НАЦИОНАЛНИ
ДЕСТРУКТОР
ВУЧИЋ

 
Република Српска је, од Дејтона, доживљавала многа понижења.
Прво је било то Милошевићево заступање у Дејтону. Које је преваром, и Патријарха, добио а по замисли усраних Америчана.
Многа од тих понижења и срамоћења, Република Српска је морала да доживи и претрпи.
Сви су, увијек, као и сада, били против ње.
Они који су реални, далеко су и имају мало практичних могућности.
При свему томе, Република Српска није морала да доживљава понижења од Србије.
Ну. Србија...
Понижење које је Република Српска доживила од Троугла Шмит – Вархељи – Вучић, тешко је јер се догађа на прекретници.
Република Српска је кренула у повратак на уставну позицију, позицију дејтонског Устава БиХ.
То није лак ни кратак посао.
Ако сада падне, Унитаризација ће се наставити, брже и боље.
Троугао ШВВ, у коме је на једном углу и Патријарх, на самом старту вежу ноге Републици Српској.
Срамота и понижење није само у томе што је Вучић примио Шмита, као чин против Републике Српске, већ и у томе што се на друштвеним мрежама, такорекућ, на вибер групама развлачи Додик као мали послушник из Провинције.
Да би Грађанин Шмит, на шовинистичким телевизијским платформама Сарај Чадора, ликовао.
Вучић је Суманута Протува, Политички Болесник, који, међутим, савршено обавља Пројект Запада над Србима.
Вучић даје Косово. Без ријечи.
Он проводи Референдум, изјашњавање Срба, али не на цијелој Територији Србије.
Он Правосуђе из руку Државе даје Западу.
Користи ситуацију када у Србији нема ниједне политичке странке која се може оквалификовати као Политичка Артикулација.
Да о Националној Странци не говорим.
Погрешно је мислити да он све то чини да би опстао на Власти.
Па, као, сљедећа његова крпа је Република Српска. Која ће му омогућити још један мандат.
Он, без проблема са Западом, остаје на Власти.
Запад има толико потраживања од Србије да Вучић може бити миран сто година.
Ту чињеницу Република Српска мора да схвати.
И да сад учини по „савјету“ Вучића, ништа се неће поправити у њеној позицији ни зауставити у Вучићевој деструкцији Србије и Српства.
Срби су увијек били и увијек ће бити Циљ Запада.
Очигледно је да Република Српска мора да се одмакне од Вучића.
Мора да успостави релацију дејтонске Хладне Братске Коегзистенције.
Да би то била мирољубива братска коегзистенција, повезивање, уједињење, у Србији мора постојати Политичка Снага која је српскија и националнија од оне у Републици Српској.
То се никад неће десити.
Ну.
◘ Вучић потпуно проводи Матрицу Запада над Србима. То није једна ставка.
◘ Вучић наступа са истих позиција према БиХ, као и Пленковић. Само, Вучића не чека ангажман у Бриселу.
◘ Запад никада није објавио Минус на било који Вучићев Чин у Србији и у Региону.
◘ Вучић мами Српску и Додика у Провалију. Он захтијева повратак у Инстутиције БиХ.
Али. Тај повратак је у својству Српске Листе на Косову.
◘ Лансирање синтагми Српски Свет, Заштита Ћирилице, Сабор Србије и Српске, сједница двије Владе са ВДЖБ... бацање је магле у којој Република Српска сваки пут добије по носу и буде кажњена.
◘ Вучићева парада и шарада над Српском, у Сарај Чадору се оцјењује као пројект Велике Србије. Што је смијешно. Вучић не жели да гради ни Велико Ваљево.
Но. Цијену тога плаћа Република Српска. Јер, ето, није Држава, по дејтонском уставу, већ привјесак агресорског Београда.
Све то слаби позицију Републике Српске.
Задњи Додиков одлазак Вучићу, једно је од значајнијих слабљења у скоријем времену.
◘ Вучић нема никакву ни формалну ни братску подлогу да дјелује над Републиком Српском.
Он нема ни једну Националну Референцу.
Он нема ни једну Националну Битку, коју је, барем изгубио. Све их је предао, још прије него што је Непријатељ кренуо.
◘ Вучић је директни Предрадник Унитаристичког Сарајева.
Његов београдски „савјет“ Додику, сада се користи као уцјена Сарајмуслимана.
Неће да разговарају о Хрватском Изборном Закону, док Додик не допуже у Институције, подвуче се под Сећију и чека дозволу да може да лизне Синију.
По томе се види колико је црн Сарајевски Унитаризам.
Све то Вучић може да ради јер Србија, Срби Србије, не зна о чему се ради.
Не знају ни за себе а камоли за Републику Српску.
Стога је одговорност на Додику огромна. На Политичкој Већини у Народној Скупштини и Републици Српској уопште.
Уз подсјећање да овдје, у Српској, Изборе неће никад добити неко ко је за БиХ и за Сарајево а против Републике Српске.
Може само да му их отму и покраду.
За разлику од Србије.
Гдје Изборе може да добије ко хоће. Не морају да му краду.
 
