БАЊАЛУКА,
СОФИСТИРАНО
КАНАЛИСАЊЕ
ГЛАСОВА,
СКАГЕОВЦИ ДЈЕЛУЈУ
ТРЕЋИ ПУТ
Узео сам случајних десет Бирачких Мјеста, гдје је
Додик изгубио ове године, за Предсједника Републике Српске.
И, уз њих погледао резултате од Локалних Избора прије
двије године и Општих Избора, прије четири године.
Мала резерва према овим бројевима може да буде нека,
евентуална, промјена броја Бирача на Бирачким Мјестима, што нисам провјеравао
али је то мало вјероватно.
|
|
ДО
ДИК
|
ЈЕЛ
ЕНА
|
ДРА
ШКО
|
ИГ
ОР
|
ШАР
ОВИ
|
ВУК
ОТА
|
|
БОРИК 1-6
|
162
|
218
|
197
|
180
|
154
|
208
|
|
БОЧАЦ Б
|
94
|
105
|
102
|
90
|
83
|
90
|
|
БУЛЕВАР 3
|
123
|
195
|
209
|
132
|
169
|
226
|
|
ВРБАЊА 2
|
130
|
149
|
159
|
123
|
126
|
137
|
|
ДЕБЕЉАЦИ 1
|
120
|
160
|
161
|
98
|
122
|
135
|
|
ДРАГОЧАЈ
|
182
|
221
|
212
|
188
|
165
|
181
|
|
ЗАЛУЖАНИ 6
|
191
|
267
|
252
|
168
|
234
|
240
|
|
КОЧИЋЕВ В. 8
|
130
|
201
|
185
|
128
|
171
|
189
|
|
ЛАЗАРЕВО 1-4
|
180
|
271
|
216
|
207
|
224
|
245
|
|
ЛАУШ 1-7
|
174
|
217
|
247
|
140
|
164
|
227
|
▪ На свим тим БМ изгубио је и Игор Радојичић од
актуелног Балоначелника.
▪ На свим тим БМ Вукота је прије четири године
побиједио Жељку, осим на једном БМ гдје је изгубио за 1 Глас.
▪ Од тих десет мјеста Шаровић је ове године побиједио
на 4 БМ али са малом разликом. 16, 17, 27, 32 Гласа.
▪ Шаровић је свуда добио мање гласова него Вукота прије
четири године.
▪ Вјештица и Балоначелник имају запањајујућу
приближност броја Гласова.
▪ Додик и Радојичић, такође имају приближан број
Гласова.
▪ Додик је 2022е изгубио за 11.310 Гласова
Игор је 2020е изгубио за 8.610 Гласова
Жељка је 2018е изгубила за 8.580 Гласова.
Шаровић је ове године изгубио за 6.387 Гласова.
▪ Јасно је да је исти СКГ Механизам у питању.
Врти се исти број Гласова. Једино су Скагеовци
појачали притисак због Додика. И направили већу разлику.
Шаровић је пуштен да бауља, јер се релативно касно
осигурао пролазак Комшића. Зато нису сви на вријеме добили поруке.
Да су хтјели, и Шаровић би ове године имао 8.500
Гласова разлике.
ШТА МОЖЕ, СЕБИ,
ДА УЧИНИ
СРПСКА
ДЕМОКРАТСКА
СТРАНКА
Након што су јој све, у толико мандата, још од доласка
Драгана Чавића, учинили други, не може ништа.
Стање.
▪ Не постоји јединствена структура.
То је, сада, скуп локалних феудалаца.
У Теслићу, на Сокоцу, у Лопарама...
Тако је било и на почетку Есдееса. Караџић је изградио
огромну мрежу локалних политичких феудалаца, који су све знали много боље, од
страначких и политичких послова. О којима нису знали ништа.
Само, тада је мрежа била свепрекривајућа и немјерљиво
убједљива.
Тај феудалистички локализаторски мозаик, по својој
суштини, онемогућава настанак било какве страначке структуре и организације.
Зато је Караџић у Есдеесу био јак ко црна земља.
Што и Додик често користи.
