ШТА ЗА СРБЕ КОСОВА
ЗНАЧЕ ВУЧИЋЕВИ
МИР И СТАБИЛНОСТ.
А ШТА ЗА СРБЕ И СРПСКУ.

 
Значе Нестанак.
Упитан Опстанак, најмање.
Симптоматично је да је и политички дилетант Шаровић почео да извикује да подржава Вучићеве бриселовштине и будалаштине око Косова.
И Шаровић је за мир и стабилност.
*
Не постоји Вјечни Мир.
Мир није гаранција било чега.
Да је Мир свемогућ и да нешто може да јамчи, никада Рата не би било.
Као што ни Рат није свемогућ. Да јесте, једном би заувијек ријешио све.
Непрестано извикивања Мира и стабилности, може да значи и унаприједну предају, помирење са неповољним стањем ствари, одустајање од Опстанка.
Ако Мир и Стабилност за једну Нацију значе опасност Нестанка, онда је боље да нестане у Немиру и Нестабилности.
Шта Вучићева перманентна фарсична и фасадна извика о Миру и Стабилности, значи за Косовске Србе.
·        Значи пријетњу. Ако не будете мирни, Шиптари ће насрнути на вас.
Он стално говори да је за МиС а нико не говори да ће напасти Србију.
О чему се ради.
·        Значи Анестезију Срба на Косову и Метохији.
·        Значи самопромоцију. Себе и властите Политике према КиМ и за Србију.
Јер. Нема Институције која води Политику у Србији нити Спољну Политику Србије.
Има, само, Вучић.
·        Вучић најављује да ће Срби напустити Институције Косова.
Пошто је он, Бриселским споразумом, претходно укинуо све србијске институције на КиМ.
Напустиће, дакле, Владу, судове, полицију...
И, ништа се неће промијенити.
Јер, политички, Срби не постоје на Косову, ни колико је у постоцима остало.
*
Срби на Косову ће прихватити таблице, све остале потврде и документе, ништа неће напустити и ништа неће добити.
Да би нешто добио, мораш претходно да имаш нешто.
Срби Косова, сада немају ништа. Ни СЗО.
Имају само Вучићеву Листу.
Највише што могу да добију то је реципроцитет у коме би Србија признала Косово као равноправну сусједну Државу.
*
Срби ће напуштати Косово.
Само чекам када ће се објавити мјере за помоћ Србима који су стигли или који ће стићи.
То што Вучић извикује да неће бити Погрома и Прогона, значи управо ово што сам навео.
Бићете мирни, трпићете, чекаћете моја упутства, иселићете се.
*
За педесет година, на неком гробљу на КиМ, моћи ће да се види споменик са натписом, Аслан Петровићи. А мало даље, споменик његове баке, Јованке Петровић.
Ако их којим случајем Шиптари не багеришу и затрпају каквом јаловином и сметљиштем.
*
Мир и Стабилност Регионалног Вучића, једнако је погубно и за Републику Српску.
Он, да је ко што није, и да је Србија ко што није, мора непрестано да се држи политике: Република Српска је трајна категорија и мора да има све дејтонске уставне надлежности у својим рукама. Као таква, она има, као и свака Нација на свијету, право на самоопредјељење и властиту Државу.
Вучићево извикивање о Целовитој БиХ, само се мало разликује од данашњег СДА Прогласа.
И идентично је политици Вучићеве Србије према Косову.

 

ТАЈНЕ СЛУЖБЕ СУ ПРИСТАВИЛЕ
ПОЛИТИЧКУ СЦЕНУ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ,
И ПОДЛОЖИЛЕ ВАТРУ

 
Иако је већ касно.
Ето Избора.
Што може да значи да су сви свјесни опозиционог пораза па не желе да жртвују коње за пјешаке.
То је било на помолу преласка Мектића, из Есдееса у Нешићеву ергелу.
Што је, рукунасрце, доста необјашњиво, иако је Мектић, у улози Коња, на тој шаховској табли, необјашњива фигура.
Вјероватно нико ни у Есдеесу не може да објасни откуд Мектић на онаквом мјесту. Министарском. Веома важном Српској Демократској Странци. Зајебавам се. Сарајеву и Америчкој Амбасади.
Та сила која је из Мекиња извукла Мектића, сада га је натјерала да полиже прелазак код Нешића. А Шаровића натјерали да бидне бек.
Поуздано је да Шаровић воли Мектића ко пиздакишу.
С тим је свако повезано перманенто Васковићево скајисање Нешића.
Васковић добија прецизне пакете „чињеница“, имена и оквира у којима се креће. Можда је у случају Мектића и 6 Кила Кокаина, добио прескајисане упуте.
Али, увијек треба знати да је то само једна страна.
Вукановић је сјео и сликао се са Шаровићем, Бореновићем и Џејлен Ел Нињо, Чистачицом Божије Силе. Она све мете око себе.
Да је вријеме нормално, Шаровић никада не би сјео с њима и са том блентевушком протувом Вукановић.
Бореновић и Џејлен су већ Вуканова категорија.
Ну. И то је Шаровићу саопштено.
Тако, Селак и Нешић остају ни на небу ни на земљи.
Неће пуно остати ни након Избора.
Неко ће да западне у депресију, неко да покупи своје компензације и оде, неко ће да схвати да је нормално кад сам изигравам Будалу а да није нормално када то радим за другога.
Службе ће да нађу нове Мектиће, Вукановиће...
Додик ће лично да типује на које Опозиционаре ће да улажу.
Тако ми све ово, досад, изгледа.

