ОПОЗИЦИЈА
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ,
САД ИЗДАЈЕ НА ЊЕМАЧКОМ.
VERRÄTER.

 
Шаровић, као главни Додикограф, и Црнадак, као главни Идеолог Опозиције, то видило свијета, то упознало све идеологије, устали су против потеза Српског Члана ПБиХ, са Агреманима новом њемачком амбасадору у БиХ.
Њемачка политика према Србима је Зло и кад се не види.
Ну. Кад Адис Југенд и Бундестаг, почну да декларацијаше и воде противсрпску политику, просарајску унитаристичку политику, када се то види у цијелој ЕУ, неко мора да им каже.
Да је ствар озбиљна, показује и њемачка амбасада која је дала неко саопштење у смислу, Јаје је и женског и мушког пола.
То није довољно.
Потребно је непрестано да се понавља да је БиХ састављена од Срба, Хрвата и муслимана, од Републике Српске и Федерације БиХ.
Српски Члан ПБиХ уложио је вето на Агреман Нијемцу.
То је знак Њемачкој и ЕУ.
СРЧП може да буде прегласан или да Опозиција у Народној Скупштини, као што и неће, не подржи Вето Српског Члана Предсједништва.
Али. Знак остаје.
Остаје знак да Република Српска користи своја уставна овлаштења и позиције.
Она ништа не отима, не узурпира, као што то ради Сарајево, од потписа у Паризу. А подражава га Пет Амбасада Запада. Међу којима је и њемачка.
Прозападни Медији у Српској стално лансирају причу како Народна Скупштина није неколико претходних пута подржала СРЧП.
То је приземно прикривање чињенице да Опозиција, СДС и ПДП, нису подржали Српског Члана Предсједништва БиХ.
Ради се о Српском Члану Предсјеништва.
Ради се о Српској Трећини у Предсједништву.
О неком ко је изабран у Републици Српској, не у Калесији, не на нивоу БиХ. О њему се, о Српском Члану Предсједништва, не може расправљати са нивоа БиХ, шта треба да ради за БиХ, да ли је то добро за БиХ. О њему се мора расправљати са нивоа Републике Српске. Да ли је то добро за Републику Српску.
Он није изабран ради БиХ. Изабран је да заузме српску трећину у Предсједништву.
Зар је то толико тешко схватити.
Српски Члан Предсједништва се мора подржати, когод био и из којегод Странке долазио. Ако штити Републику Српску.
Објашњавање Шаровића да се тим ветом гура шиљак у очи неком, жалосно је.
Србе набијају на колац. Републику Српску набијају на колац. Шиљак дође ко маслачак.
Ако Опозиција, СДС, ПДП, не подржи Вето Сроског Члана Предсједништва, она је Издајник. На новом ниво Издаје.
Руководство СДС-а и ПДП-а је издајничко.
То се мора сваки дан саопштавати, била Кампања, не била.

 

МИЛИОН КОМШИЋА ЗЛАТНИХ,
ЗА СПАС БОСНЕ,
ЗА СПАС ГРАЂАНА

 
Не бих умио да кажем коме је опасније натукнути неку идеју. Вучићу или Комшићу.
Реализаторске способности, на нивоу ријалитија и јавности, обојици су феноменалне.
Ипак, опаснији је Вучић.
Он, бре, има у рукама Државу, Мир и Стабилност.
Комшић је Голак Урчина.
Комшић је другитрећи дан Кампање у БиХ, избио на прво мјесто Ћоркан Топ Листе, која је на овим просторима, вијековима барометар рејтинговања под мотом, Овдашњи а будала.
Лансирана је идеја о Милион потписа за Грађанску БиХ.
У првом ретку је речено да Пробосанске Странке и Грађанске..., Комшић себе и своју ДФ убраја у Грађанске, како је и познато.
Та Грађанска БиХ је БиХ без Срба и Хрвата.
Пробосанска БиХ је само муслиманска БиХ.
Чак и да прихватимо да муслимани неће да  буду ништа осим Грађани, настају проблеми са другим одредницама.
Позивање Пробосанских Странака да се прикључе Ћоркану Комшићу и Грађанима, значи позивање Бошњачких Странака. Муслиманских Странака.
Србима и Хрватима је мала разлика између Бошњачких Странака и Пробосанских Странака.
Ко од Хрвата себе сматра Босанцем.
Од Срба нико.
Једино у Србији, тој ВОЧ Ријалити Србији, Вучић Опен Чмар, користе ријеч Босна и Босанци, мислећи, претежно на Србе.
Нејасно је кога Ћоркан Комшић, и његови Индуктори, жели заварати са Грађанском БиХ.
Осим да се Срби и Хрвати стално држе на подгријаној тави и заваравају вјештачким борбама.
Очито је да се у Републици Српској и Херцег Босни, Грађанлуком ништа не може постићи.
Чак ни да се такве громаде као што су Шаровић и Јелена, придруже идеји.
За ову прилику, за ове Изборе, ово Сраније о Милион Грађана, послужиће као оправдање и прикривање муслиманских Гласова који ће, против Хрвата, отићи Ћоркану Комшићу.
 
 
 

 

СТРУЧЊАЦИ
ЗА ИЗБОРНЕ КАМПАЊЕ,
НЕ ПОСТОЈЕ.
ПОСТОЈЕ КОЛИКО И ОНИ
КОЈИ БИКОВИМА ПОКАЗУЈУ
КАКО СЕ БОДЕ НА КОРИДИ.

