
А Запад и Београд, и не дозвољавају било какав Политилки Програм. Јер им Странке и Опозиција не требају за то.
Требају им за девастирање и уништење Републике Српске.
Оно што могу да чегртају јесте Борба против Криминала, борба против Режима...
Те Политичке Извике су, на Изборима, толико пута употријебљене и нису донијеле ништа, да свако нормалан треба да покуша да их заобиђе.
■ Од ефектива, најизгледнији је удар на Есдеес и његово слабљење.
Есдеес се може спасити само брзим формирањем Националног Политичког Програма Српске. И, на тој линији, изборима и консолидацијом Странке. Његовим непрестаним презентовањем. Одвајањем од Педепеа, приљепака и дистанцирањем од Јелене.
Што се неће догодити.
Својом националном и политичком јаловошћу, Есдеес је довео до „узлета“ Педепеа, Вукановића и Тривићке. До свог потпуног краха.
И на том путу, изгубили наког Шаровића.
 
 
 
 
 

ЈЕБИТЕ СЕ,
ВАША ЕКСЕЛЕНЦИЈО.
МАРШ.

 
Република Српска је донијела одлуку да прекине сваку комуникацију са Амбасадама Велике Британије и САД.
Јебига, пали на антидопинг контроли.
То је мали корак за Свијет а велики корак за Србе.
Таман да траје три дана, то је епохалан догађај.
То је корак који, данас, званични, политички, демократски, Срби не смију ни помислити да учине.
Бритамб и Амамб у Сарајеву, поптуно су муслиманизоване, од самог почетка.
Јер је од Париза почела пресија на Србе и Српску.
Те двије Амбасаде су дјеловале у најсихнронизованијем садејству са ОХР-ом и Високим Представицима.
Ешдаун је најсвјетлији досег тог монструозног антидејтонског, антиуставног и антисрпског чинодејствија.
Док Британци дјелују плански и унапријед, Америчани дјелују као Плави Војник у Индијнаском Селу.
Уништавају по реду.
Хиљаде људи је онемогућено по захтјеву тих Амбасада.
Не треба заборавити ни остале три Амбасадае ни све Амбасаде ПИК-а, осим Амбасаде Русије.
То је Црно Противсрпско Зло, које ми трпимо скоро тридесет година.
А то зло је индуковало Алију Изетбеговића да се попишмани, након Лисабона. И тако је Алија жртвовао Мир.
Сто хиљада невиних и непотребних живота.
Слаби Српски Лидери нису се послије Рата могли одупријети контактима са тим  усраним Амбасдама.
Муслимани и Хрвати су форсирали контакте и прихватали, као знак надмоћи над Србима.
Сплет екстерних околности није ишао на руку Србима и Српској.
Ну.
Данас је дошло вријеме да можемо да кажемо.
И да учинимо конкретан потез.
Амбасаде немају шта да кажу на ту тему. Нека несувисла саопштења не значе ништа.
----------------------
Срби ће нестати ако се препусте Америчком Амбасадору.
Као што се препустила Србија.
Србија ће нестати.
Ми ћемо се, овдје, ако затреба, борити до задње капи крви.
Зато је важно Псу дати Кост а Амбасадору рећи, Марш. 
x

 