 

НА КОЈЕ ГЛАСОВЕ
МОЖЕ ДА РАЧУНА
ОПОЗИЦИЈА СРПСКОЈ

 
Да је среће, кошто није, Опозиција у Републици Српској би имала, одавно, комплетан Програм Дејтонске Позиције Републике Српске, пошто је многима непријатно да говоре  о Самосталности Српске.
Водила би се љута борба о алтернативама том путу у наредне четири године.
Ну.
Опозиција јесте српска али је Опозиција Српској.
Она никада није за Републику Српску, увијек је за Сарајево.
Она је против сваког зближавања са Хрватима, што је била и Политика Аустроугарина Калаја, зато што је и Сарајево против Хрвата.
Она је у свему против Власти Републике Српске, никада против Сарајева.
Она не никада помиње Унитаризам али ради против Дејтонских надлежности Српске.
Она и кад добије Власт, ако нема шта да да Сарајеву, не може да уради ништа. Бањалука је жив и усран примјер.
Опозиција Српској, СДСПДП, није никакво чудо.
То је зла српска судбина која прати Србе од постанка и од настанка Нације.
Тако су настали муслимани у БиХ.
Опозиција Српској је гора од Потурица и Превјерица.
Она користи Републику Српску за своју издајничку дјелатност.
Умјесто да прими Ислам и оде на Башчаршију да туца џезве.
Друга Вјера може да буде људска одлука.
Издаја је усрана нељудска одлука.
Снага Опозуције Српској, Есдееса и Педепеа, јесте у њиховом осипању.
Знајући то, они се обраћају Западу, постају Ескобарци, то је онај који данас захтијева да Вучић и Курчић постигну споразум о независности косова и да се Срби помире са Шиптарском Тортуром, да нема насиља.
Прикупљају свакојаке политичке прилуде и параполитичке болеснике.
Тужна је јучерашња слика на којој су се, коштета укококоши, скупили Шаровић, Бореновић, Тривићка и Вукановић.
Опозцији је потребан Вукановић.
По томе се зна докле су дошли.
Стварна снага Опозиције, Есдееса и Педепеа, који једини имају неку страначку арматуру, може се процијенити по једноставој формули, која важи за све.
Можеш добити властите Гласове у распону од 15% мање од броја Чланова до 50% више од броја Чланова.
То је распон од чињенице да Организација дјелује Нако, до чињенице да је у пуном погону, када два Члана доносе три Гласа.
Активизам Организације привлачи колебљиве, оне који добијају право гласа, оне који из неких разлога први пут излазе на Изборе, оне који су препознали неки интерес...
Есдеес и Педепе имају веома мало чланова. Њихова организација је у стањи мировања, ко ваквина без короне.
Када се узме у обзир да ће многи пунктови, соколачки, теслићки... остати незаинтересовани, Опозцији остаје мало квалитетних властитих гласова.
Са њима се не може владати.
Може се само потчињавати и служити.
Опозиција ће добити више гласова од тог контигента властитих. Можда и још толико.
Али. То су Гласови Појединачним Кандидатима, нису Странкама и Програму. То су Гласови Против. Који су, у правилу, само тад и никад. То нису гласови подршке. С њима се не може водити и подржати Политика Странке, Опозиције.
Добиће и много манипулативних гласова, овисно о технологији скупљања.
Све то неће бити довољно да се побиједи.
А биће и превише да се Република Српска омета у наредне четири године.

 

ТРИЈЕРИСАЊЕ И ПРОСИЈАВАЊЕ
ПОЛИТИЧКЕ СЦЕНЕ У БиХ
НИЈЕ МОГУЋЕ ОБАВИТИ

 
То не може ни стари Дреш, она Вршалица са погоном на АРАН Мотор. Кад би убацио сноп политичара не би изашло посебно зрневље, посебно пљева, посебно слама.
Изашли би, опет, Политичари.
То је због два разлога.
·        Националне Политичке Сцене, које једино могу да егзистирају у БиХ, разорене су или се систематски разарају
·        Генерално, велики је уплив Запада и Тајних Служби Зпада, који у сарадњи са Сарајевом, селектује и расијава мреже и мреже Политикоида, заражених свакојаким шугама које се могу употријебити кад затребадне, као уцјена и наредба.
Само у БиХ Мектић може да буде нешто, посланик у ПС БиХ, министар у Савјету Министара, „Кадар Есдееса“, СТЈЖ.
Само у БиХ, Алијин Син може да буде Вођа Народа, борац за БиХ, европску, грађанску и то.
Само у БиХ се тридесет година чупа коров Ејуп Ганић.
Само у БиХ Тајне Службе могу да наметну „програмско опредјељење“ некој Странци. Као што је то Рудник Љубија наметнуто Деенесу Марка Павића.
Што је, онда, сјебало и Марка и Шарца. Мислим ДНС. И од Нешића начинило Политичара. КТЈ.
Кру Ти Јебем.
Темељни плато који Република Српска мора да изгради у борби за Самосталност, за Опстанак, за Дејтонски Темељ, јесте Тријерисање Политичке Сцене.
Политичка сцена се мора просијавити кроз веома много сита.
Како би се рјешавала кукоља, трулежи, каменчића, земље, пљеве...
И како би се актери политичке сцене калибрисали и сортирали.
Онај који не пропадне кроз сито са највећим рупама, на њега се можда може рачунати.
Онај који пропадне кроз сито са најмањим рупама, њега никад немој дизати на ниво сљедећег сита.
То не може да учини нико „са нивоа“. Нема више Партије и Идеологије.
То морају да чине Политичке Странке, свака за себе. Оне које национално мисле озбиљно.
Тако ће се стварати чиста политичка сцена са јасно видљивим замућењем које долази и ут у Странку и из других Странака, које су манипулативно формиране само како би имале такве актере, употребљиве за било коју оријентацију.
 

 

ВУЧИЋ ЈЕ
ВЕСТСОВНАРКОЗ,
ЗАПАДНИ ЗАВОД
ЗА НАРКОЗУ СРБИЈЕ

 

То је совјетизована корпорација, много ефикаснија од Гасударственог Завода у коме је функционисала стаљинистичка плаштенска диктатура.