 
Када сам поднио Оставку у Есенесдеу, за прву сљедећу Кампању и Изборе, ангажована је нека Агенција из Београда.
Била је то класична београдско – удбашка подвала. Али то није битно.
Када је Есенесде преживо ту Агенцију и ту Кампању, било ми је јасно да ће владати 2.764 године.
Не постоје, дакле, ни Агенције за Изборну Кампању.
Сада, опет, видим, креће дефиле Стручњака за Изборе, за Странке, за Канале, за Шаторе, за Бираче...
Неки мали београдски пајац у Еуро Блицу се испросеравао за двије кампање.
Много више је невидљивих Стручњака и Агенција.
Странке и Лидери, који не владају собом, Странком, Јавношћу, Организацијом, Чланством... ангажују их ради психолошких покрића, ради прања пара, ради оправдања... Некада их, једноставно, мораш ангажовати јер то сви раде. А немају никакве користи од тога, као и од Билборда, нпр.
Неколико чињеница је необориво.
◘ Нико боље не може да зна шта Странка треба да ради у Кампањи, од људи из Странке.
◘ Нико, и никаква памет и искуство, не може да повећа објективан број Гласова које Странка може да добије. Чак ни сувим парама. Јер се може купити само један занемарљив промил Гласова.
◘ Нема стручњака и агенције који могу да знају манипулативне токове на Изборима, као што то знају страначки активисти, појединачно и удружени у конзорцијум, из разних Странака, на терену.
Дакле, ни ту не могу да помогну.
◘ Више гласова може да се изгуби, или добије, у Дану Избора, него од, и због, свих плаката, тв наступа, дуела кандидата и предизборних скупова.
◘ Тектонске скокове или падове броја Гласова, може да изазове само Атмосфера која је неуобичајена за ток тог Мандата.
Али. Ту Атмосферу не креирају ни Странке, ни Агенције, ни Медији, ни Стручњаци за Изборе...
◘ Све што је овдје лансирано и примјењивано у Кампањама, дошло је са Запада.
Никада западно не може да буде боље него твоје.
Флајери, билборди, од врата до врата, тв представљање, тв дуели кандидата, кол центри, штандови... тешко се сјетити шта се све претурило преко главе.
И ништа од тога није никоме дало резултате.
◘ Агенцијски и стручњачки посао у Кампањама бесмислен је јер су Бирачи и Чланови, на половини мандата одлучили за кога ће гласати. Неки свјесно, већина подсвјесно.
Избори су, појединачно, ирационалан процес, сноп посебних линија тока свијести.
◘ Нико никада пред Изборе и између, не помиње једну једину важну ствар.
Што доказује да појма немају о Кампањама, Странкама, Изборима и Гласовима.
Па је нећу поменути ни ја.
 
 
 
 
 

 

ПРОЗАПАДНИ МЕДИЈИ
ПРЕД ИЗБОРЕ, СКРИВАЈУ
ГОЛЕ ЦАРЕВЕ

 
Географска, национална и друштвена подручја, прешла су пут ко Социјализма до Анархокапитализма, од Идеологије до Демократије.
Медији су тај исти пут, прешли од Средстава Информисања до Накурњака.
Новинари су, некада, знали свој посао.
Са вишесатног догађаја, суштински извијесте у једној минути или на двије картице текста.
Данас потроше огромне просторе да би сакрили да је Цар го. Суштину.
То се, можда, може назвати Односи са јавношћу.
Али то остаје најцрња манипулација.
За коју је социјалистичка цензура или прешућивање, била мала маца.
Прозападни Портали у Српској, и њихове Новине и Телевизије, муку муче са измишљањем тема у врхове својих медија, које би заинтересовале конзументе и тако скренуле пажњу са главних токова у Републици Српској.
Напримјер. Колико Српска треба да да за камату.
Да се не би видио огроман корак да Државна Корпорација Кине овдје гради комадић Аутопута.
То сакривање главних Токова у Републици Српској, политичких и економских, један је пар рукава.
Други је прикривање општег бљедила, прозирности и аналфабетизма Опозиције у Републици Српској.
Која ни о једном божијем важном питању, или нема став или нема српски став.
Није разумљиво зашто Западни Суфлери овдашњој Опозицији и Медијима, очекују да се Избори сами добију.
Разумљиво је, једино, ако су припремили неку тешку изборну манипулацију.
За шта нема неких битних појавних показатеља.
 
 

ГОРБАЧОВ ПРОМИЈЕНИО ИСТОРИЈУ?
ИСТОРИЈУ МИЈЕЊАЈУ ОПШТИ
ТОКОВИ А ПОЈЕДИНАЦ,
САМО, МОЖЕ ДА ЈЕ УНЕРЕДИ.
ГОРБАЧОВ ЈЕ УНЕСРЕЋИО РУСЕ И
МНОГЕ ДРУГЕ НАРОДЕ ОКО РУСА.