СРПСТВО НИЈЕ
НИГДЈЕ ЛАКШЕ ПАЛО
НЕГО У ЦРНОЈ ГОРИ

 
Српство је доброћудна Нација, са генетски уграђеним Успоривачима Свијести и Акције, са својственим омаловажавањем и туђе и своје Државе и са небригом за квалитет Националних Вођа.
То се плаћа.
Овај тужни Вијек показао је како се лако и једноставно осипа Србија, како су Срби потпуно равнодушни и незаинтересовани за Косово и Метохију, као и за друге, сутрашње, дијелове Србије.
И како се лако Срби у Црној Гори пребришу из евиденције и преведу у кало, расап и нуспроизвод.
Генерално, све што се догодило Србима, од самоубилачке идеје СХС, догодило се у садејству Запада и Београда.
Тамо гдје то није успјело, као у Републици Српској, Срби су фронтално и међународно, проглашени Злочинцима, Агреосирима и Геноцидашима.
И од Запада и од Београда.
Вучићев одлазак у Сребреницу је Политички Став Србије о томе да су Срби и Република Српска, Злочинци и Геноцидаши.
У Црној Гори не може проћи нико ко није признао Геноцид у Сребреници.
--------------------------------------
Срби неће опстати.
А да би опстали, морају прихватити неколико тешких поставки дјеловања, опстојања и погледа на Свијет.
◘ Рационални Национализам.
То мора постати и национална и политичка идеологија. Једина улазница за политички, јавни, културни, државни... простор.
◘ Организовање Националног Политичког Монолита.
Данас се то зове Политичка Артикулација. Политичке Странке. Србима не треба Политичка Странка ако није Национална Политичка Странка.
То значи поставити строге критеријуме по којима би се елиминисале манипулативне Странке које индукује или Запад или Београд, или заједно.
◘ Елиминисати Београд.
Београд није Србија. То није Српски Центар. То није Матица.
У Националним Дјелима, Београд нема ни једну референцу.
У Национсалним Дјелима, никада не гледати у Београд и не тражити зашиту.
◘ Не уздати се у Српску Православну Цркву.
Патријарх, мање више, током историје, био је инсталатерско подручје.
И иначе, Црква је тако темељно постављена да увијек подржава Власт. То, данас, значи Београд.
Мада би требало да, кад Нација и Држава дођу у сферу Опстанка – Нестанка, пошаље неки земаљски божији знак.
Ако се Срби уздају у СПЦ, Велики Кројачи је подметну и искористе и њу и Србе. Литије.
◘ Не улазити ни у какве Интеграције.
Нико не воли Србе. То је, ваљда, лако схватиити из непрестаног низа истребљења и елиминације.
Ако их негдје зове и прима, чини то да их контролише, потчини и елиминише.
◘ Одбити све западно и западњачко.
Све што доноси и намеће Запад, срачунато је на ерозију Нације и Државе.
Не улазити у било какву причу Демократије, Слободе, Људских Права... Јер тога нема ни на Западу, ни у Америци.
◘ Проскрибовати Плаћенике Запада.
Њих је међу Србима, већ сада толико да постају разарајућа сила и главни ток деструкције.
Њихова главна снага је у томе што их је много, у томе што су неспособни и у томе што су плаћени.
Кад сви национални и државни рефлекси Срба довољно атрофирају, они постају друштвена и политичка Елита.
 
 
 
 
 
 

 

САМО ПОЛИТИЧКИ РЕАЛИТЕТ
МОЖЕ ОЧУВАТИ БиХ,
АЛИ, НЕ РАДИ СЕ О БиХ,
ВЕЋ О УНИШТЕЊУ СРБА
И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
Борјана Кришто, Хрватица која је студирала у Бањалуци, јуче је одржала политичку лекцију Бриселу и Сарајеву, Бриселашима и Бакирашима, на нивоу највеће дубинске политичке анализе која је икада начињена о БиХ.
Она је у Бриселу, неким посланичким бирократама, рекла да не по стоји чаробни штапић који може промијенити мишљење Републике Српске и да БиХ без Републике Српске не може да одлучује.
Никакву генијалност Борјана није показала.
Показала је, само, Политички Реалитет.
Који се темељи на реалној подлози, Дејтонском Споразуму.
Како Политички Реалитет стоји код других Актера у БиХ.
Запад, од почетка одступа од Дејтонског Споразума и Устава, које је сам продуковао. То је западни начин пројектовања трендова. Све што учине, или што приморају другог да учини, само је један од преткорака за рушење због неке будуће пројекције.
Запад се никада није оптерећивао Политичким Реалитетом.
Сарај Чадор, Бакираши, Унитаристи, не знају шта је Политички Реалитет.
Да знају, не би, ономад, дали вјеру са Фес и мало Ћаршије.
Они живе у неоотоманском вилајету виртуелне Територије која је кобива њихова. Користе Запад у лобистичко лабилном свијету заваравања и то пројектују као властиту Реалност.
Хрвати у БиХ, од почетка су били ван Политичког Реалитета.
Када је дошло до Опстанка, вратили су се.
Зато, сада, Сарајево, има проблем са Хрватима, који немају ни Ентитет и малобројнији су од Срба.
Јер имају проблем са Политичким Реалитетом.
Опстанак, дакле.
Свијест о Опстанку помаже формирању Свијести Политичког Реалитета.
Што не мора да буде обавезан слијед.
Срби у Хрватској су нестали а нису дошли до Политичког Реалитета.
Република Српска, Људи Републике Српске, од почетка су имали Свијест Опстанка.
Зато, данас, имају Свијест Политичког Реалитета.
Истребљивачка Историја Запада, Усташа и муслимана, улила им је то у сваку ћелију.
Зато сви имају проблем са Републиком Српском.
Глас Борјане Кришто неће отријезнити Западаше и Унитаристе, али ће добронамјернима отворити очи.
И то је, за нас, велики скок у Опстанак.
 