▪ Не постоји јединствена Идеологија.
Добро, Идеологије не постоје, одавно су мртве.
Али, мора да постоји барем неколико ријечи на питање,
За шта сте.
Есдеес, данас, није низашта. За било шта.
Можда би се могло рећи да му је начвршћа оријентација
и циљ, Да ПДП дође на власт.
▪ Нема кадровски лепезаријум.
Нема никога кога би подржали сви пунктови Есдееса,
широм Републике Српске.
У Бањалуци, нема никога. У Требињу, нема никога. У
Добоју, нема никога. У Бијељини, нема никога. У Приједору, нема никога. У
Зворнику, нема никога. На Палама, нема никога...
Нема потенцијалне кадровске ревире.
Све што су имали перспективно, растјерали су Босић,
Вукота и Шаровић.
▪ Нема убједљивих Политичких Жена.
Ни једне.
▪ Нема Националну Политику.
----------------------------
У таквој ситуацији, главно питање је како ће се
селектовати онај и оно руководство, које ће зауставити пад, консолидовати
Странку, и кренути напријед.
То је битно, зато што Републици Српској треба Српска
Демократска Странка.
Али не треба јој Срспа Сарајевска Странка, Српска
Ескобарова Странка, Српска Шмитова Странка, Српска Напредна Странка, Српска Педепеова
Странка...
Да ли је могуће наћи Руководитељство Есдееса које ће
све то, поменуто, урадити. И још десет пута више, непоменутог.
То, објективно, није могуће. Нити је могуће, нити их
има.
Зато се у Медијима помиње Шаровићев Насљедник.
Ко да је ријеч о тренеру Нишког Радничког, након
серије лоших резултата.
Формално бирање некога ко ће замијенити Шаровића, само
значи даљи суноврат.
За мене је главно питање, Шта ће бити са 100.000
стабилних Гласача Есдееса.
Они се држе сво ово вријеме.
Они нису таквог профила да ће прићи Педепеу. Нити ће
гласати за Есенесде.
Да ли ће се задовољити гласањем за локалне феудалце.
Они и сада гласају за њих али мисле на Републику Српску.
Та Есдеесова структура Гласача, драгоцјена је јер ни
не личи на Педепеову.
Педепеови Гласачи су обманути. Од стране Иванића,
епохалног Бореновића, громаде Црнатка и Вјештице. Есдеесове није нико успио да
обмане. Ни Есенесдее на власти.
Педепеови Гласачи су Гласачи Против. Никад нису За. За
било шта. Они су и против овакве Републике Српске јер мисле да су они много
вреднији и да је за њих Прогрес, Положај, Енглески Језик, Моћ, Сарајево, ЕУ.
Есдеесових Сто Хиљада Гласача мисле да су Срби.
Педепеових Сто Хиљада Гласача мисле да су вреднији од
других.
Нешто од тог Есдеесовог монолита, може отићи да гласа
за Мале Странке. Али, од тих гласова ће бити још мање користи него сада.
Ниједна Мала Странка нема потенцијал раста.
Надам се да су то сви схватили приликом ових Избора.
А Република Српска нема луксуз да распипа Политичку
Сцену по ситним кафанама.
Зато је велики проблем како сачувати стабилно Бирачко
Тијело Есдееса.
Сам Есдеес то не може да оствари.
А свако други, са стране, радиће му и веће Политичкое
Нагуженије, него што је рађено до сада.
-----------------------
За почетак, било би добро да челна елита Есдееса схвати
да их није утукао Есенесде већ их је убила сарадња са Педепеом.
И да то јавно кажу, на Медијима и на страначком
Предсједништву цртица Органу.
То би био први и најважнији корак као очувању Чланства
и Гласача.
ВЈЕШТИЦЕ ИЗ
СРПСКОГ ИСТВИКА
Само је Аналфабетама и Аматерима, Телевизија симбол
Власти, симбол Режима, симбол Моћи.
Државна Телевизија је један помоћни орган Власти,
когод влада, као и Хидрометеоролошки Завод.
То што неко воли да гледа Телевизију, прецизније, воли
себе да гледа на Телевизији, није питање Политике и Институција, Власти и
Опозиције.