 
У поређењу са Чаушескуом, који није ништа урадио, ни слично, ни ситно, као Горбачов, Горбачов је прошао царски.
Умро у Болници, са толико година.
Ну. Чаушеску се није подао Западу.
Западу се подао Горбачов.
Издао је Русију и све друге Народе.
Предао их Западу.
Због његовог проституисања са Западом, и данас, у Украјини, гину Риси и Украјинци.
Чаушеску је требао да иде у Кућни Притовр, ако је већ народни протест, инструисан и плаћен са Запада, желио нову власт, а Горбачов је требало да буде суђен и стријељан.
Нико не мора да зна ништа о тадашњој Европи, о комунистичком СССР, о Хладном Рату.
Довољно је да, јутрос, погледа реакције и изјаве Лидера Запада па да схвати о каквом се Западу ради и о каквом се Горбачову радило.
Једна од западних будалаштина коју сам прочитао јесте та да је Горбачов учинио да нестане Хладни Рат.
Хладни Рат, којег је наметнуо Запад, не СССР.
Којег Запад и данас намеће Европи и Свијету.
Горбачов, дакле.
Посљедњи Генерални Секретар ЦК Сојуза Комунистов СССР-а.
·        Наивни Рус. Ко да је Србин. Па насјео на мирисе Запада. На лажи о Демократији.
Демократија не долази извана. Демократију градиш изнутра, колико је друштво способно и каква му одговара.
Нико није нигдје патентирао Западну Демократију. Као обавезан стандард.
·        Горбачов насјео на причу да он доноси Слободу. Запад ће му је испоручити, ко Труманова Јаја, Кер кутије...
Какву Слободу и Демократију, данас, имају земље око Русије, земље некадашњег СССР-а.
Никакву. Да имају не би Мађарска водила своју политику мимо Америком диктиране ЕУ.
А, ако се крене у забитија подручја, Мађарска је у срцу Европе, ко зна шта би све избило.
·        Горбачов је био типични Комунистички Аналфабет.
То није особина Комунизма.
ЕУ је, сада, пуна Аналфабета.
Умјесто да је о СССР размишљао као Кинески Лидери уназад деценија, са идејом и праксом одржања те скупине народа и држава, или да је, барем, размишљао као Путин, данас, за Русију, која је такође скупина Народ и Подручја, и са којом се сада раме уз раме, боре Чечени, Горбачов је размишљао као Јованче на Путу око света.
*
Ако већ није суђен и стријељан, требао је раније да умре.
Још ће Европа имати несреће, зла и крви, због тог Изрода.
 
  

 

ПОГУБНО ЈЕ РАЗЈЕДАЊЕ ЕСЕНЕСДЕА.
ТАКАВ ПРОЦЕС У ЕСДЕЕСУ
ДОВЕО ЈЕ ДО ПОЈАВЕ ПЕДЕПЕА
КАО ВОДЕЋЕГ ДЕСТРУКТИВЦА
У РУКАМА ЗАПАДА
И НЕСТАНКА НАЦИОНАЛНОГ ЕСДЕЕСА.

 
Процес ерозије Есенесдеа, коликогод био невидљив у изборним резултатима и количини власти, траје дуго и дубоко.
Тај процес прекрива и немоћ и јаловост Опозиције, Есдееса и Педепеа.
Ако желиш да побиједиш на Изборима, потребно је да не изгубиш. Или је потребно је да они изгубе.
Што значи да, ипак, не мора све да зависи од тебе.
Процес Ерозије сваке велике Странке, иде на два колосијека.
·        Инфилтрација
·        Кооперација.

► Инфилтрација - На готову платформу, снагу и позицију, улазе, убацују се или их инсталирају, актери јаче средње политичке снаге и преузимају позиције у Странци и у политичком мозаику.
Тај процес је прошао и Есдеес.
И зато је прошао како је прошао.
У лидерској Странци, и Лидер проводи Инфилтрацију, кад му одговара. Тако узима позиције које су њему битне а, ако треба, елиминише интересне таборе унутар Странке.
Све то може да функционише изузетно ефикасно, док се он сјаји ко и паткова глава.
Док има много Гласова на Изборима.
Највећу количину Инфилтраната, Овдје, лиферују београдске тајне службе. Огранци исте Службе.
Док се они баве Србима изван Србије, Србију преузимају Педери и Лезбаче.
Процес Инфилтрације елиминише страначке Актере.
Поништава њихове заслуге, прегалаштво и ударништво.
Онемогућује их да свој дугогодишњи и вишемандатни рад, опредмете у ономе што је њихов интерес, или интерес њихове средине.
Есенесде је, иако Странка са 200.000 чланова, само петину, или мање, позиција, дао својим изворним члановима, актерима и заслужницима.

► Кооперација – Придруживање мањих странака у „коалицију“ и подршка у Народној Скупштини. Улазак у Власт.
И то је екстерно диригован процес.
Педепе је то демонстрирао више пута.
Ушао је са Есдеесом, разјео га и истиснуо са позиција.
Потом је ушао са Есесдеом у власт.
Ну. Неко од ментора и анализатора је увидио да неће успјети да уради исто што и са Есдеесом, па је Педепе добровољно изашао из Власти са Есенесдеом.
Рачунали су на синхронизацију Инфилтрације, Кооперације и Опозиције.
Сви Есенесдеови Кооперанти су екстерно инстриусани и индуковани.
Некидан Стевандић даје занимљиво и опширно Извиканије.
Мислио је да се бори за Предсједника Републике Српске, против Жељке и Јелке.
Јер је мислио да ће Додик да иде за Члана Предсједништва.
Онај ко све то мисли, не треба да се бави Политиком.
Онда, одустао је од борбе за Предсједника Републике јер неће да омете Додика.
Али оће да буде Предсједник Владе.
И Дачић је у Изборима, у Србији, ћио да буде Премијер.
Мада није рекао да је лезбијка.
Дачић је добар са Русима.
Стевандић је добар са Вучићем.
Занимљива идентичност формула.
Та Кооперација, у овом случају, довела је до тога да Плавуша буде Министар Просвјете и Културе. Без иједне референце.
Могао је и Есенесде да нађе стотину таквих, без референци.
А, не могу да пребирем по сјећању, никад није имао Министра Просвјете и Културе.
*
Количина Инфилтрације и Кооперације, не показује снагу водеће, владајуће, највеће Странке.
Показује њену слабост.
Ну что.
 