 

 

ИЗ САРАЈ ЧАДОРА
СЛИЈЕДИ ВАЛ ПОКУШАЈА
СИТНЕ УНИТАРИЗАЦИЈЕ

 
Два су разлога.
◘ Аритметичари имају подсвјесну обавезу да докажу да су већи муслимани од Есдаоваца и Бакираша. Јер их се стално оптужује да нису за Државу, нису Пробосанци, клече пред Србима и Додиком, пред Хрватима и Човићем.
◘ Политика Сарајмуслимана се не креира у тројкама, осморкама, шесторкама... већ у политичком стратешком центру Исламске Заједнице БиХ.
Није случајно Реис Кавазовић преузео политичку и генералштапску палицу, још прије Избора.
---------
У таквој ситуацији треба очекивати да ће се користити Вокално Инструментални Састав, ВИС Денис и Пенис, из Предсједништва БиХ, Уставни Уд БиХ и Представнички Дом ПС БиХ.
Све ће то, од Апелација, Декларација, измјена Закона или Приједлога Закона, бити уставно и дејтонски безвриједно.
Али. Српски предсравници се не смију ни једног тренутка опуштати.
И не треба да се труде о некој процедуралности, те није у складу са пословником, те није прошло ово и оно.
Треба бити крајње груб у одбијању свега под етикетом Неоосманске Унитаризације, Нацистичког Територијализма, Девастације Дејтона, Уништења Устава, Противсрпског организованог заједничког дјеловања Сарајчадораша и Западаша.
Ако се СДА увуче у Власт, тај Неоосмански Унитаризам ће се још и појачати.
Генерално, Срби и Српска не смију више ни једног дана да ћуте.
Нити да се крију иза Додика.
Цијела владајућа национална Коалиција Републике Српске мора иступати са својим Актерима.
Нико не смије да се крије иза неке функције коју је добио и да ћути.
Кобива, он је изнад ситуације.
Јебо ти своју функцију због које ти нису откинули пет кила с леђа.

 