То је питање личне дозвољене болести.
Опозиција Српској најавила протест испред Државне
Телевизије РТРС.
Најављивали су и пред Циком и Охаером у Сарајеву али
им било далеко да иду. И нису имали нове опанке за отић.
То пред Државном Телевизијом је симболика.
Ми нападамо на само срце Режима.
То им је Џин Харп лично рекао.
Како до Диктатуре без насиља.
Као у оном вицу о Циркусу у говнима... А Опозиција се
појављује пред Ертеересом у Белим Оделима.
Велики Гетсби.
Шта опозициони издајнички квартет, трио, дуо, ћинквет,
какокад, Јелена, Бореновић, Шаровић, Вукановић... жели да постигне у тој Ноћи
Вјештица испред Државне Телевизије РТРС.
Жели да покаже да постоје, да настављају борбу, да су
Бираче превели жедне преко воде.
Рекли су им, Побиједиће Народ.
А, неће постићи ништа.
Као и на Изборима.
Не можеш без Странке у Сватове.
И ако, неким манипулативним чудом, побиједиш, не можеш
владати без Странке.
Владаће тобом, твојим Бирачима и твојом Државом.
То је давно патентирано на Западу.
Зато нпр постоје Покрети.
Покрет Зелених.
А владају зрели.
Протест Опозиције је само још једна Парада Плаћеника.
Они одрађују Аранжман.
Они мрдају Фиранге.
Да се види да има неког живог.
Они губе своје вријеме, док им Странка и Партија тону.
И купују западно вријеме.
Аплицирају за нову помоћ у лови, дови, пропаганди...
Лажу да је Република Српска позитивна на њаки Вирус.
Тај Протест знак је да даље пропадају. СДС и ПДП.
Њихова ужа руководитељства.
Шаровића ни Кадиров са својом војском, не може, више,
задржати на мјесту Предсједника Странке.
Све ће покушати да инсталирају Радовића, што ће
убрзати распад на Теслићку, Соколачку и Гатачку Есдеес.
Бореновића не може ни Шмит да октроише.
Не може остати на мјесту Предсједника Педепеа ни ако
Балоначелник залегне за њега.
Иза њега.
А мјесто Почасног Предсједника заузето.
Сада је, отприлике, крај Колаборационог Есдеса.
За Локалне Изборе, кроз двије године, биће крај
Педепеа.
Ипак, Бореновић још може да се метиља на садашњем мјесту,
хвалећи се великим успјехом Вјештице и Балоначелника.
Иако с тим нема никакве везе.
Као ни цијели Педепе.
КАКО ЈЕ ПОДИЈЕЉЕНА
ПОЛИТИЧКА СЦЕНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Никако.
На најгори могући начин.
*
Политичка сцена је подијељена у Бразилу, нпр.
Донекле и Америци.
У највећем број земаља савремене лажне западне и
европске Демократије, Политичка Сцена не постоји.
Јер је поптуно Индукциона.
Индукциона у смислу Фарадеја а не Логике.
Особина Индукционе Политичке Сцене, у томе је да се
лако прекомпонује, овисно са које стране долази волтажа или електромагнет.
То значи да се актери ПС, Страначког Мозаика, понашају
као шпена на магнету. Окупе се гдје је магнет.
Без магнета, не значе ништа и нико их не може окупити
и сложити у нешто.
ИПС се препознаје по Покретима, приручним Странкама,
Зеленим аранжманима...
У Вучићевој Србији занимљив је примјер ИПС.
Политичка Сцена је у својеврсном гасовитом стању, гдје
вањске индукционе силнице стварају привид Велике Политичке Странке која се
детектује обојеним гасом, маглом.
Зато Вучић може да каже да ће све то да претвори у
неки још гасовитији слој, покрет.
Република Српска се још држи.
Ну.
Политичка Сцена Српске није подијељена.
Главни актер ПС је опкољен.
И та борба, у окружењу, не може се назвати политичком
борбом.
Политичка Сцена Српске има
◘ Националне Снаге,
◘ Индуковане Снаге и
◘ Боснаше.