 

ИСУСОВ ПУТ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
Исусов пут је мила мајка.
Када смо 98е дошли у Владу Републике Српске, пред сваку сједницу Владе, носио се Дневни Ред у бањалучку канцеларију ОХР-а.
На одобрење и дозволе.
Прекинули смо ту праксу али притисци су остали.
На разне начине, слабошћу свих актера, и из Власти и из Опозиције, и из Владе и из Народне Скупштине.
На мало чега смо званично пристали.
Све су наметали. Унитаризовали.
Некад смо се могли одупријети и наметању, али је Влада била преслаба у Народној Скупштини.
Нисмо пристали на БХТВ, нисмо пристали на један позивни мобиле телефиније, нисмо пристали на заједничку Струју...
Након тога су искључили Биљану Плавишић, у западно- београдском пројекту.
Онда је наступила Есдеес – Иванићева осовина, све до пред крај 2005е.
У том добу Иванић је дао Српске Порезе Сарајеву, распродао Банке за 1Е, скоро су предали Полицију, остало је само да ми потпишемо, Чавић је признао 8327, позивни број за Лажни Геноцид Сребреница...
Република Српска је, дакле, прешла тај пут од измећарског ношења Дневног Реда на увид и одобрење, до данас, када можемо да кажемо да не прихватамо Амбасадора Њемачке.
Њемачке која учествовала у свим тим притисцима на Репубику Српску и отимањима њених уставних и дејтонских надлежности.
Кинкел, напримјер.
Да не помињем оног Шшоњу.
Њемачка је била главна потпора Ешдауну, Крвнику и Џелату над Републиком Српском.
Бирачи и Јавност не знају све те путеве који су остали за Републиком Српском.
Нису дужни да знају и да памте.
Ну.
Политика која влада, одговорна је за то да се то стално помиње.
Политика је и технологија понављања.
Као што понављањем Лаж постаје Истина, тако и Истина, понављњањем остаје Истина.
То треба перманентно да чини много актера Власти, на разним нивоима.
И то је дио Перманентне Изборне Кампање, коју велика Странка мора да проводи.
Тако се Бирачи и Јавност подсјећају и едукују (јер долазе нови, из каснијег времена), а Опозицији, њеним аналфабетима и анархистима, одузима се простор који заузимају малим флоскулама, досјеткама и лажима.
 
 
 
 

 

ШАТОРСКО КРИЛО
ПАРТИЈЕ ДЕМОКРАТСКОГ
ПРОГРЕСА

 
Јелена Тривић била под Шатором.
Младен Иванић се преврће у гробу.
Многи се Актер, у Години Избора и пред Изборе, потпуно посуманитује.
Па, ради оно што никад не би радио.
То је поуздан знак
·        Неуређене Политичке Сцене
·        Аматерског схватања Политике
·        Аналфабетског регрутовања на Политичкој Сцени
·        Постојања Политичких Странака само у именима и у регистрима
·        Западне ерозије Политике као озбиљне националне и државне дјелатности
·        Извитоперених личних, карактерних, нарцисоидних и псиолошких особина појединаца који су доспјели на јавну политичку сцену...
*
Ако Аналена Бербок, у Њемачкој, може бити министрица, или она ноћна Финкиња, премијерка, онда и Јелена Тривић може бити штаоће.
Тако мисле и сугеришу Странци Усранци, неолиберлани трећепозивци које регрутују за овдашњу Западну Инвазију.
Тако мисле болесници из задње од горњих тачака.
Ну.
Тако не мисле Бирачи.
Ако је Додик „међед“, „тракторист“ и шатроњак, „пјевач“, не значи да му је то доносило побједе на Изборима. И да то требају сви да раде.
Политички Профил, Имиџ, што би рекла моја Баба Милевка, мултидисциплинарна је и компликована галаксија.
То нико овдје није изучавао.
На Западу нико и не мора то да изучава јер се Избори добијају другачијим технологијама.
Имам огромно искуство, увиде и сазнања, али нећу детаљно да пишем, на Књигу мислим. Којићеимкурац.
Углавном, било која активност на градњи Профила у Политици, и „негативна“ и „позивитна“, мора да буде перманетна. Једанпут није ни једанпут.
И свака од тих активности, само је мали дио Мозаика.
Ефекти се тешко детектују и рачунају.
Јер бирачи и свјесно и подсвјесно одлучују за кога ће гласати.
У правилу, на пола мандата.
А многи факти се узимају и из ранијих мандата.
Тако, нешто што сада урадиш може да буде смијешно и жалосно, али ако будеш упоран, може да се материјализује за мандат, мандат ипо.
То не значи да сугеришем да Јеленџа пукне минић и попне се на сто.

 

ВУЧИЋ РАДИ ШТА ХОЋЕ,
РАДИ ПРОТИВ
СРПСКИХ ИНТЕРЕРСА,
СРПСКИ ПОЛИТИЧАРИ ЋУТЕ.
ТО НИЈЕ ДОБРО
ЗА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ.

 

Вучић, као и свака инстинктизована живинка у Политици, зна да нико не смије ништа да каже против њега, нико од Срба изван Србије.

Јер би се то протумачило као напад на Матицу.

И, он то користи.

Како би сепетизовао околне Србе, ко жуне.

Вучића је бесмислено анализирати.

Понижавајуће је.

Он се не бави озбиљно Политиком ни Националном Политиком.

То је мјесечарење, ријалитизација, свакодневни поводањ досјетки и питања на питања, дилема на дилеме, магле на прашину...

Бесмислено је анализирати, јер он не жели ништа да постигне.

Он жели да умије оно што је постигао у штети, или оно што је обећао, да прекрије, да закрије, да пиша иза живице а ми да мислимо да ради за Срспки Национални Интерес.

Како Вучић шибицари са Српским Нацицоналним Интересом, видљиво је сада. Док је Вулин био у Москви, Министрица Мис Пиги је напала Лаврова. Пиги, која је освједочена западњакиња. И која је то учинила под Вучићевим суфлунгом.