 
  
 
 
 
 
 

 

МЕРХАМЕТ ЈОЗО,
ШИРИ СЕ БОСНОМ.
КАКО ЈЕ, ОПЕТ,
СПАС У БРАТСТВУ
ХРВАТА И БОШЊАКА.
 

Тачно је да је Босанац глуп.
Ну. Букву треба ослободити те одговорности.
Глуп је, јер га мореш навућ на танак курчић и на танак лед, потпуно једнако.
Прије Ратова Братства и јединства, то баклавско-комшијско Б&Ј спало је на Хрвате и муслимане.
Међутим, чим су муслимани постали Бошњаци, кренуло је наопако.
У том почетку мржња између Хрвата и муслимана није постојала. Шаховница на Дрини и прогон Срба из БиХ, по рецепту Хрватске, држали су љубав, страст и чежњу, на завидној разини.
Диригованој.
Која је постојала још само у Совјетском Савезу.
Врло брзо се то почело топити.
У стварности, не у јавности.
Ја сам  то осјетио на фронтовима.
Гдјегод је је линија била заједничка, Хрвати су били доњи. И често су са нама сарађивали.
За то вријеме, муслимани су истребљивали Хрвате гдјегод су могли. Ко да се радило о Србима.
Није то био случај само око Сарајева, у Ахднамском Зијемљу.
Већ и у Бугојну, и према Херцеговини. У Мостару, који је, данас, хируршки подијељен. А незашивен.
Тек сада у јавност излазе злочини муслимана над Хрватима. Цивилима.
Послије је та љубав прешла у интерес, спомоћу Америчке силе.
Начињени су Сплитски, Вашингтонски... споразуми како би се ојачао фронт против Срба.
Ту су Хрвати опет потегли. И Војска Хрватске. Муслимани су палили нешто око Бихаћа и то су сви ратни успјеси.
Да, и Сарајевски Тунел.
Маркале им не могу рачуинати јер је то злочин према свом, народу а не ратни успјех.
Мост у Мостару је солидно миниран, али, такође није ратни успјех.
Споразуми су наметани не због Б&Ј Хрвата и мзуслимана, него да се има шта, шта, било шта, дакле, саставити са Републиком Српском. Како би се уобличила нека врста Насеобине.
То Б&Ј, врло брзо се развило у Мржњу Хрвата и муслимана, много већу од њихове, појединачне мржње према Србима.
Када сам први пут ишао у Мостар, још код Јелавића, питали су ме како је било у пут, куд сам дошао... Нисте требали преко њихове територије.
Б&Ј Хрвата и муслимана, у том првом наврату, довело је до стварања Републике Српске. Нови Јасеновац је висио над вратом. Или смрт у Дрини. А за срећније, претјеривање преко Дрине.
То Б&Ј довело је и до опстанка Републике Српске.
Сада, Брисел, и Пленковићева Хрватска, као подсукња Брисела, поново заговара Сурадњу Хрвата и Бошњака. Кажу да је то кључ БиХ.
Нико неће да види како је Кључ прошао први пут.
У Сарајеву су све карте бацили на то.
Бакир ишао у Дубровнмик. Ко некад Кулин Бан, да продаје своје овце на Страдуну.
Славе Јозу Павковића, Хрватског Бихаша, који заговара Сурадњу и Кључ.
У међувремену, Кључаница се промијенила. Није то, више, она БиХ, она Босна, она констелација.
Република Српска је сада међународно призната, са својим Границама.
Сад, кад се дирне у њу, дирнуло се у Међународни Уговор.
Дирнуло се у Русију.
То Браство и Јединство Хрвата и муслимана, сада, може ићи на још већу штету Хрвата.
Бакир ће им дати Човића у Предсједништво. И узети све што је још остало.
Али. Постоји и друга Хрватска, осим Пленкијеве. Постоје Хрвати у БиХ, осим Јозе.
Сада нећу то даље да разматрам.
Битно је рећи да је Човић на великом удару, не само због ове нове сурадње.
Њега се жели поистовјетити са Шаровићем.
Човић је, међутим, претрпио затворе као и Шаровић. Али није постао Пичка Шаруља. Ојачао је ХДЗ БиХ, и све остало одбацио и минимизовао. Створио је ХНС.
Шаровић је уништо СДС а све остало, ПДП, ојачао.
И кад буде Човић Члан П, и, евентуално, окрене леђа Србима, Српској је добро. Увијек има Вето. Али нема увијек два Џаферовића у Предсједништву.
Увијек има Политичку Пијацу.
Сада увијек има прегласавање.
Срби треба паметније да разматрају садашњу приручну једногласност Срба и Хрвата, о томе ко је овдје Унитарист, ко су турци, а ко је угрожен.
Не постоји никаква љубав између Срба и Хрвата.
И не треба да постоји.
Међутим, Политика није Љубав ни Мржња.
Политика је спори Процес у коме треба имати Правац, задржати га и ићи њиме.
Републици Српској је тај правац Опстанак и Самосталност.
Да ли је на том Правцу боље срести Хрвата или Бошњака.
Осим тога, Јозо Мерхамет још није добио употребну дозволу.
Ја се надам да је неће ни добити.
Јер то значи даљи помор Хрвата.
Онда Српска остаје као једини Непријатељ, Геноцидаш и Агресор у БиХ.