Његов искључиви циљ је Промјена Свијести Срба.

Задатак и циљ.

Ништа друго није у визиру његове Политике.

По томе је он идеални наставак Шешељевих Радикала. Јер је и Шешељ имао сличан задатак.

Никаква Држава, никаква Србија, никаква дугорочноост.

Сва Вучићева јавна прича из лепезе озбиљности своди се на БДП.

БДП је једна тренутна, годишња, статистичка заврзлама, која може да се рачуна и овако и онако, и која може да се мијења и под утицајем небитних фактора.

Не знам Вучића.

Али не вјерујем да је он способан за тако нешто. За то што изводи већ цијелу деценију, из дана у дан.

По Теорији Завјере, мора да постоји неки Психолошки Центар који му припрема те изливе пантљичарских ријалити обраћања, која су веома прецизна и циљана. И која савршено маскирају суштину а поништавају сваку акцију.

У случају Короне, имали смо у очима такву савршену синхронизацију Кона, Хеклера, оне Плавогузе, која је послије постала Министрица...

Данас је лансирана Вучићева Извика како је протесте против Еуропедербала над Србијом, који се припрема, организовао неко ко је проводио насиље у породици.

Он је мајсторски лансирао трач који ће заокупити Србију и тако сакрити суштину. Суштину да Србија постаје Педерски Центар Европе, у географском, политичком и државном смислу.

Такве злоподвале може да ради само неко ко је истински привржен Хомосексуализму, лично и идеологијски. Или неко ко је генерисан и инструисан на дневном нивоу.

Ну. Да је у питању централизован синхронитет, показује и изјава Плаве Гиц Министарке. Литијум је, каже, бољи од нафте, велике плате, све се ради под земљом, нема ништа прљаво, нема Х2СО4.

Не каже шта Србија има од тога.

Онај медијски пројектил: Вучићу, Педеру, ваљда би сада требало да буде свима јасно, пројектован је и прецизно темпиран инцидент. За преумљавање Србије.

Што сам одмах и рекао.

Шта је, дакле, проблем. Вучић, Мис Пиги, Хркалијанке, Маслине, Овулини, Отац Брназбијка, Патријарх који благосиља кошаркаше, Пинк...

Нису.

Проблем је Сисоје.

Срби Србије.

Који гласају за Шизоја, за Вучића. У шта убрајам и оне који не излазе на Изборе.

Уз дужно поштовање цијеле количине Манипулативних Гласова које машинерија уредно и редовно прискрбљује Вучићу. Било којем Вучићу за кога се опредијели Запад.

Сисоје гласа за Вучића, гледајући шта Вучић ради.

Потом, када се он огласоколи, и када редовно и уобичајено подивља у својим обраћањима, Сисоје настави мирно да посматра изливе пропасти.

Понеко протестује у стилу, Јесга видео, оцајебо свог.

Та шизофренија Српског Националног Бића, та подвојеност, та мирна незаинтересованост, та урођена национална способност да Једно гледаш а друго радиш, коштаће Србе Нације, Државе и Вјере.

Добрим дијелом је та цијена већ плаћена.

 

x

 

ЗНА ЛИ ОПОЗИЦИЈА
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ,
У КАКВОЈ ЈЕ СИТУАЦИЈИ

 
Има једна велика Фабрика у којој се производе лиснати гибњеви за тешке камионе.
То је велика Фабрика, састављена од ливнице, ковнице, обраде и финализације.
Једног јутра, појавила се група Живитеља, на једној њиви, пред жичаном оградом око велике Фабрике.
Са пута, нико их и не примјећује, понеко, кад сједне у аутобус, помисли, Шта раде Будале на њиви.
Група Живитеља носи транспаренте.
Доле Страначки Директор. Ми имамо Директора. Доле Запослени по страначкој линији. Ми ћемо управљати лакше, ви ћете живити боље. Доста је пљачке гибњева.
Једног дана, неко из обезбјеђења је видио Групу крај ограде и обратио се Шефу.
Шеф послао комисију да обави извид.
Они захтијевају да уђу у Фабрику, да преузму Фабрику, кажу да су Опозиција.
Уведи их у Фабрику, проведи и покажи, па да видимо шта ће рећи.
Овдје је Ливница, ове траке се ладе, сијеку, буше, послије се загријавају и савијају па ладе. Онда, иду на контролу па на склапање по спецификацијама. Онда утовар и извоз.
Група Живитеља, која се представља као Опозиција, одмах је рекла да ће укинути буку кад преузму Фабрику.
Брендираћемо машине. Неће овдје писати Нема Пичке. Наши транспаренти ће бити Нема Пљачке.
Довешћемо нове раднике и предраднике.
Гдје ћете их наћи.
Имамо ми Народ иза себе. Ми смо популарни.
Народ не зна да ради.
Како онај Брко зна.
Он је послије осмољетке ишао на занат, па почео на Потисје Стругу, па ишао на обуке код произвођача машина, па тако тридесет година.
То је Пљачка. Он је опљачкао Државу. Нема шта да му се плаћа обука. Добиће бесплатну аутобуску карту. Имамо ми који неће да пљачкају Државу, за сва радна мјеста имамо. Ми ћемо производити брже а продавати скупље.
Када ћете преузети Фабрику.
Сад, у октобру.
Кад су изашли напоље, изван круга, највећи дио њих није знао куда треба да иде, ни гдје су тачно. Неки нису видили пјешачки прелаз па су се провлачили кроз пропусте, неки нису ништа чули а други обневидили од сунца.
Неки мршави ћело, кога сви зову Пера Депера, јер је педер, први се прибрао и упита Вођу Опозиције, неку здепасту црнокосу жену са црним психијатријским очима, Кад ћемо код мене у Планину, да кажемо Овчару Симану, да преузимамо његове овце и да ћемо их чувати боље и брже од њега.
Иди у пизду матерну, и ти и Симан и овце.