-------------
▪ Националне Снаге.
Оне побјеђују већ неколико мандата.
То је логичан наставак Национализма који је омогућио
ратну борбу за опстанак Срба и Српске.
Националне Снаге су се трансформисале од раног Есдееса
до данас.
То не говори много о политичким снагама али говори о
снази и виталности националног потенцијала Републике Српске.
Националне Снаге Српске нису у лакој позицији.
Веома је тешко непрестано обављати Власт, у тешким
условима унутрашњих ограничења, незаштићеног тржишта и економије, перманентне
Унитаризације и цијелог околног и западног непријатељског окружења.
И, истовремено, код Бирача, изборити политичку
подршку.
▪ Индуковане Снаге.
То је нека врста лавирајућег перја која се креће
између Власти и Невласти.
То су биљке без сјемена, са поремећајем Сунцокретовог
Синдрома.
Често се окрећу тамо гдје Сунца нема, мислећи да га
има.
То се сада догодило, прије и послије ових Избора.
Хоће у Опозицију, мислећи да је ту Сунце, Сунце их
неће, након Избора, кад Сунце није просјало, хоће у Власт.
Власт увијек треба слуге.
Индуковане Снаге имају своје посебне кодове. У складу
са програмом којег добију индукцојом.
И једнак задатак обављају гдјегод се залегу и
прилегну.
Од њих користи нема ни Република Српска, ни Власт, ни
Опозиција. Поготову не Бирачи који су, на неки начин, обманути.
▪ Боснаши.
Они се представљају као Опозиција.
Они су Опозиција Републици Српској.
Они су за Босну. Коју Вучић зове Целовита БиХ.
Окупили су, стицајем прилика, и остатке некадашњих
Нациоцналних Снага. И успјешно их користе док их уништавају.
Боснаши нису аутохтоно настали у Републици Српској.
Они су Пројект уништења Републике Српске.
Нису Индуковане Снаге.
Нису сезонска или једномандатна биљка.
Они опстају на Политичкој Сцени сталном промјеном и
комбинацијом технологија, од уличног Анархизма до Изборног Циркусаријума.
Најмање користе страначке и политичке технологије борбе.
---------------------
Генерално,
·
Националне Снаге су
ојачале.
·
Индуковане Снаге ће
опстати у достигнутој мјери.
Чекаће се нека друга прилика.
·
Боснаши губе
позиције. То није тако видљиво јер Националне Снаге хоће да буду углађене.
Али ће бити видљиво када наступи расуло у Есдеесу.
Есдеес је на прекретници. Или ће нестати или ће се
консолидовати у једну малу националну странку и окупити своје стабилно бирачко
тијело које не жели да служи Сарајеву, Западу и Унитаризму.
Ти Бирачи, искрени Бирачи Есдееса, већ неко вријеме су
принуђени да служе Босни, да буду Боснаши, само зато што су њихове вође Босић,
Говедарица, Шаровић, умислили да су Политичари које цијени Сарајево а обожава
Запад.
*
Националне Снаге морају да активирају све своје
потенцијале.
Обављање Власти је, по својој природи, самодеструктивно.
А немају помоћи ни изнутра ни извана.
И, немају здраве Националне Опозиције.
РЕПУБЛИКА СРПСКА
МОРА ДА УНОВЧИ
ПОРАЗ И СУНОВРАТ
НАЦИОНАЛНИХ ИЗДАЈНИКА
КОЈЕ ПРЕДВОДЕ РУКОВОДСТВА
ЕСДЕЕСА И ПЕДЕПЕА
Пораз Српских Издајника, под вођством руководитеља
Педепеа и Есдееса, видљивог спектра и, много већег, позадинског, суфлерског, кројачког,
који није у чланству те двије Странке, суновратан је.
Не треба гледати број Гласова које је добила Суманта
Џејлен.
То је добрим дијелом манипулативни контигент СКГ
Технологије.
Да је Шаровић добио колико и она, онда би се могло
говорити о добром резултату, који има потенцијал да се приближи побједи.