 

ЗА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ,
БОЖИЈЕ ЈЕ ШТО ЗАПАД
ЋУТИ НА РАТОВЕ ИЗ САРАЈЕВА

 
И писмени и неписмени Срби, нису неки читачи Политике.
Због тога не могу ни да је разумију.
Зато су упали у СХС, ко пиле у кучине, у ФНРЈ, ко крмче у кречану, у Демократију, ко луда Станојка на перушање.
Кад су добили Државу Србију, та вјештина нечитања, показала се потпуно.
Да није Државе Републике Српске, сви Срби били би и неписмени и слијепи.
Сарајево мјесецима лансира обрнуту причу о Републици Српској.
То је позната лажљивост политичких муслимана.
Оптужује је за напад на Устав, Дејтон и Државу.
За Сецесију, Разбијање БиХ и Агресију на „државне“ институције.
А, истовремено, свакодневно, стижу пријетње Ратом, из Сарајева, из Општина, од разних политичких јавносника, невладиних фактора и умишљених државољубаца Босне.ба
Та медијска пресија на муслиманску сиротињу рају, јер то не допире и не дотиче се Срба и Хрвата, незабиљежена је тортура над судбином једног несрећног Народа који није ни Нација ни Вјерска Група.
Политички муслимани су му узели све што су могли. Државни Оквир, Територију, Мирољубиву Коегзистенцију, Будућност...
Срби и Република Српска, не треба да реагују на те изливе Ратова.
Први пут, кад је Сарајево извело такву пресију на муслиманску ситорињу рају, њихов број је преполовљен у БиХ.
Први пут су, за БиХ, жртвовали Мир.
Други пут, ако га буде, жртвоваће муслимане.
Срби и Република Српска не треба да реагују ни на очигледну, заглушујућу ћутњу Запада на Ратове Сарајева.
Прије свега, Запад, свако на Западу, ко треба, зна шта је на ствари и какво је стање у БиХ.
Тако да ћутњу на Ратове Сарајева треба прочитати као подршку Републици Српској.
Ништа од тих потеза Запада, санкције САД, срање Зелених у Њемачкој, портпаролисање ЕУ, не треба читати на основу слова Сарајева.
Не требамо се пецати у њихову мрежу за плитку Миљацку.
Запад зна да БиХ нема Будућност.
Зато је Дејтон тако и скројен.
Запад не може отворено рећи да је за Самосталност Српске.
Није рекао, ономад, ни за Хрватску.
Већ је пустио да процес тече.
Република Српска треба мирно да чини своје кораке на путу Утава из Дејтона.
А Бужимлије, Бакираши и Бриселаши, нека играју своје.