Зато смо дошли у ситуацију да о неком потезу Вучића, добијемо објашњење од лидера из других Држава.

Тако је предсједник Хрватске, Милановић, дао једно од објашњења Вучићеве оптужнице за бомбардовање српске избјегличке колоне на Петровачкој Цести.

Милановић је ту повезао односе Хрвата и Срба у БиХ, кварење односа Хрватске и Републике Српске, поред Еуропрајда и других проблема које Вучић има у Србији.

Мене занима однос Хрвата и Срба у БиХ.

Јер је то кључ или бедем за Муслиманску Унитаризацију и Опстанак Срба и Српске.

Трајније и непремостиво раздвајање Срба и Хрвата, отвара пут Муслиманској Држави у БиХ.

Отвара могућност преузимања српских и хрватских територија у БиХ.

И нестанку Хришћанства.

Дабоме да је компликовано.

Односе Срба и Хрвата кварио је и дириговао још Калај, први представник Запада овдје. А подржавао муслимане.

Односи Срба и Хрвата су оптерећени Геноцидом Јасеновац и небројеним НДХ усташким злочинима.

Сада је ту и етничко чишћење Хрватске у ратовима Распада СФРЈ.

Република Српска је немоћна да то међународноправно рашчисти, осим да обиљежава и памти.

Србија никада ништа није подузела за Јасеновац.

Београд је био суорганизатор егзодуса Срба у Олуји и Бљеску.

Вучић покушава илегално да оде у Јасенпвац.

За разлику од театралног и помпезног одласка у Сребреницу.

Сада диже оптужнице, три деценије након Злочина који је познат.

Око тог и других Злочина Хрватске према Србима, Србија не може да уради ништа. Република Српска још мање.

Може Хрватска и Међунарпдна Заједница.

Које, дабоме, неће урадити ништа.

Оптужнице за Србију, и за унесрећене Србе из Хрватске, не могу постићи ништа. Осим да оно преосталих Срба, тамо, буде изложено још крволочнијој пресији и игноранцији.

Могу постићи само да Република Српска доспије у још неповољнију позицију.

Треба ли Република Српска да се крви са Хрватима у БиХ, да би изгледало да подржавамо Вучића.

Не треба.

Република Српска треба да се орбанизује.

Да гледа себе.

Она је сада једина нормална српска државна заједница.

Она је најугроженија и најистуренија према Западу.

Још је горе што је у оквиру БиХ, у којој муслимански сарајевски Муџихад наставља оно што је радио са Хитлером и НДХ.

Вучићеви потези могу да се окарактеришу као српски.

Ну.

Како објаснити кратак пут од мостовског лизања са Колиндом до оптужница за пилоте.

Од обнове Јелачићеве куће до дјечије изјаве да неће да иде на хрватско море.

Никако. Необјашњиво је.

Република Српска не требада учествује оу тој противсрпској вучићизацији Србије.

Српска не може спедери. Има Еуро Прајд па нека се Вучић, Лепа, фићука са тим.

 

 

 

 

 

И ПОБЈЕДНИК
И ГУБИТНИК ИЗБОРА
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ,
МОРАО БИ ИМАТИ
НАЦИОНАЛНУ ПЛАТФОРМУ.
ЗА ПОБЈЕДНИКА
ЈЕ ТО ПРЕСУДНО.

 
Национална Политика, Политика Нацицоналне Државе, каква је Република Српска, па и обична, дневна, Политика нису пут са раскрсницама на којима су путокази.
Да би знао куда идеш. Или, кад стигнеш до раскрснице, да одлучиш.
Национална Политика своје Путоказе мора да има у рукама.
Ако их има у рукама, онда, скоро, није важно којим путем иде.
О Нацицоналним Путоказима, не морају сви да знају.
Али се морају јавно изнијети.
И пред Изборе, и кадгод треба.
То се у свакодневној политици може звати и Политички Програм.
Ну.
И тај Политички Програм не може да припрема нека Агенција, којој је претходни велики успјех био пласман паштета, са крмећег подручја, на муслиманско тржиште.
Нема Нацицоналног Политичког Програма без велике националне Странке.
Не можемо ми да се састанемо у некој предизборно изнајмљеној канцеларији и да начинимо НПП.
У поткованој Нацији и Држави, што Република Српска, неоспорно, није, млада је, на вјетрометини је, није независна и самостална, Национални Политички Програм, Нацицонална Стратегија, постоји као опште власништво, као непомјерљиви оријентир јавних нациоцналних координата.
И свако се креће у тим општим оквирима и по тим путоказима. И мали и велики, и одавни и јучерашњи.
Ми то немамо.
Зато Кандидати који ће побиједити у октобру за српског ЧЛП и за ПРС, то морају да имају.
Морали би да имају и они који неће побиједити.
Осим ако су унапријед неспособни да побиједе.
Република Српска је превише мала да би пропала.
Она је преслаба да би користила Вучићеву технологију. Који све зна, о свему одлучује и за све има припремљен глуп, пиздљив и плачљив изговор.
Величина малог националног Политичара, из мале националне и државне заједнице, мјери се по Националним Путоказима које има у шакама и које носи са собом.

 

СЛОГАН ПДП:
РЕПУБЛИКА СРПСКА
МОРА ДА СЕ БРАНИ.
ИСТО КО ДА СУ РЕКЛИ:
САРАЈЕВО БРАНИ СРПСКУ.