 

ТВ ДУЕЛ КАНДИДАТА,
ОГИЈЕВ ПОУЧАК
И НОВА АНАРХИЈА
ЈЕЛЕНЕ ТРИВИЋ

 
Јелена из Анархистичког Квартета СЈБВ, који се распао ко бебина звечка, покушава да се дочепа високе политике.
Једна од степеница је, свакако кандидатура за Предсједницу Републике.
У том пакету је и Дуел Кандидата у коме она, на бијељинској Блентевуши, изазива Милорада Додика.
Један од ранијих, послијератних Кандидата, не сјећам се више како се звао, апсолутни аутсајдер, написао је послије Избора Књигу, Како сам био предсједнички кандидат, тако нешто.
Џејлен би могла објавити аутобиографско свједочење, Како сам жарко жељела ТВ Дуел.
ТВ Дуели Кандидата, апсолутна су западна измишљотина.
Њих прате чињенице које овдје нико не узима у обзир.
◘ То је третирање Политике као Ријалитија, као Циркуса, претварање Политичара у Мечку.
◘ Ради се о холивудизацији Избора. Медији, неко, додјељује Кипиће. Који су фалусни симбол, у том кандидатском случају. Можете да попушите, и ако изгубите и ако побиједите.
◘ ТВ Дуел је савршена драперија, сценографија, маска, за Манипулацију Изборима.
Сви Избори на Западу, почивају на Манипулацији. Од Макрона, до Бајдена.
Медији чине савршену игру у којој то Бирачи не могу да примијете.
У случају Бајдена су се показале многе Манипулације јер је догорило соколу до муда.Нису могли на све да пазе. Нису смјели допустити Трампу још један мандат. Ни по цијену унутрашњег нуклеарног рата у Америци.
◘ ТВДК значе да најмање једно нема Политичку Странку иза себе, нема Страначку Организацију, нема стабилно Бирачко Тијело.
Дуел се покушава искористити као замјена за све то.
И као легализација сурогата. Јер ће неко други да обави посао. Као у случају Избора Балоначелника Бањалуке.
◘ ТВДК је неравноправна Политичка Корида.
Слабијем Кандидату је дат исти простор као и јачем, што је директно слабљење јачег и бољег.
Слабији Кандидат има право на оно на шта јачи нема.
Слабији Кандидат није обавезан претходним Мандатима, Референцама, Бирачим, Гласовима.
Ако не побиједи, Јебига.
Јачи Кандидат који има све то иза себе, мора да води рачуна, не само о будућем мандату већ и о цијелој лепези претходних, протеклих ствари.
◘ На овдашњим просторима, ни Опозиција, ни Позиција, није анализирала Огијев Поучак.
ТВДК Додика и Огњена Тадића.
Који је био апсолутно непотребан и штетан. Штетан нарочито за Тадића. Али и за Додика.
Тај Дуел је један од главних фактора Тадићевог суноврата и силаска са Политичке Сцене. Што је штета за Републику Српску.
*
Џејлен.
Она, несрећница, јер је ушла гологуза директно у Борбу Бакова, покушава да се некако нивелише на тој површини, да прикрије све чињенице које смрде за њом – нема Странку, нема Организацију, нема страначку подршку, нема Предсједника Странке, види да је сви гледају са стране, у том њеном миљеу, и мисле, Тражила си, нагузи се.
Она, укратко, тим ТВДК, покушава да се издигне из чињенице да пред Боском, у Бањалуци, не може да на политичком скупу окупи више од 50 душа.
Додик.
Предсједнику највеће Странке, Политичару са толико Тач Дауна, и Мандата, не треба ТВДК.
Он је, за такве, увијек губитнички. Не оставља простор за помак, узлет, корак напријед.
Он мора бити суздржан и скучен, како не би био оптужен за „насиље“ над Противкандидатом.
А Противкандидату је све дозвољено и све му је у плус. Јестмуреко.
СНСД, и они који око Додика дркају Кампању, морају имати акумулирана сва Страначка Знања о томе. Не може сваки пути испочетка. Шефејамислим.
Бирачи.
Бирачи су већ одлучили о свом Гласу. То се догоди на пола Мандата.
ТВДК им служи да избаце нешто личних фрустрација и да учврсте свој став. Да га се, понеко, присјете из Подсвијести.
Медији.
Они ће од тога да праве Манипулацију у наредних неколико недјеља. Гдје ће се рангирати, измишљати, анализирати, експертизирати, прекривати, манипулисати, зависно од тога чији је Медиј.
*
Есенесдеу, Републици Српској и Додику, не треба ТВ Дуел Кандидата. Дуел са Јеленом Тривић, играчицом Запада и Унитарног Сарајева.
Не треба ни Јелени Тривић.
Али. Њој не помаже и кад би знала.
 
 
 
 

 