ЧИМЕ НАС НАПАДАЈУ
САРАЈСКИ ЏЕЛАТИ УСТАВА

 
Није требало бити Циганка удлан, да би се пророковало шта ће Политички Муџахедини Сарајева да учине Дејтонском Уставу БиХ.
Да му одрубе Главу.
Што се и догодило.
Данас се Устава, у Сарајеву, у Пет Амбасада, у Згради Охаера, Охаер је само Зграда, у Бриселу, у Берлину, у Вашингтону, нико не држи.
Тако да никоме није јасно шта значи повратак на Устав и шта значи оптужба Републици Српској да дјелује неуставно.
Све што се из Сарајева јавља против Републике Српске, неуставно је.
Бисера Сера, Комшинка Комшић, Оружане Снаге, ВСТС, Тужилаштво, СИПА, Суд...
Цијела медијска прашина, јер ту мало има политичкога, дијагностикује смрдеж, трулеж и прљадику БиХ, тог неуставног параконцепта кобива Државе.
◘ Република Српска се оптужује за кршење Устава, напад на Уставни Поредак, на разбијање БиХ...
Све је то аргументација у стилу Маркале и четничко силовање триста хиљада муслиманки.
◘ Република Српска се оптужује за неуставни Девети Јануар.
Устав БиХ, ни по ком основу не предвиђа надзор над Празницима у Републици Српској.
Празници нису у Десет Дејтонских Надлежности ЗИ БиХ.
◘ Повратак Уставних Надлежности и формирање Инстутуција у Српској, на основу тога, проглашава се рушењем Устава.
То је аргументација Хусине Ћакије на коју се девет пута оклизнуо Хасо.
◘ Сарај Чадор нема ни једног аргумента против два Народа у БиХ. Против Срба и Хрвата. Ту битку, једноставно, не може да носи а о побједи не треба ни да се збори.
◘ Складиште неуставних инстутуција у Сарајеву, није политичка аргументација. Ријечи, дјела, ноте, нпр, Бисере Турковић, не значе ништа. Министарство, којем је на челу, није Министарство, јер Савјет Министара није Савјет Министарстава, није Влада, није уставан, и она сама, није уставна, није ништа. Она је инокосни телал који користи лажну платформу и функцију за изјаве и дописе.
◘ Невладин Сектор. Од Точка 99 до сумњивог сахранилишта у Поточарима. По свом утемељењу то не може имати никакав политички значај.
◘ Медији. То су ситне плаћеничке авлије, приватне платформе за преживљавање, које хајку на Српску и Србе покушавају да уновче ради приземног егзистенцијалука.
◘ Интелектуалијаријум. Ти гипсани Лавићи, који објашњавају нешто што се не може разумно ни разложити ни напасти ни одбранити, само је ниска потка тобожње Државе Сарајевске Котлине.
◘ Српска Издајничка Опозиција. Јад и биједа подршке пљевастих Потурица. Онај ко на томе гради Политичку Платформу или Државу, не може успјети.
◘ Бриселски Вебаши. Цитирају се Веб Странице као велика подршка Сарајеву. Јер, нема БиХ и њу се, званично, институционално, не може подржати.
Нема се шта подржати.
Дакле.
Свако политички озбиљан, и овдје и у свијету, ћути.
Босна и Херцеговина, оваква какву су унаказили Сарај Унитаристи, уз лажну, пројектовану и укопничку помоћ Пет Амбасада, пуштена је низ Клизиште.
Порука је јасна.
Господо, нисте успјели у тој немогућој мисији.
Немојте нам слати Есемес и Есоес.
Тој Сарајевској БиХ је остало још само да јавно позове ону усрану Сиененовку, Дођи, Кристијан, да нас спашаваш.
Dear USA није наишло на одјек.
Република Српска има подршку Запада за своју уставну активност Самосталности Српске.
Република Српска је дио глобалног преслагивања.
Условно речено, неке Нове Јалте.
Сарајево, као и након оба свјетска Рата, није дио било каквог мозаика. Оно је најважније било у СФРЈ. Зато, подсвјесно, нерационално, толико воли Завнобих.
Сарајево све то не може да схвати.
Јер су политички муслимани, као и свакодневни живаљ, тридесет година слуђивани једним јединим, јевтиним, Чипом.
А, Чипови се не могу реновирати и осавременити.
 