Рејтинг Опозиције, СДСПДП, треба гледати по броју
парламентарних гласова.
Ту они увјерљиво падају.
Након четири године циркуса и ријалитија у Народној
Скупштини, након манипулатувне побједе Балоначелника у Бањалуци, након бацања
свих карата на Суманту Џејлен, пошто су осигурали Комшића у Предсједништву,
након све подршке Вучићеве Србије,
СДС је овако стао:
2о18а – 123.000 гласова – 2022а – 95.600
ПДП овако
2018а – 70.000 гласова – 2022а – 65.800.
Истовремено, СНСД
2018а – 218.000 гласова – 2022а – 221.500.
Страначка организација је за парламенте функционисала
савршено. Јер је пуно кандидата у Оптицају.
Ну.
На многим подручјима за Додика се нико није залагао. Заборавили
га, затурили иза врата. Па су инфилтранти СКГ успјешно обавили посао и узели
50.000 Гласова и дали Суманти.
Република Српска, дакле, извојевала је побједу
Нацицоналних Снага.
То се у наредном мандату мора максимално искористити.
У Предсједништву БиХ неће бити пресудних битака.
Бећировић ће фундаменталистички унитарно да се
промовише и ради за себе.
Комшић ће да серуцка о Грађанима а обадвојица ће
настојати да понижавају Републику Српску на свакој погодној тачки дневног реда.
Жеци треба да увијек гласа против. И да то максимално
образлаже и промовише у Јавности Српске.
Кадгод је могуће имати 56, треба ићи у Народну
Скупштину и потврдити Вето.
Али тих 56 неће тако лако да буду доступни.
Осим тога, Предсједништво је девастирано као
заједничка институција највише Извршне Власти, како га је поставио Дејтон и
Дејтонски Устав.
Све је пребачено у неуставно обликовани Савјет
Министара и противсрпски Уставни Суд.
Република Српска треба максимално да користи Дом
народа ПС БиХ као крајњи блокатор.
И све што може у Савјету Министара.
Са Хадезеом ће се сарадња наставити али великих
ефеката неће бити. По Самосталност Српске.
Главна битка мора да се води у Републици Српској. Да се
формирају институције за Уставне надлежности Српске, као што су Лијекови, Избори...
али и све друго.
Народна Скупштина је ту главно гротло одлучивања.
Тако ће се СДСПДП потпуно изложити видљивости и
одстраниће их се из Српских Послова.
То захтијева храброст свих и многе личне жртве.
Сљедећа два мандата су пресудна.
Јер ће такво вријеме бити и у Европи.
Ако останемо мирни, равнодушни и неактивни, на крају
деценије бићемо заборављени и нестали.
АГРЕСОРСКО ПРАВО.
АМЕРИКА ИМА ПРАВО
ДА ОДЕ ИЗ АВГАНИСТАНА
А РЕПУБЛИКА СРПСКА
НЕМА ПРАВО ДА ОДЕ ИЗ БиХ.
ЗАШТО СМО МИ
МАЊЕ ВРИЈЕДНИ АГРЕСОРИ
У ОДНОСУ НА АМЕРИКУ.
А имамо Сиененбеен, исто ко и они.
Ну что.
Огласила се Амамаба.
Отровница из класе Мамба.
Ова нагиње Зеленој Мамби, пошто је у Сарајеву.
Масајци, у Африци, ту змијуцу зову Крај Људске Радости.
Америчка Амбасада са Миљацке поручује да ни један
Ентитет нема право на отцјепљење. То би било кршење Дејтонског Споразума, веле.
То што они, од потписа у Паризу, користе Дејтонски Споразум
као Тоалет Папир, нису помињали.
Ствар је, међународно-правно, веома озбиљна.
И јасна.
Република Српска се не треба освртати на Ћаршијске
Амбасаде.
Америчани могу да тврде шта хоће.
Донедавно су и могли да раде шта хоће.
Они ће сутра тврдити да Украјина има право на све
територије бившег СССР-а.
Амерички поглед на Државе и Нације, темељно је Нацистички.
Јер је Територијалистички.
Република Српска је Држава.