ЖЕЉКО КОМШИЋ ЈЕ
САРАЈЕВСКА АНА БРНАБИЋ

 
Највећа грешка Хрвата у БиХ, није што су у Рату били против Срба, са муслиманима, то је јаче од њих, већ је највећа грешка што неће да буду Хрвати.
Зато су им Сокаклије викнуле Жељка Комшића.
Трипут.
И опет ће, ако буде среће.
Земља која може петнаест година да трпи Жељка Комшића, не може опстати, таман да је сама на Глобусу.
То се, нажалост, односи и на Хрвате у БиХ.
Просто не знам кога ми је жалије, БиХ, или Хрвата у БиХ.
Ну.
Проблем је много озбиљнији.
Жељко Комшић је пројектован не само да протежира Сарајски Унутаризам, да депресира Хрвате у Федерацији и на нивоу БиХ, да лупета о Грађнској БиХ...
Он је пројектован да разара Државу, Нацију и Политичку Сцену.
Са истим циљем, дакле, као и Ана Брнабић у Србији.
·        Ни једно ни друго немају никакве политичке предиспозиције и референце.
То што је Комшић направио Странку, исто је ко што је и Ана направила дијете.
·        И једно и друго служе да се покорава Држава.
Брназбијка омогућава да Вучић ради шта хоће а Западу, да преко Вучића, држи Србију покореном.
Комшића и његов непостојећи грађански концепт, подржавају сви из ЕУ и шире, само да би Републику Српску држали даље од Устава и Дејтона а Хрвате и од тога и од равноправности и власти у њиховој Федерацији.
То значи да држе БиХ покореном.
Само, Сокаклије то не схватају.
·        Обоје су савршена алатка за разарње Политичке Сцене.
Комшић је без националности и без политичке снаге, трећина Предсједника Државе и Први Хрват БиХ.
Брназбијка је без икакве политичке странке и подлоге, Премијер Србије.
Сада се поставља питање, ко ће против ње у тој сигурној кандидатури за нови мандат.
·        И једно и друго поништавају не само Државу него и Нацију.
И једно и друго би Орбан ухапсио одмах по преласку границе.
Разарање Нације је ортодоксни глобалистички концепт Неолиберала. Тако се извлачи најјачи темељ испод Државе.
Брназбијка је ефикаснија од Нежељка.
Она разара и Породицу.
Она је лажни амблем традиционалне српске љубави према педерима и лезбачама.
Као што је Комшић амблем традиционалне муслиманске љубави према Хрватима.
·        Ну что. Није проблем у тим двјема лезбијкама.
Проблем је што, док је њих, морамо трпит Вучића и Бакира.
 
 

 

КОМПЕНЗАЦИОНЕ ЛИСТЕ
САМО СУ ЈЕДАН ОД ИНДИКАТОРА
ДА ВОЉА БИРАЧА НЕ ДОЛАЗИ
НА ПОВРШИНУ

 
Компензациона Листа је Коусран без Папира.
При чему сви упиру прстом у то што немаш Папира.
Компензационе листе су једна од алатки Пропорционалног Изборног Система.
У Изборној Јединици, и у збиру ИЈ, није могуће постићи равноправност Кандидата.
То се види по броју гласова који су потребни за пролазак у Парламент а који је различит од ИЈ до ИЈ.
По правилу би на Компензационе Листе требало да иду они Кандидати који објективно у својој заједници не могу обезбиједити потребан број гласова а важни су за ту заједницу и за Странку.
Компензациона Листа се узима са врха а темељ су јој разни математички отпаци гласова након рачунања за број мандата, узимајући у обзир страначке и личне гласове. При чему најбоље пролазе највеће Странке, са највише гласова.
Странке Компензационе Листе користе за разне тактичке маневре.
Унутарстраначка струјања често диктирају мјеста на Компензацији. Некад је то лова дата за странку, некад фракцијска борба, некад стварна заслуга а Кандидат је у немогућности да оствари контакт са Организацијом, Чланством и Базом и да добије Гласове.
Велике Странке постављају на врх Комензације, често, оне које планирају у Извршну Власт. У том случају испливавају они који не би ушли у број комензационих мандата.
А ако Странка не буде имала Извршну Власт, ти њени битни Чланови, остају у орбити.
Код мањих странака Компензација је Спашавање Војника Борена. И често поприма смијешне и жалосне конотације.
У суштини, то је знак да нема страначке Организације.
Компензација, уопште, значи да пролазе Кандидати мимо воље Бирача.
Ну.
То није једини и најгори начин.
Унутарстраначка машинерија, у договору са осталим Странкама, у Бирачким Одборима, може да фалсификује вољу Бирача како хоће.
При томе, ником не одузме његове Гласове. Али дода онима који их нису имали. Па, онај који је добио највише, може да буде „најзадњи“.
Директни Избори не могу правилно да распореде Гласове. Кандидати не могу тако блиско да буду међу Бирачима и Гласачима Странака, да би их Бирачи вредновали.
Углед у Медијима и углед код Бирача, двије су различите ствари и захтијевају различите ангажмане и енергије.
Бирачи и не вреднују онако како вреднују Медији и како вреднује Странка. Нити онако како је потребно Политици.
Стога би најправедније било да Мандати припадају Странкама и да их Странке попуњавају према својим потребама у Парламенту. Оне би тада водиле рачуна и о Јавности а биле би избјегнуте многе манипулативне и ненамјерне неправде које су неминовне у овако лажним директним Изборима.
Јавност би такође била на добитнку. Ако неко током Мандата не обавља своју посланичку, парламентарну групну брачну дужност, како треба, за неко подручје, ИЈ, може да буде промијењен.
Овако, онај ко је стварно изабран или манипулативно инсталиран, заштићен је, четири године, ко Бореновић.

 