ПЕТРОВИЋ У БИЈЕЉИНИ
ДЕМОЛИРАО ДОДИКА,
СНСД РАЗМОНТИРАН,
СДС ОЈАЧАО
И ИЗ БИЈЕЉИНЕ КРЕЋЕ
У КОНАЧНУ ПОБЈЕДУ

 
СДС никад није био јак у Бијељини.
Није ни сад.
То што је Мићо Мићић био јак, то није значило ништа за СДС.
Као и у Добоју.
СДС не умије да буде јак.
Врло рано је изгубио ту способност.
Ну.
У Бијељини, као и у Добоју, имао је епске шансе да буде јака, организована, стабилна, непобједива Странка.
У Бањалуци није никада имао шансе, од самог старта и погрешне политичке Генетике Првог Есдееса.
Бијељина је Бирачки Конгломераторијум у коме је тешко изгрдити Организацију.
Есенесде, са својим политичким бићем, има тежи задатак него што је Есдеесов.
Највећи дио слојева Бирачког Конгломераторијума у Бијељини и околним Општинама, наклоњенији је Есдеесу него Есенесдеу.
Есенесде је из мандата у мандат чинио грешке, заједно са другима.
Тако се бијељинска политичка сцена систематски истрошила и продуковала један широки спектар Актера којима никада није био циљ да нешто ураде, учине, створе, већ да увијек буду ту, да се врте у топлој тави, да су нешто, а да нису ништа.
Данас се ни једна странка не може ослонити на неки мали уски тим који би почео организациони посао и за неколико година га довео до краја.
Својевремено сам у Картотеци имао дватри имена Актера и Активиста који су озбиљни Људи, који су се, касније, и професионално потврдили, а који нису болесно политички амбициозни већ дугорочни и предани.
Али. Нисам успио продати Технологију.
Тако је данас дошло до овог успјелог неуспсјелог Опозива.
Који треба гледати одраније. Та ситуација у Бијељини је омогућила побједу неубједљивог Петровића.
Након тога је омогућила неуспјех Опозива.
Није јасно на основу чега је неко помислио да су Бирачи, који су гласали за таквог Петровића, сада извратили Шубару.
СНСД, као и СДС, не може, више, да изгради Странку у Бијељини.
СНСД, само, има далеко већи маневарски простор и  комфорнију комбинаторику.
СНСД се не може уздрмати овим Неопозивом. Јер ништа није изгубио.
СДС се може заварати овом величанствено и свијетлом побједом у низу тмурних изборних догађања над њим, у посљедњих, годину, двије, десет, петнаест година.
-------------------------
Картотека, браћо моја, Картотека, а не Ражњеви масни и Шефиди сласни.

 

ЗАШТО ЈЕ
РЕПУБЛИКА СРПСКА
У ПРЕДНОСТИ
НАД ФЕДЕРАЦИЈОМ БиХ,
САРАЈЕВОМ И СРБИЈОМ

 
Зашто стално изгледа да ФБиХ и Сарај Чадор каскају за Бањалуком. Стално реагују на нешто, стално гасе пожаре, пријете, упућују СОС Западу.
Зашто Међузај не може ништа да подузме.
Зашто изгледа као да је Србија непрестано упетљана у Вучићеве кучине.
Зашто се чини да Република Српска иде својим путем.
Једноставно је.
Република Српска има своју Националну Политичку Оријентацију.
То је Самосталност.
Самосталност у оквиру Дејтона или изван Босне и Херцеговине.
Када је неко саопштио политичку оријетнацију Федерације БиХ.
Или Сарајева. Осим што стално наглашавају да су они Босна а да је Босна њихова.
Али то није НПО, то је Нацистички Територијализам.
Када је неко из Србије саопштио Националну Политичку Оријентацију.
Осим што Вучић стално баца просерице о томе као је ЕУ циљ Србије.
Сарај Чадор је одступио од Дејтона и зато не може да постигне ништа. Не зна куда ће.
Може да нешто ситно ушићари, да измоли нешто од ОХР-а, од Амамб...
Вучићева Србија је одустала од 1244 и ништа не може да постигне. Може само да се дијалогизује и понижава, да се даље урушава.
Република Српска се држи Дејтона.
И Дејтон је ствар УН, као и 1244.
Да није, или да се Српска држи неког Бриселског Споразума, давно би била рашчеречена.
Стога је Република Српска на коњу.
Она може да ставља тачке дневног реда. Јер главну има – Самосталност.
Она може непрестано да подгријава теме и тако читаве кордоне празних Осмица тјера да сваки дан нешто оспоравају без аргумената и уставне подлоге.
Ови српски наивци, плаћени западаши, кобива Опозиција, Жалници за Влашћу, мисле да свака постављена тема мора да се сутра реализује.
Па онда свој политички рад граде на томе. Рекли су а нису.
То уопште није битно.
Они то не могу да схвате.
Битно је непријатеље Српске, Сарајево, Бакираше и Запад, стално држати у Стршљенику.
Да им стално зуји око главе.
Док Република Српска ради свој посао.