 
 
 
 
  

 

НИСУ СВЕ ТЕМЕ
ПОЛИТИЧКЕ ТЕМЕ
И НАЈВЕЋИ ДИО ТЕМА
НЕ ДОНОСИ ГЛАСОВЕ

 
Да би се то разумјело и прихватило као понашање, потребно је доброг образовања.
Аналфабетама Аматерима може послужити и она подјеба везана за Први Дејт.
Мали дио размишља шта да пита на том првом судару. Највећи дио мисли да је битно ући у причу.
Пошто АА сад знају шта је на ствари, требало би да знају да Избори нису ни слични томе.
Ну. То, сазнање, спознаја, никада се неће догодити.
Мукотрпним анализама Испитивања Јавног Мнијења, и резултата Избора, у више изборних година, дошао сам до јасних закључака да многе теме које су у врху и кампања и током мандата, немају никакав утицај на Гласове.
Тамо гдје се испитаници највише противе Криминалу и Корупцији, тамо највише Гласова дају „Криминалцима“.
Избори ће и нестати, као вид воље и демократије у Парламентаризму, Представници ће се бирати на основу броја Лајкова који ће се сортирати у неком далеком непознатом Серверу, а неће се нико позабавити, научном обрадом моје тезе да су Избори Ирационалан Процес. Процес прецизно условљене Подсвијести.
Данас су актуелне Америчке Санкције.
А и нису,
Америчани навалили на санкције ко гладан срат.
Теме које у Републици Српској неће утицати на резултате Избора ове године:
◙ Америчке Санкције.
Оне су пројектоване да одузимају гласове Додику, Есенесдеу и владајућем мозаику. Могуће је само обрнут слијед догађаја.
Стварна страна Санкција је подршка Републици Српској у њеној Политици Устава и Самосталности.
Ако буде погодне констелације, што није изгледно, Санкције могу послужити као изговор за драстичне мјере према Републици Српској. Ми смо све покушали али није дало резултате.
◙ Криминал и Корупција.
Сви, овдје, знају да Власт „краде“. Нико, овдје, не воли Власт. Свако би се, сутра, понашао исто, или горе. Моје је да се сналазим, твоје је да владаш. За Власт, и Државу, потегнуће само одлазак у Рат. И то неће сви. За све остало, само мимо мене.
Криминал и Корупција је за Судове. Није за Изборе. Бирачко Мјесто није Судница. Глас није Робија.
Онај ко то прича Људима, Бирачима, никад неће добити Глас.
◙ Дугови.
Мени, који сам купио Стан и Ауто на кредит, не можеш причати да Кредити убијају Републику Српску.
Сав је Свијет задужен и презадужен. Новац није измишљен да би нешто купио, можеш и размијенити, већ да би се задуживао.
◙ Трговска Гора.
Смијешно. Људи се не чешу ни за своју Државу а да се чешу за Хрватску. Другу Државу.
◙ Немојте да некога иритирамо.
То причаш онима који не излазе на Изборе. Они не желе да их се иритира.
Они који излазе, излазе да иритирају. Оће да јебу.
◙ ...
И још много тротачака.
 