ДОДИК: МИРКО, ПАЗИ МЕТАК,
ШАРОВИЋ: ХВАЛА, СЛАВКО

 
Додик је за викенд бацио бомбу.
Као, према њему хрле разни Есдеесовци и Педепеовци, и заклињу се да ће послије Избора да се укључе у свеполитички покрет за Републику Српску а оставе оне Подшљамџије, Подрепаџије и Сарајџије из те двије Странке.
Мирско С Којотовски је одмах скочио ко опарен.
По томе се види да је Додик бацио бомбу.
Да није, Шаркобар би ћутио.
Ну.
Вели, Ако су поштени ко твоји, води их одмах.
Стање није тако добро, ни за Мирка ни за Есдеес, да би Мирко збијо шале.
Из Есдееса нема, више, ко да оде. Нико не вриједи толико да би отишао некуд, чак и у широкопојасни Есенесде који прима сваког, ко Труци у Ислам, ко Комунисти и Ескају.
О Педепеу не треба ни зборити.
Жонглери, Издајници, Педепедери...
Када кажем да нема ко ода оде из Есдееса, не говорим о Бирачима па ни о ширем слоју Чланства.
Они мало утичу на било шта, њих се уопште не пита.
Одавно је једна Соња Караџић, не било ко, рекла да не зна стање у Есдеесу. Јер је нико не позива, не укључује у било шта.
Они, Бирачи и Чланови, још се држе Српске Демократске Странке. Гласајући за њу.
Иако знају да су Мирко Шаровић, и они прије њега, од свега начинили Сарајску Долма Странку.
Многи који су отишли из Есдееса, дошли су у Есдеес ради те три слатке српске ријечи и ради Опозиционарства Есенесдеу.
То није укључивало опозиционарство Републици Српској и борбу за БиХ.
Есдеес се, одавно, профилисао као и Педепе.
Постао је Манипулативни Конгломерат а не Странка.
Зато је процес одласка из Есдееса као и могући расцјеп и подјела, прилазак неком Српском Блоку, скоро немогућ.
У Есдеесу више нема снага које нешто могу зауставити или преокренути.
Миличевића нема ко да подржи. Увијек ће бити аргумент да је то теслићка провинција, неће они нама...
Биће занимљиво видити и гледати како ће Бореновић и Шаровић мирно да преброде неуспјехе на октобарским Изборима и остану ту гдје су.
А, могли су да буду Министри код Додика.

 

СРПСКО СТИХИЈСКО
ОБИЉЕЖАВАЊЕ НАЦИОНАЛНИХ
ПОМОРА, ПОКОЉА, ПРОТЈЕРА
И НЕСТАНАКА

 
Срби, као да се стиде што су их истребљивали Турци, истребљивали Аустроугари, истребљивали Нијемци, истребљивали муслимани, истребљивали Хрвати, истребљивали Шиптари...
Та Ситношићарџијска Политика, упљувана овдје, од Турака, уткана је и у друге сегменте српског живота, и личног и националног и државног.
Србија обиљежава догађаје из времена националног нестанка с мене на уштап, с коца и конопца, како кад коме падне напамет.
Ако треба да Београдска Власт буде добра са Немцима бре, не помињу се Шумарице.
Ако треба Опен Балкан, не помиње се протјеривање Срба са Косова и Метохије. Ни да је неко доље заклан.
Ако треба бити Мтел са Сарајевом, Вучић иде у Сребреницу.
Ако Вучићу треба да мало Србује, најновији циљ је Хрватска, онда ће бре да обележва Олују. Али тако да они виде да је то само туга.
Па ће приредити скуп у Новом Саду.
Република Српска ће то у Градишци да обиљежи, протеклих година.
Успут се успоставља значењски хаос. Па на обиљежавања иду изасланици и Опозуција. Они што морају, ови да нешто ситно национално ушићаре.
Прије тога ће Вучић да се шуња према Јасеновцу, ко да бере пужеве. Крај живице. Да неко не види.
Онда ће неко да се сјети да ће Србија и Српска у Доњој Градини, подручју Усташког Логора Јасеновац, да граде заједничко спомен обиљежје или меморијални центар.
Највећи домет србијског обиљежавања трагедија из Нестанка Срба, јесте Вучићева извика да неће дозволити да се икада више понови Олуја.
Шта има дозволити. Нема више Срба за Олују.
Ми у Републици Српској смо већ показали да ћемо изгинути а нећемо отићи.
Знам да малим народима великих трагедија, није лако.
Ну.
Да би опстали, морају да памте све што им је учињено. Да се подсјећају, да дјеца и нове генерације знају одакле су и гдје су.
Ако неко мисли да треба да се братими са Нацистима Истребљивачима, нека мисли, нека се братими и ороди, нека иде.
Највећи дио ће те догађаје уградити у своје национално памћење, не ради освете, већ ради Опстанка.
Република Српска треба да донесе свој Календар Страдања.
Да обиљежи мјеста. Да одржава годишње помене. Да се државним протоколом установи гдје ко од изабраних и именованих иде.
Да се категоризују догађаји.
Да то не буде ствар националних досјетки и доскочица.
Тако ће и наши пријатељи и наши непријатељи, знати шта нам је важно и шта ћемо обиљежавати.
Кад други могу лагати о Олујама и Геноцидима, можемо и ми рећи обичну истину.
А Србија, док национално не проговори, док не роди нацицоналног Вођу, нека гледа своја посла и нека ради како мисли, од случаја до случаја.

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА
ТРЕБА ДА ПРОГЛАСИ
ОДУСТАЈАЊЕ
ОД КОРИДОРА 5Ц
 

Коридор 5Ц је Аутострада НАТО Пакта.
Она излази из БиХ на истом мјесту гдје је ЈНА имала подводни бетонски прелазак за тенкове преко Саве.
Јер је општа доктрина била да ће СССР, преко Мађарске, да нападне Југославију и иде на Јадран. Зато су тенковске јединице обучаване и стациониране у Бањалуци и на Мањачи.
НАТО Пакту треба траса у обрнутоим смјеру. На Русију.
Сарај Чадор, Унитаристичка Котлина, гледа на тај Аутопут као на Аорту Државе.
Они, и кад серу у Ћенифи, мисле да су Држава.
Брисел, сада, блокира, средства за дионицу Коридора 5Ц кроз Републику Српску, од Добоја до Вукосавља.
Јер. Република Српска блокира заједничке институције.
Због Инцковог насиља.
Република Српска не треба допустити да је било ко понижава и уцјењује.
Републици Српској не треба 5Ц. Не треба излаз код Свилаја.
Има излаз код Градишке.
Има отворене путеве према Југу. И крак Требиње, Црна Гора, Дубровник. И крак преко Дрвара, према Јадрану.
Коме нешто недостаје, може да користи Аутопутеве и Путеве Републике Српске.
Самосталност Републике Српске је преча од сваког „заједничког“ Аутопута.
Одвајање није само Међа.