 

АКО ТИ СЛУЖБЕ ОРГАНИЗУЈУ
ПОЛИТИЧКУ СЦЕНУ И ВОДЕ
НАЦИОНАЛНУ ПОЛИТИКУ,
НЕМАШ БУДУЋНОСТИ
КАО ДРЖАВА И НАЦИЈА

 
Службе су неопходан механизам сваке Државе и Нације.
То, данас, није могуће закључити ни схватити.
Деформацијом Државе, законито се деформисала и Служба.
Данас постоји Шизофренија сваке Службе.
Ради за своју Државу и Нацију и ради за друге Службе.
Распадом Југославије, много прије њеног формалног краха, распала се и југословенска Служба.
Ови остаци који су формирани по Државуљцима, најмање раде за своје Државе.
Република Српска нема своју Службу.
То може да буде и добро и лоше.
Да је има, не знам ко би је сачувао.
У току Рата смо имали огромне штете не само од непријатељских и западних већ и од српске, београдске, службе.
Много тога је учињено од стране београдске Службе, на штету Српске и Војске Републике Српске.
А један дио су Срби платили и у Хагу.
Јер су београдска и западне службе дјеловале заједно.
Данас, на Политичкој Сцени Републике Српске постоје Странке и Партије које су типично службашке. Индуковале су их, створиле, њима управљају и политички диригују, Службе.
И београдске и западне.
Срећом, Национални Политички Монолит је јак.
Он вуче коријене из јединства Војске Републике Српске и Покрета којим је управљао рани СДС.
Службе су и у тај Монолит инфилтрирале своје актере али немају снагу да преокрену токове.
Једна од кључних тачака било је одустајање од НАТО, све већа сумња у ЕУ, одвајање од Инглеза и Нијемаца, непоустљивост према САД...
Све су то тачке помоћу којих београдска Служба може овдје да дође до поптуног управљања.
Сарајевски Муслимански Круг је жртва Служби.
Ако то некоме није било досад јасно, ваљда је сада јасно СДА.
Службе не раде дугорочно.
Држава и Нација морају да раде дугорочно.
Кад тад, Службе се измакну, оду иза ћошка, а Политичка Сцена остане дезоријентисана.
Зато, сада, пишти, Алијин Зеленко.
Србија је потпуни Потоп.
Тамо Службе праве не само Вучића, већ праве и Владајуће Странке. И гасе их.
Оне одређују да иде Косово.
Ови Дачићи, Вучићи, Бастићи, само извршавају.
-----------------------
Постоји граница коју непажњом пријеђеш и више се испод Служни нећеш извући.
 

 

САРАЈСКИ МУСЛИМАНИ
МОРАЈУ НА ПРЕУМЉАВАЊЕ,
НЕМА ТЕ БиХ ЗА КОЈУ
ОНИ МИСЛЕ ДА ЈЕ ЊИХОВА.

 
Иначе ће се довести у историјски безизлазну ситуацију.
Преумљавање мора да отклони њихову политичку и вјерску платформу по којој су они, муслимани, БиХ, по којој је БиХ муслиманска, по којој су муслимани Држава а остали Раја, по којој је све њихово а остали могу да иду.
То се, од прије Рата, претворило у Терор над Србима и Хрватима.
Сада се терорише и Међународна Заједница.
Онај Миш Шмит, који глуми Високог Представника, послије Будимпеште, тренутно се снизио и потрчао Реису да објашњава о Геноциду.
Реис је, дакле, главни за Геноцид. За Сумњу у Геноцид. За негирање Геноцида.
Реис је главни у муслимана.
Он је врхунаравни муслимански Политичар.
И зато није случајно што је Миш Шмит дотрчао њему.
Допузао.
Исти тај Миш Шмит који се на Србе истреса за сваку Пиздуматерну.
Сарај муслимани треба да знају да су Дошљаци у БиХ.
Без обзира што су њихови преци примили Ислам.
Ислам је дошљак у БиХ.
Донијели га Турци. И оставили Османску Територијализацију као главни смјер тадашњег Ислама.
Сарај муслимани, данас, живе у том одбљеску Османске Територијализације.
Којег претварају у Нацистички Територијализам.
Они треба да знају да су прихватили Усташе и Хитлера. И са њима истребљивали Србе. Послије, током Ратова Распада СФРЈ, истребљивали су и Хрвате.
По основу усташизације и хитлеризације, немају никаква права над БиХ.
То што им је Комунизам поклонио опрост, на основу минималног учешћа у Партизанима, то им не даје никаква права.
Терор муслиманског Унитаризма мора да се разбије у њиховим политичким и свакодневним главама.
Нема те БиХ за коју они мисле да је њихова.
Ми нисмо дужни трпити свакодневне демонстрације отоманске реминисценције, дјечије болести немогућности националног уобличења и отворено насиље над оним  што је српско.