 
 

 

ОНАКАВ СИ
КАКВА ТИ ЈЕ ОПОЗИЦИЈА

 
Јест тешко поднијети, јест срамота, јест сумрачно, али је тако.
Проблем са Опозицијом је вишеструк.
◘ Данас је то знак да ти Запад управља Политичком Сценом.
◘ Власт се може поправити, кориговати, промијенити. На Изборима.
◘ Опозиција се не може поправити ни промијенити, ни на Изборима.
◘ Опозиција што више Избора пролази, што више Избора губи, постаје све слабија и нагуженија. Умјесто да јача. Све више слуша Запад, умјесто да учи на грешкама.
◘ Власт, са таквом Опозицијом, копни, претвара се у рутински аранжман, постаје Прљдика. Онај трули пањ који још само ноћу свијетли у шуми.
◘ Уколико такав Политички Мозаик траје довољно дуго, постоји изгледна опасност да Запад потпуно завлада, кроз генерисање незадовољстава, управљањем Јавношћу и куповином трећеразредних актера на свим нивоима.
*
Опозиција у Српској све зна о Власти.
Ништа не зна о Републици Српској.
Никада се не изјашњава о ономе шта ће урадити кад дође на Власт.
Једино што се може закључити јесте да се више неће задуживати. И да ће БНТВ преселити у Бањалуку.
Они су Власт, не може Власт сваки дан да иде у Бијељину.
Тридесет Година Републике Српске је прилика да се чује шта Опозиција мисли о наредних Тридесет Година.
То је богомдана могућност да се предочи Рационални Национализам Опозиције.
Ну, ми нећемо чути ништа од тога.
Осим пар фразетина, на силу ишчупаних изјава о томе како је Република Српска ово и оно.
Вјероватно је нека Радна Група сачинила попис ријечи и синтагми које се могу употријебити, како се не би иритирао Бакир. А ни Јасмила Жбанић.
СНСД, да није постао пичкаст, досад је већ могао активирати Организацију, обучити је, доћи до сваког Члана, Гласача, Симпатизера, Неодлучног, и послије Деветог Јануара кренути у завршни спринт.
Издајничка Опозиција се мора на овим Изборима избацити из колосијека.
Па, нека Есдеес, након Избора, тражи путеве обнове Националне Странке.
Која треба Републици Српској.
Иначе ће и она почети да производи Педере.