 

ШТА СРБИМА, ПРЕКО ЗАПАДА,
САОПШТАВА РУСИЈА

 
Србље је Краткорочан Народ.
Они су мислили да Турци никад неће отићи из Србије.
Зато што не размишљају дуље од једног Вучићевог Мандата.
Ни један дневни политички артефакт не умију да прочитају на дуљи рок.
А тог дана, у реалном времену, свеједно им је.
Срби у Србији су и Свеједно Народ.
Понижење са Косовом и неким парадржавним документима на Граници са Косовом, коју је Србија  Бриселским Споразумом, предала Косову, поред свега, у Србији нико не чита као понижење.
Гдје Америчка Амбасада на Косову, јави телефоном да се на мјесец дана одложи одлука Шиптара о документима у Српској Држави.
Нико не чита да је то посљедица Вучић - Дачићеве осовине која је учинила огроман корак ка признању Косовоа а то прикривала тобожњим отпризнањима, док им нису јавили да се не играју дипломатским телефонима.
Вучић прихвата Позив - Понижење Брисела, гдје њега, Великог Државника и Маљог Куртија, зову као да су разбили стакло играјући лопте иза школе.
То је несхватљиво  понижење за Србију.
Вучић смјерно каже да ће ићи у Брисел.
Истовремено, пробио је мозак краткорочном и свеједно  Сисоју, причајући о Неутралности Србије.
Да би Лукашенко, који неоспорно воли Србију, долазио је ту у најтежим тренуцима, изјавио да Србија, Вучић, дакле, не може да сједи на три столице.
Очито је да се не ради о Неутралности већ о најобичнијем курвању.
Данас, МИД Русије понавља опредјељење да је са Западом завршено.
Повратка на доба од прије 24ог фебруара, неће бити.
То исто јављају Кинези, јуче и данас, са подручја око Тајвана.
Свијет се ломи а Србија се курва.
Једина свијетла српска тачка је Република Српска, која је, захваљујући највише Додику, јасно истакла, не сада, опредјељење ка Русији, ка Мађарској, ка Кини, против Запада, Америке и Инглеске.
Да се и Србија опредијелила за Исток, не би је сада понижавали.
Понижаваће је бескрајно.
Сви ће на крају потписивати добровољни прелазак у Лезбијке и Чмараше.
Ако Срби остану са ове, западне, стране Границе Свјетова, неће остати ту заувијек.
Нестаће.
 

 

ЗАПАД И НАТО
ИГРАЈУ НА СНСД,
СДСПДП СУ САМО ЋОРКАНИ
КОЈИ БУДАЛАШУ ПО МЕРАЈИ
 

Сваком ко се озбиљно бави Политиком Изборног Тржишта, јасно је да СДС и ПДП, западни играчи, издајници и потурице, никада не могу побиједити на Изборима.
Јер немају никакав Политички Програм. Ни тамо, ни вамо, ни оћу, ни нећу, ни за, ни против.
Они и кад серу, не смрди.
СДСПДП немају страначке организације које би активирале мреже чланова, симпатизера и бирача у мјери да се, заједно, приближе Есенесдеу па да ситњарија превагне, приклонивши им се.
Све што је и добро и лоше, отишло је у СНСД и Власт.
Слично је било и са Савезом Комуниста.
Није било начина да се већина извуче одатле.
Једини начин је био Рат.
У Рату су Комунисти постале све што никад нису.
Превеликим уласком Идобрихилоших, Савез Комуниста је изгубио Идеологију.
Идеологија, без обзира што је Доба Неума, дакле и доба неидеологије, Идеологија као нека врста умне енергије, држи људе на окупу, када су у питању масовни, велики, конгломерати.
Потребни су још и адитиви интереса, положаја, функција, медија, моћи... дабоме.
Есенесде је у задњих десет и више година апсорбовао и свраку и мраку.
Јебо Осмозу, шта је Есенесде.
Милорад Додик се тако бранио и од Опозиције али и од апетитита страначких актера.
Јер има инсект, што реко Жика из Династије.
Есенесде је скоро на крају Идеологије.
Атрофија Организације, губитак заједничких технолошких параметара, недостатак контроле квалитета, никаква прва уградња, заборављена прорада материјала на партијским састанцима, одбијање маса од кандидатура, монополисање фараонских мјеста...
И знак су и генератор Краја Идеологије СНСД.
Да постоји Опозиција, Есенесде би већ изгубио Изборе.
За Есенесде је срећа што су на другој страни све Овце Јаловице.
То знају и они који желе да сруше Републику Српску.
Ако не знају, погледају у Књигу Формула.
У Политици, као и у Хемији, све се одиграна по формулама.
Само ја мислим да сам паметан.
И да људи због тога гласају за мене.
Формула кориштења највеће Политичке Странке, снаге, опробана је у Бањалуци.
Балоначелник никада не би побиједио без Есенесдеа.
Таква иста формула може да се примијени и на Републику Српску.
Есенесде у својим слојевима има огроман број Удбаша и Беосисаџија.
Они су улазили у Есенесде по диктату. Као и у Есдеес.
Постоје слојеви и других спавача, везаних за стране службе.
Срећа је што велик број таквих одлази са сцене, у своје Пирамиде.
Несрећа је што Додик није дао да се избаце кордони Младих Националиста.
Њему су потребни послушни.
Национализму су потребни рационално национални, непослушни.
Републици Српској је потребан Опстанак и Рационални Национализам.
Не може јој помоћи Каријеризам код Додика.
Есенесде није ништа учинио да на октобарским Изборима сатаре Опозицију, СДСПДП.
За очување Странке и Српске, потребно се приближити половини посланичких мјеста у Народној Скупштини Републике Српске.