 
Први поглед на ову политичку зајебанцију не треба да завара.
Неувјерљиво је када тако нешто промовише Партија демократског прогреса.
Никада не треба заборавити да је то Партија Младена Иванића.
Да би овај Слоган за октобарске Изборе изгледао озбиљно Педепе је требао, прије четири године да се одрекне Младена Иванића и свих његових потеза, од продаје Банака Српске за један еуро, по цијени бостана у августу, како сам одмах, тада, саопштио, до неуставног и недејтонског поклањања Сарајеву једног рачуна за ПДВ и Српских Пореза.
Али, то није све. То је само дјелић штеточинства MI Vanića.
Сада би Педепе имао иза себе четири године борбе за Републику Српску, против Унитаризације и против Унитар Сараја. И против технологије владања Есенесдеа.
И тај Слоган би изгледао увјељиво.
Но Међутим Дочим.
Они овим подваљивачки сугеришу да ће они да бране Републику Српску од Сарајева, Запада, Унитаризације. Да је она сушичава самрткиња и да је треба бранити.
Али немају ни једну референцу за то, немају ни једну реченицу политичког програма.
Очекују да Бирачи насједну на јевтину подвалу као што је успјело Балоначелнику Бањалуке, са јевтиним аутобуским картама, десетоспратном болницом и борбом против монтажних киоска.
Стварна позадина Слогана Педепеа јесте у ономе што ће промовисати у Кампањи.
Рећи ће оно што стално причају.
Они ће да бране Републику Српску од Есенесдеа и придодатих владлаца.
Од оних којима су Бирачи дали већину гласова.
Не од Унитаризације и Запад – Сарај клике која жели да је укине и то јавно промовише у својим политичким програмима.
При томе ће стално говорити да ће побиједити Народ.
Народ, кадгод му поменеш Народ, одмах викне, Мого би Народ неком јебат матер.
Народ не излази на Изборе да би Народ побиједио.
Већ да гласа за некога.
Политика која се позива на Народ, увијек је преварантска.
Избори су ту да Политичка Артикулација добије повјерење и одговорност. Или не добије.
И, када „Народ побиједи“, у име СДС и ПДП, шта ће се догодити.
Они ће отићи у Сарајево и понашати се као ПДП до сада, откако је добровољно иступио из Власти у Републици Српској. И као Есдеес откако је наступио Младен Пробосић.
Јер се ничим нису обавезали.
*
ПДП зајебава Републику Српску.
Не само овим Слоганом.
Они су самостално изашли из Власти и сада се боре да дођу на Власт.
То ни једини уман код њих, Милко Грмуша, не може да објасни.

 

ШТА ЗА СРБЕ КОСОВА
ЗНАЧЕ ВУЧИЋЕВИ
МИР И СТАБИЛНОСТ.
А ШТА ЗА СРБЕ И СРПСКУ.

 
Значе Нестанак.
Упитан Опстанак, најмање.
Симптоматично је да је и политички дилетант Шаровић почео да извикује да подржава Вучићеве бриселовштине и будалаштине око Косова.
И Шаровић је за мир и стабилност.
*
Не постоји Вјечни Мир.
Мир није гаранција било чега.
Да је Мир свемогућ и да нешто може да јамчи, никада Рата не би било.
Као што ни Рат није свемогућ. Да јесте, једном би заувијек ријешио све.
Непрестано извикивања Мира и стабилности, може да значи и унаприједну предају, помирење са неповољним стањем ствари, одустајање од Опстанка.
Ако Мир и Стабилност за једну Нацију значе опасност Нестанка, онда је боље да нестане у Немиру и Нестабилности.
Шта Вучићева перманентна фарсична и фасадна извика о Миру и Стабилности, значи за Косовске Србе.
·        Значи пријетњу. Ако не будете мирни, Шиптари ће насрнути на вас.
Он стално говори да је за МиС а нико не говори да ће напасти Србију.
О чему се ради.
·        Значи Анестезију Срба на Косову и Метохији.
·        Значи самопромоцију. Себе и властите Политике према КиМ и за Србију.
Јер. Нема Институције која води Политику у Србији нити Спољну Политику Србије.
Има, само, Вучић.
·        Вучић најављује да ће Срби напустити Институције Косова.
Пошто је он, Бриселским споразумом, претходно укинуо све србијске институције на КиМ.
Напустиће, дакле, Владу, судове, полицију...
И, ништа се неће промијенити.
Јер, политички, Срби не постоје на Косову, ни колико је у постоцима остало.
*
Срби на Косову ће прихватити таблице, све остале потврде и документе, ништа неће напустити и ништа неће добити.
Да би нешто добио, мораш претходно да имаш нешто.
Срби Косова, сада немају ништа. Ни СЗО.
Имају само Вучићеву Листу.
Највише што могу да добију то је реципроцитет у коме би Србија признала Косово као равноправну сусједну Државу.
*
Срби ће напуштати Косово.
Само чекам када ће се објавити мјере за помоћ Србима који су стигли или који ће стићи.
То што Вучић извикује да неће бити Погрома и Прогона, значи управо ово што сам навео.
Бићете мирни, трпићете, чекаћете моја упутства, иселићете се.
*
За педесет година, на неком гробљу на КиМ, моћи ће да се види споменик са натписом, Аслан Петровићи. А мало даље, споменик његове баке, Јованке Петровић.
Ако их којим случајем Шиптари не багеришу и затрпају каквом јаловином и сметљиштем.
*
Мир и Стабилност Регионалног Вучића, једнако је погубно и за Републику Српску.
Он, да је ко што није, и да је Србија ко што није, мора непрестано да се држи политике: Република Српска је трајна категорија и мора да има све дејтонске уставне надлежности у својим рукама. Као таква, она има, као и свака Нација на свијету, право на самоопредјељење и властиту Државу.
Вучићево извикивање о Целовитој БиХ, само се мало разликује од данашњег СДА Прогласа.
И идентично је политици Вучићеве Србије према Косову.