Велике Силе су је, кроз Дејтонски Споразум, признале.
Република Српска је Држава Српског Народа.
Као што је Федерација БиХ, Држава Бошњачког и
Хрватског Народа. Мада се у почетку иментовала као муслиманско-хрватска
федерација.
Стога је у Федерацији, ово о чему говорим, мало
компликованије.
Ријетко су се у геоисторији државе, отцјељивала два
народа истовремено а заједно.
Међународни акти, декларације и правице, које су
постале дио Међународног Права, саставни су дио Дејтонског Споразума и Устава БиХ.
Држава Српска, дакле, има право на самоодређење,
самосталност, независност.
Срби, као Нација која конституише Републику Српску, по
праву Народа, Нације, такође имају право на самоопредјељење.
Мали проблем са иметком права у томе је што јачи то не
допушта па се онда то подводи под Отцјепљење.
Они иамју Силу а ми, кобива, нешто радимо на силу.
Република Српска није дио БиХ.
Јер БиХ не постоји.
Република Српска је на силу састављена са Федерацијом БиХ.
БиХ је празна љуштура.
Међународно признати простор између Србије и Хрватске.
БиХ не постоји јер нема ништа своје.
Осим Америчке Амбасаде.
Ми све радимо у Републици Српској.
И бирамо оне који ће да попуне Представнички Дом и оног
који ће да заузме трећинско српско мјесто у Предсједништву БиХ.
То је ситуација која је иста као када Европско
Удружење Пчелара јави некој земљи да имају 17 мјеста у Конгресу Пчелара и једно
у Радном Предсједништву Конгреса.
Молимо вас да јавите имена.
Када се Конгрес заврши, неко за говорницом каже,
Видимо се за четири године.
*
Америчка Амбасада служи Унитаристичком Сарајеву.
То могу да разумијем.
Али, очекујем да нас минимално уважи јер смо и ми
Агресори. Тако нас аастално зову из Сарајева.
КАД НЕСТАНЕ МАСОВНОСТИ,
ГОТОВО ЈЕ,
И СА НАЦИЈОМ
И СА ДРЖАВОМ
Синоћ је Република Српска показала дјелотворну Политичку
Масовност.
То је била демонстрација Националних Снага.
Иако није показан никакав национализам.
Колика је снага у питању, видљиво је по томе што још
само Шљам Дуо ВВ оспоравају цијелу појаву.
Иако бројеви на Политичким Скуповима не мора да буду
пресудни и јурљиви, они су битни.
То је само претпремијера оних бројева на Изборима.
Који су веома битни.
Политичка Масовност држи на окупу једну Нацију и
Државу.
Као што масовна посјета стадионима држи неки спорт на
површини.
Кад трибине, једном, остану празне, нестаће и Фудбала.
Тако је и са Државом и Нацијом.
Вјера може да се исповиједа у себи и у малим Црквама.
Свако може да има пушку.
Али то никада неће бити Војска.
Држава и Нација не могу да живе по кућама.
Читава историја Западне Неолибералије, састоји се од
уништавања Политичке Масовности и претварања Масовности у неке друге облике. Облаке.
На политичким просторима, они настоје да униште све
масовне облике окупа, Странке, Цркве, Војске...
Све се проглашава јевтиним Популизмом и одвратним
Национализмом.
Када се на том подручју постигну „одређени резултати“,
на сцену ступа Манипулација.
Онда се Масовност организује по западној технологији.
Лупамо у шерпе. Правимо Пете Октобре као задњи чин
самодеструкције и добровољног суноврата. Ангажујемо Глумце за Политичаре.
Лезбијке за Премијерке. Које ће се борити да се не уведу Санкције Русији.
Цела Србија, сви Срби, који масовно воле Русију и
подржавају је, аутирани су а на њихово мјесто је дошло нешто које ни само не зна
шта је.
Тако Западни Јевтини Кројачи, покушавају да у
Републици Српској инсталирају Јелену.
Која ни сама не зна шта је. Ни шта би, ни куд би.
Слиједиће Вучићеву Политику. Она.
Људи нису велики Индивидуалци.