 

ВУЧИЋ ЈЕ ПРЕДАО
СРБИЈУ ЗАПАДУ

 
Србији је дошла главе та вишедеценијска незаинтересованост Срба.
Срби Србије су, одавно, постали Свеједно Нација.
У таквом националном и политичклом миљеу, Србију су премрежили Дошљаци.
Они су искористили учмалост Србина у Србији и преузели све.
Сада су то већ потомци и то се, више не види.
И тај најновији издајник, Баста, дошљачког је презимена.
Није проблем што Дошљаци успијевају.
Проблем је што се изгубио Национални Интерес Србије.
Онај ко је отишао са свога огњишта, неће се бринити за србијско.
Он ће се укључити у ситношићарџијско пословање на штету Нације и Србије.
Читаве Галерије Србија је имала таквих.
То су модерне Потурице.
Нажалост, не постоји начин да се Срби Србије пробуде.
Они спавају ко Крлежин Кумровец.
Боли ги Курец.
Све то је омогућило Вучићу да много успјешније настави издају коју су почели Тадићевци, а и прије, и да је доведе до краја.
Вучић је Србију предао Западу.
Косово, дијалог, ЗСО, стални разговори, кобива борба за Србију, само су декор.
Само у таквој, већ предатој, испорученој Србији, министар може да тако изјављује о Санкцијама Русији.
У свакој другој Држави пала би Влада.
У Србији нема ко да регаује.
Па мора Захарова.
Србија, Земља Јунака, Земља Праведника, Земља Опстанка, Земља под Окупаторима, дошла је дотле да постане Земља Јадника, Земља Издајника, Земља добровољне Окупације.

 

НЕМАЈУ ТЕРИТОРИЈУ
А ХОЋЕ ДРЖАВУ,
НЕМАЈУ ДРЖАВУ
А ХОЋЕ ДРЖАВНУ ИМОВИНУ

 

Политичко Вођство муслимана у БиХ вођено је Нацистичким Територијализмом.

Још у току Ратова у БиХ, демонстрирали су ту политику.

Истребљивали су Хрвате на подручјима гдје нема Срба. Тако су јасно дали до знања да желе Територије, Чисте Територије.

Није им ништа значила заједничка борба са Хрватима против Срба.

Након Дејтона и Париза, интензивиран је Нацистички Територијализам.

Који се замотава у разне фолије, од укидања Ентитета, Један човјек, један глас, Грађани... Сада је актуелна Државна Имовина.

Ако би имали Државну Имовину, они би одређивали да ли неко други може да буде на њој.

Сулуда је таква политика.

Коју проводе Бећировићи, Аналфабети.

Сулуда је за муслиманску сиротињу рају.

Таква Политика се не може водити у условима у којима су муслимани, данас у БиХ.

Живе у Енклавама. Немају компактну Територију, какву имају Срби и Хрвати.

Бихаћ, Тузла...

Немају Национални Политички Монолит, какав имају Срби и Хрвати.

Бихаћ, Тузла, Зеница, Кантон Сарајево...

Немају некадашњу екстерну констелацију у којој су сви били против Срба и Српске.

У таквој ситуацију, полагати право на туђу Имовину и пријетити Оружјем, води у Распад БиХ или у Рат, када се за то стекну вањски услови.

У ком Рату ће нестати ти несретни Државни Имовинци.