 

ТАЈНЕ СЛУЖБЕ СУ ПРИСТАВИЛЕ
ПОЛИТИЧКУ СЦЕНУ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ,
И ПОДЛОЖИЛЕ ВАТРУ

 
Иако је већ касно.
Ето Избора.
Што може да значи да су сви свјесни опозиционог пораза па не желе да жртвују коње за пјешаке.
То је било на помолу преласка Мектића, из Есдееса у Нешићеву ергелу.
Што је, рукунасрце, доста необјашњиво, иако је Мектић, у улози Коња, на тој шаховској табли, необјашњива фигура.
Вјероватно нико ни у Есдеесу не може да објасни откуд Мектић на онаквом мјесту. Министарском. Веома важном Српској Демократској Странци. Зајебавам се. Сарајеву и Америчкој Амбасади.
Та сила која је из Мекиња извукла Мектића, сада га је натјерала да полиже прелазак код Нешића. А Шаровића натјерали да бидне бек.
Поуздано је да Шаровић воли Мектића ко пиздакишу.
С тим је свако повезано перманенто Васковићево скајисање Нешића.
Васковић добија прецизне пакете „чињеница“, имена и оквира у којима се креће. Можда је у случају Мектића и 6 Кила Кокаина, добио прескајисане упуте.
Али, увијек треба знати да је то само једна страна.
Вукановић је сјео и сликао се са Шаровићем, Бореновићем и Џејлен Ел Нињо, Чистачицом Божије Силе. Она све мете око себе.
Да је вријеме нормално, Шаровић никада не би сјео с њима и са том блентевушком протувом Вукановић.
Бореновић и Џејлен су већ Вуканова категорија.
Ну. И то је Шаровићу саопштено.
Тако, Селак и Нешић остају ни на небу ни на земљи.
Неће пуно остати ни након Избора.
Неко ће да западне у депресију, неко да покупи своје компензације и оде, неко ће да схвати да је нормално кад сам изигравам Будалу а да није нормално када то радим за другога.
Службе ће да нађу нове Мектиће, Вукановиће...
Додик ће лично да типује на које Опозиционаре ће да улажу.
Тако ми све ово, досад, изгледа.

 

НА КОЈЕ ГЛАСОВЕ
МОЖЕ ДА РАЧУНА
ОПОЗИЦИЈА СРПСКОЈ

 
Да је среће, кошто није, Опозиција у Републици Српској би имала, одавно, комплетан Програм Дејтонске Позиције Републике Српске, пошто је многима непријатно да говоре  о Самосталности Српске.
Водила би се љута борба о алтернативама том путу у наредне четири године.
Ну.
Опозиција јесте српска али је Опозиција Српској.
Она никада није за Републику Српску, увијек је за Сарајево.
Она је против сваког зближавања са Хрватима, што је била и Политика Аустроугарина Калаја, зато што је и Сарајево против Хрвата.
Она је у свему против Власти Републике Српске, никада против Сарајева.
Она не никада помиње Унитаризам али ради против Дејтонских надлежности Српске.
Она и кад добије Власт, ако нема шта да да Сарајеву, не може да уради ништа. Бањалука је жив и усран примјер.
Опозиција Српској, СДСПДП, није никакво чудо.
То је зла српска судбина која прати Србе од постанка и од настанка Нације.
Тако су настали муслимани у БиХ.
Опозиција Српској је гора од Потурица и Превјерица.
Она користи Републику Српску за своју издајничку дјелатност.
Умјесто да прими Ислам и оде на Башчаршију да туца џезве.
Друга Вјера може да буде људска одлука.
Издаја је усрана нељудска одлука.
Снага Опозуције Српској, Есдееса и Педепеа, јесте у њиховом осипању.
Знајући то, они се обраћају Западу, постају Ескобарци, то је онај који данас захтијева да Вучић и Курчић постигну споразум о независности косова и да се Срби помире са Шиптарском Тортуром, да нема насиља.
Прикупљају свакојаке политичке прилуде и параполитичке болеснике.
Тужна је јучерашња слика на којој су се, коштета укококоши, скупили Шаровић, Бореновић, Тривићка и Вукановић.
Опозцији је потребан Вукановић.
По томе се зна докле су дошли.
Стварна снага Опозиције, Есдееса и Педепеа, који једини имају неку страначку арматуру, може се процијенити по једноставој формули, која важи за све.
Можеш добити властите Гласове у распону од 15% мање од броја Чланова до 50% више од броја Чланова.
То је распон од чињенице да Организација дјелује Нако, до чињенице да је у пуном погону, када два Члана доносе три Гласа.
Активизам Организације привлачи колебљиве, оне који добијају право гласа, оне који из неких разлога први пут излазе на Изборе, оне који су препознали неки интерес...
Есдеес и Педепе имају веома мало чланова. Њихова организација је у стањи мировања, ко ваквина без короне.
Када се узме у обзир да ће многи пунктови, соколачки, теслићки... остати незаинтересовани, Опозцији остаје мало квалитетних властитих гласова.
Са њима се не може владати.
Може се само потчињавати и служити.
Опозиција ће добити више гласова од тог контигента властитих. Можда и још толико.
Али. То су Гласови Појединачним Кандидатима, нису Странкама и Програму. То су Гласови Против. Који су, у правилу, само тад и никад. То нису гласови подршке. С њима се не може водити и подржати Политика Странке, Опозиције.
Добиће и много манипулативних гласова, овисно о технологији скупљања.
Све то неће бити довољно да се побиједи.
А биће и превише да се Република Српска омета у наредне четири године.