Индивидуалци су ријеткост.
Људе на површини Опстанка држи Заједност и Масовност.
Иначе би, у почетку, било Један Човјек, Једна Пећина.
А Племена се никада не би појавила.
Умијеће Напретка и Опстанка, и доласка до Нације и
Државе, састоји се у моћи Организације за Масовност, њеном прилагођавању и
дограђивању.
Синоћ се у Бањалуци, Масовност Националних Снага
показала јачом, убједљивијом и ефикаснијом од многих подручја страначке организације
Есенесдеа.
Та Масовност јесте и њен продукт, али она,
Организација, не смије да касни. Много и у дужем периоду.
Тако је Организација Есдееса стално каснила за Српском
Масовношћу, па је Есдеес дошао, сада, гдје је дошао.
Да се растаче ко пијесак на киши и каска за
Плаћеницима и Издајницима.
Масовност не настаје и не живи сама од себе.
Да би имао Масовност, чудно, мораш доћи до сваке Јединке.
ОПОЗИЦИОНИ ИЗДАЈНИЦИ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
НЕМАЈУ ОСНОВА ДА ОСПОРАВАЈУ
МИТИНГ НАЦИОНАЛНИХ
ПОЛИТИЧКИХ СНАГА
Да, одмах, категоризујем.
◘ СДС и ПДП нису Опозиција у Републици Српској. Они су
Опозиција Републици Српској. Они воде прозападну, шмитовску, сарајевску
Политику.
Они немају никакав програм за Републику Српску.
Суманоидна претендентица на мјесто Предсједника Републике,
пред цијелом Србијом изјављује да Самосталност Републике Српске није реална.
Дезоријентисану Госпођу нико не пита за реалност.
Пита се за Политички Програм.
Политички Програм је увијек идеалистички. Тек пред
крај постаје реалистичан.
Они су, једном или двапут, сад, након Избора, немушто
рекли да треба слиједити Вучићеву Политику. Што би, кобива, требало да буде
њихова национална оријентација.
Чиме су, само, показали да су ситни прозападни агенти.
◘ На Изборима2022 у Републици Српској, побиједиле су
Националне Снаге. Које имају Национални Програм.
Он се темљи на програмској страначкој оријентацијеи
Два Ентитета и Три Народа. Он се темељи на Политици током неколико мандата
уназад. Референдум, повратак одузетих надлежности... Што је Републици Српској
дало признање од поштовалаца Међународног Права и Суверенизма Државе и Нације.
◘ Непризнавање Избора је Анархија.
Анархија није далеко од Опозиције Српској. Нарочито
њеног Педепе крила.
У Републици Српској се не краду Избори.
Током толико Избора, од Дејтона, нико није установио
покрадене Изборе. Нико није тражио понављање Избора.
Када би се поновили Избори, СДСПДП и њихов појединачни
двојац, не би добио ништа више гласова него што су добили.
То говори резултат њихових Странака за Народну
Скупштину.
Добили су и добили би, онолико колико су им Странке
јаке.
Шта је, дакле, циљ.
Циљ је Анархија у Републици Српској.
◘ Опозиција Српској, њихов челни Квартет, ради на
рушењу Републике Српске. То је противуставно и противдејтонско дјело.
У случају Ратног Стања, то је за Пријеки Суд.
*
Сад долазимо до данашњег Митинга.
То је Митинг Националних Снага.
Може се звати и Митинг Власти, Митинг Есенесдеа,
Митинг Коалиције...
Република Српска је изборена, опстала је у Рату.
За нас није ратовао и бомбардовао НАТО, као за Косово.
Зато је легитимно да се каже Отаџбина зове.
Што Педеперима личи као позив на Рат.
Националне снаге су побиједиле на Изборима.
Оставимо појединачне функције.
Опозиционе Странке су добиле неубједљиву количину Парламентарних Мандата.
Знатно мањи дио бирача, од 50% колико је изашло,
подржава СДСПДП и, на неки начин, релативно, против је СНСД и Коалиције.
Али тај број Парламентарних Гласова не даје за право
руководитељству СДСПДП да негира право на Митинг Отаџбине. И каља га.