 

ДА ЛИ ЈЕ ДОДИК БАЦИО
ЧЕТИРИ ГОДИНЕ

 
Дабоме да сам писао да Додик не треба да иде у Предсједништво БиХ.
Доље пошаљеш Националисту Нећу.
Може и Либерал, Нећу и готово.
Додик је у својој Аутобиографији Мандата, некидан, негдје, причао да је размишљао да се повуче из тог Предсједништва.
Значи, бацио је четири године.
Политичару је важно да воли важност.
Ја, пак, мислим да је важно да буде ефикасан.
Дао сам један гол у Мадриду а хиљаду у Бањалуци.
Зато ме у Мариду зна само Милинко Пантић а у Бањалуци, некидан, на једном градилишту, чојек за мјешалицом, стаде, маше и пита, Јел истина да си игро лопте са Николом Никићом.
Милорад Додик је најозбиљнији политичар у тим Предсједништвима.
Она двојица његових колега, у дугим гаћама, смијешни су и један другом.
Без обзира што Додик јебе сојке по шаторима, што не колијенчи језик, он је највјештији, најмоћнији и најгласовнији код Бирача.
Таквог не треба давати у Предсједништво непостојеће Државе.
Додик је имао илузија да се нешто може промијенити.
Не може.
Никад Циго Кобилу Мицу није спремио за хиподром. Гонио је док не липше.
Слабости уступања Додика Предсједништву у томе су што
▪ Он са свима разговара у Сарајеву, не у Републици Српској. Он је покушавао Кабинет да формира у Српском Сарајеву али то не даје такве ефекте као кад се мора доћи у Бањалуку.
▪ Они хоће са њим све да ријеше. Иду на то да он тргује са својим разним позицијама. Да је у Републици Сроској, у Бањалуци, имао би мање робе на тези, за трговину.
▪ Они користе његове људске слабости. Да не будем увијек црна овца, лажу, обећавају...
▪ Предсједништву се даје велика важност. Они пошаљу у Предсједништво два Беспризорца, Маргиналца, зато што и не желе да користе Предсједништво, по Уставу, већ само да сметају, а они раде преко нелегалних и неуставних мрежа, од Цика до Уставног Суда. Ми имамо Републоику Српску, легалну, и треба да радимо преко легалних уставних надлежности.
*
Шта је постигнуто за Додиковог Мандата у Сокаку.
▪ Нешто међународних контаката. Мађарска на првом мјесту. Са Русијом је и било контаката, као и са Израелом.
▪ Народна Скупштина је донијела важне уставобранитељске одлуке. Важне за повратак надлежности.
Али је Додик, под притиском, повукао ручну, док не прође криза у Украјини.
Криза у Украјини је тек почетак и треба ватат корак док коло креће. Кад крене, нећеш ниђе пресјећ руку.
▪ Све остало се штетовало. Заустављани су пројекти. Уставни Суд, и ЦИК, радио своје, не пазећи на Додика. Исто би радио да је био и било ко други у Предсједништву.
*
Повратак Додика у Републику Српску је бољи за Српску.
Аналнитичари ће рећи да ће Предсједник Владе и Влада, у новом мандату, мање да значе.
А, зашто би требало да значе. И Премијер и Министри су обични Државни Службеници. Само имају Кабинете и Возаче.
*
Додик мора Нови Мандат да искористи за Самосталност Српске.
Са Кијевом, Сарајевом и Вучићем, шта буде.
 
 
 
 

 

ШАРОВИЋ.
ТО ЈЕ РЕФЕРЕНДУМ,
МИ ИЛИ ОНИ.

 
То је Апокалипса Аналфабета.
Двадесет година је Република Српска без Алтернативе за своју Националну Политику.
И прије него што је Чавић дао Мандат Додику, пошто су Полицију Српске довели пред предају Сарајеву, Република Српска није имала Националну Политику.
Када је СНСД, са подржавајућим Странкама, зауставио предају Полиције Сарајеву, наступило је вријеме једног рјешења.
Оног које заступа СНСД.
Оног које записано код оснивања – Два Ентитета и Три Конститутивна Народа.
Чак се ни то, што је минималан захтјев, није могло увијек одржати.
Један Ентитет, Федерација БиХ, уништена је.
Један Конститутивни Народ, Хрвати, скоро је уништен.
Национална Политика коју је водио Есенесде, у таквим условима, била је мучан и крвав посао.
Јер. Сви су били против Републике Српске.
Есенесде је морао и да попушта, да чека, да гледа штету а не може ништа да подузме.
Оно што је остало изван Власти, и оно смеће које је само изашло из Власти, није нудило никакву алтернативу Есенесдеовој Националној Политици.
Нудило је препреке, анархију, подметања, издаје.
Томе се прикључила и Српска Демократска Странка.
Оно што се здраво национално не роди, не може здраво ни завршити.
Сада је тај Опозициони Конгломераторијум препун Политичких Аналфабета.
Није само изјава Шаровића аналфабетска.
И Јелена Тривић, која претендује да  буде Предсједница Републике Српске, извикује да је на власти, у Српској, Режим.
Бањалучани су говна ручали и изабрали Аналфабету Капаиталца за Градоначелника.
То је, код свих њих, одуство елементарног политичког знања.
За Опозицију, па и за Издају, потребно је темељно познавање Политичке Азбуке и координата.
Ово што Шаровић лупачи, може да се правда покушајем да се мобилишу Бирачи, да изађу, да буду против Власти.
Ма да су Бирачи давно одлучили.
А, и Шаровићеву изјаву прочита пар хиљада оних које, углавном не занимају Избори о којима он говори.
Не ради се ни о каквом Референдуму, о прелому. Политика је спор и дуготрајан процес.
Ради се о обичним Изборима на којима Опозиција не може да учини ништа. Ако не буде великих екстерних манипулација.
Не зато што јој смета „режим“.
Већ зато што нема Политички Програм.
Извика о Референдуму, Судбоносним Изборима, једнака је ситуацији када Шаровић сједне на њиву, под дрво, када грми, и чека да комшију, у кући, убије Гром.