 

ТРИЈЕРИСАЊЕ И ПРОСИЈАВАЊЕ
ПОЛИТИЧКЕ СЦЕНЕ У БиХ
НИЈЕ МОГУЋЕ ОБАВИТИ

 
То не може ни стари Дреш, она Вршалица са погоном на АРАН Мотор. Кад би убацио сноп политичара не би изашло посебно зрневље, посебно пљева, посебно слама.
Изашли би, опет, Политичари.
То је због два разлога.
·        Националне Политичке Сцене, које једино могу да егзистирају у БиХ, разорене су или се систематски разарају
·        Генерално, велики је уплив Запада и Тајних Служби Зпада, који у сарадњи са Сарајевом, селектује и расијава мреже и мреже Политикоида, заражених свакојаким шугама које се могу употријебити кад затребадне, као уцјена и наредба.
Само у БиХ Мектић може да буде нешто, посланик у ПС БиХ, министар у Савјету Министара, „Кадар Есдееса“, СТЈЖ.
Само у БиХ, Алијин Син може да буде Вођа Народа, борац за БиХ, европску, грађанску и то.
Само у БиХ се тридесет година чупа коров Ејуп Ганић.
Само у БиХ Тајне Службе могу да наметну „програмско опредјељење“ некој Странци. Као што је то Рудник Љубија наметнуто Деенесу Марка Павића.
Што је, онда, сјебало и Марка и Шарца. Мислим ДНС. И од Нешића начинило Политичара. КТЈ.
Кру Ти Јебем.
Темељни плато који Република Српска мора да изгради у борби за Самосталност, за Опстанак, за Дејтонски Темељ, јесте Тријерисање Политичке Сцене.
Политичка сцена се мора просијавити кроз веома много сита.
Како би се рјешавала кукоља, трулежи, каменчића, земље, пљеве...
И како би се актери политичке сцене калибрисали и сортирали.
Онај који не пропадне кроз сито са највећим рупама, на њега се можда може рачунати.
Онај који пропадне кроз сито са најмањим рупама, њега никад немој дизати на ниво сљедећег сита.
То не може да учини нико „са нивоа“. Нема више Партије и Идеологије.
То морају да чине Политичке Странке, свака за себе. Оне које национално мисле озбиљно.
Тако ће се стварати чиста политичка сцена са јасно видљивим замућењем које долази и ут у Странку и из других Странака, које су манипулативно формиране само како би имале такве актере, употребљиве за било коју оријентацију.
 

 

ВУЧИЋ ЈЕ
ВЕСТСОВНАРКОЗ,
ЗАПАДНИ ЗАВОД
ЗА НАРКОЗУ СРБИЈЕ

 

То је совјетизована корпорација, много ефикаснија од Гасударственог Завода у коме је функционисала стаљинистичка плаштенска диктатура.

Његов искључиви циљ је Промјена Свијести Срба.

Задатак и циљ.

Ништа друго није у визиру његове Политике.

По томе је он идеални наставак Шешељевих Радикала. Јер је и Шешељ имао сличан задатак.

Никаква Држава, никаква Србија, никаква дугорочноост.

Сва Вучићева јавна прича из лепезе озбиљности своди се на БДП.

БДП је једна тренутна, годишња, статистичка заврзлама, која може да се рачуна и овако и онако, и која може да се мијења и под утицајем небитних фактора.

Не знам Вучића.

Али не вјерујем да је он способан за тако нешто. За то што изводи већ цијелу деценију, из дана у дан.

По Теорији Завјере, мора да постоји неки Психолошки Центар који му припрема те изливе пантљичарских ријалити обраћања, која су веома прецизна и циљана. И која савршено маскирају суштину а поништавају сваку акцију.

У случају Короне, имали смо у очима такву савршену синхронизацију Кона, Хеклера, оне Плавогузе, која је послије постала Министрица...

Данас је лансирана Вучићева Извика како је протесте против Еуропедербала над Србијом, који се припрема, организовао неко ко је проводио насиље у породици.

Он је мајсторски лансирао трач који ће заокупити Србију и тако сакрити суштину. Суштину да Србија постаје Педерски Центар Европе, у географском, политичком и државном смислу.

Такве злоподвале може да ради само неко ко је истински привржен Хомосексуализму, лично и идеологијски. Или неко ко је генерисан и инструисан на дневном нивоу.

Ну. Да је у питању централизован синхронитет, показује и изјава Плаве Гиц Министарке. Литијум је, каже, бољи од нафте, велике плате, све се ради под земљом, нема ништа прљаво, нема Х2СО4.

Не каже шта Србија има од тога.

Онај медијски пројектил: Вучићу, Педеру, ваљда би сада требало да буде свима јасно, пројектован је и прецизно темпиран инцидент. За преумљавање Србије.

Што сам одмах и рекао.

Шта је, дакле, проблем. Вучић, Мис Пиги, Хркалијанке, Маслине, Овулини, Отац Брназбијка, Патријарх који благосиља кошаркаше, Пинк...

Нису.

Проблем је Сисоје.

Срби Србије.

Који гласају за Шизоја, за Вучића. У шта убрајам и оне који не излазе на Изборе.

Уз дужно поштовање цијеле количине Манипулативних Гласова које машинерија уредно и редовно прискрбљује Вучићу. Било којем Вучићу за кога се опредијели Запад.

Сисоје гласа за Вучића, гледајући шта Вучић ради.

Потом, када се он огласоколи, и када редовно и уобичајено подивља у својим обраћањима, Сисоје настави мирно да посматра изливе пропасти.

Понеко протестује у стилу, Јесга видео, оцајебо свог.

Та шизофренија Српског Националног Бића, та подвојеност, та мирна незаинтересованост, та урођена национална способност да Једно гледаш а друго радиш, коштаће Србе Нације, Државе и Вјере.

Добрим дијелом је та цијена већ плаћена.

 

x