На страни Националних Снага, побједника Избора у
Републици Српској, су и оних 50% који нису изашли на Изборе.
Они су неизласком рекли да се слажу когагод изаберете.
Пошто сте изабрали, ми се слажемо са овима које сте
изабрали.
СДСПДП се не може позвати ни на Четвртину Бирача.
Када они организују Митинг, то је борба против Криминала
Режима.
А, када Националне Снаге организују Митинг, то је
позив на Рат.
Циљ је, очито, даља сатанизација Републике Српске.
Што је наставак предратног, на ниову СФРЈ,
сатанизовања Срба. Па ратног сатанизовања Срба и Српске.
Па послијератног сатанизовања Републике Српске.
Па... јебо вам матер онај ко вам је дао Глас.
ЗАШТО ГУБИ
МИЛО ЂУКАНОВИЋ
Треба бити изузетно опрезан са МПК.
Медијским Политичким Категоријама.
Свако ко је политички образован, макар на нивоу основношколског
предмета Познавање Демократије и Природе, зна да те категорије, које користе Медији,
не значе ништа.
Из Црне Горе јављају да је Мило изгубио.
Али, нико не јавља ко је побиједио.
Та политичка чињеница, да је неко изгубио, или „изгубио“,
а да нико није побиједио, поуздан је знак распада Државе и Нације.
У Подгорици је Ђукановић, ДПС, са додацима освојио 38%
гласова.
То је основа вијести да је изгубио.
У односу на 2000ту, мада нису Избори исте категорије,
то је јесте пад од неколико процената. Али није стрмоглав.
Сви остали, у Подгорици, кад се удруже, имају више од
од ДПС-а и имаће власт.
Јаков из новог Покрета
Европа сад, честита Слободу Подгорици.
Није више Титоград.
Можда ће постати Еуград.
Имена се мијењају а нигдје ни Комунизма, ни Српства,
ни Црногорства, ни Еуропејства.
Ни Еуропства.
Ни Брисел је неће.
Црна Гора је своју судбину закопала уласком у НАТО
Пакт.
Ну.
Зашто губи Мило.
◘ Одсрбљава Црну Гору.
Црногорци подсвјесно осјећају тежину тог процеса. Подсвјесно
знају да је неизвјесност велика. Иде се из Српства али није јасно куда се иде.
Европа сад је као у Четнике 49е.
◘ Дуго влада.
Власт слаби рефлексе. Слаби контакте са Људима. Почињеш
да контактираш, као Странка, само са онима који ти интересно представљају
ситуацију какву желиш а да би остваривали оно што они желе.
Ти, као Странка, упадаш у замку. Он може да донесе Гласове.
Може, али себи. Теби како буде.
То ми, нешто, познато.
◘ Нема јасну државну и националну политику.
Нарочито националну.
Црногорци не могу да постану Нација.
Као ни муслимани у БиХ.
А, без Нације нема ни нацицоналне ни државне политике.
Од Политике коју има, Мило, највећи дио држи сакривен.
Да ли је против Србије или са Вучићем, нпр.
◘ Већ мандатима нема здраве Опозиције.
Опозиција нису они који су Против.
Политичка Власт без Опозиције, праве, националне,
политичке, државне, претвара се у расути терет.
Зачепи овдје, наспи ондје, затрпај ово, нанеси оно,
дај овоме, подај ономе, уважи и њега, види са оним...
◘ Зато што се удружио сав преостали спектар, у
Конгломераторијум против Мила а не за Црну Гору.
Сви су побиједили а сви говоре о Милу.
Та опсесивност Милом и ДПС-ом, као најјачим политичким
фактором, у Подгорици, па вјероватно и у Црној Гори, јер Мило тражи Изборе,
јасно даје до знања да се ради о аранжерској и манипулативној Политичкој Сцени.
Очито је да се не ради ни о Европи, ЕУ, ни о Црној
Гори, ни о Српству.
Ради се о преузимању Милових позиција.
И тај Аранжманипул може да изведе само неко изван Црне
Горе.
И то ми, ништо, познато