 
ЗАШТО ЈЕ ОПОЗИЦИЈА СРПСКЕ
ТЕЛАЛ ПРОПАСТИ, КОРУПЦИЈЕ
И КРИМИНАЛА

 
Већ четврти Мандат, Опозиција у Српској, Опозиција Српској, извикује поруке Србима о томе да их је преплавио Криминал и Корупција.
Чиме им поручују да су сви они који гласају за Већину, такође Криминалци и Коруптивци.
Сада су почели да прокламују и Пропаст. Велики Интелектуални Трио политичких АА, Аматера и Аналфабета, Шаровић, Тривић и Радовић, говоре о Пропасти.
Од политичке до економске.
Ово двоје, осим Шаровића, као разумију Економију, мада изгледа да је боље разумије Шаровић, говоре о Дуговима као поузданом знаку клиничке смрти.
Рачунају са тим да се Бирачи неће сјетити да је сав божији свијет задужен.
Да другачије не може да функционише. Јер је Запад наметнуо вјештачки Новац и њиме пљачка мале и влада њима, истовремено.
Не зна се шта је старије, Дуг или Новац.
Та опозициона тројка и друга булумента, не могу да схвате да су то неполитичке теме, неизборне теме, да релација Бирач – Гласач – Глас, функционише посве друкчије.
Они пропагирају Пропаст, Криминал и Корупцију јер им је то наметнуо Запад.
Запад је на К%К срушио Држава и Држава. Довео своје једнократне накурњаке и разорио било какву могућност изласка на здрав пут и површину.
За Српску је формула јасна.
Убијаш људе у појам, о Пропасти и К&К, док не дођеш на Власт. Онда ти Запад каже шта ћеш да радиш, пошто ти не знаш. Да знаш, не би причао то што причаш него би рекао шта ћеш да радиш. Што Опозиција никад не говори.
Кад Запад каже шта ћеш да радиш, филм је готов.
Опозиција у Српској, у својим њедрима његује Младе Педере, Разврат, Анархију, Аматеризам, Аналфабетизам, Ненационалне Протуве... а жели да побиједи, жели да дође на Власт, жели да Влада Републиком Српском.

 

КО ЈЕ БИРАО ПОЛИТИЧАРЕ
КОЈИ НИШТА НЕ РАДЕ

 
Питање се односи и на Опозицију.
Предсједништво БиХ је лабораторијски узорак за многа политиколошка, национална и демократска истраживања.
◘ Два Члана Предсједништва не чине ништа. Не раде. Један Члан Предсједништва, који има најмање могућности, чини много.
◘ Стање у Предсједништву је 2 : 1. Такво стање није у односу између Три Народа у БиХ. Међу Три Нације Бирача. Јер, тамо се бирају искључиво Национални Чланови.
◘ Један Члан Предсједништва тражи елиминацију протектората и повратак на Устав БиХ. Друга два Члана га оптужују за Рат који они најављују, спремају.
Једно са другим, примјећује се, нема никакве везе.
◘ Један Члан Предсједништва, ни по каквим  алгоритмима не би могао да буде изабран у Предсједништво БиХ.
А, он је изабран убједљивије него онај изворни, муслимански Члан.
◘ Тај први, Немогући Члан Предсједништва, није рекао шта ће радити, и како, као Члан.
А и да је рекао, њега нема ко да „контролише“.
Нормалног Члана Предсједништва контролишу Избори.
За Ненормалног Члана Предсједништва, неко контролише Изборе.
◘ Други, муслимански, Члан Предсједништва ради мање од Немогућег Члана. Немогући Члан барем нешто сере у Јавности.
Ну. Ни он није рекао како ће да ради. Ту га неко метно.
◘ Мирко Шаровић, који је Предсједник СДС-а, дакле, и њега је неко бирао, не говори шта ће и како ће кад побиједи на Изборима ове године.
Он говори да Додик води у пропаст, да је Економија Српске пропала, да не треба иритирати Аге Сарајлије...
Он, у ствари, говори, да не би радио било шта, кад буде изабран.
Шаровићу не могу други да организују Изборе.
Али неком Педеру или некој Жонглерки, могу.
Тако ће они да постану Жељко Комшић.
Да не раде ништа, да не одговарају Бирачима, да петекају Протекторима.
ПТК је технологија Пушења Тврде Курчине.
*
Пошто су Избори Нерационални Демонстратив, они који не раде ништа, који само некога нападају, који мраче и шире црнило, могу да добију значајну количину Гласова.
Они који чине, никад не добију колико је адекватно.
Уз помоћ Протектора, они који не чине и који неће чинити ништа, могу са својим гласовима да побиједе јер ће добити додатке.
То је Пропаст.
Као што видимо у Бањалуци.
 
 
 

 

ДВА КОЛОСИЈЕКА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
Један је ранжирни, други је са магнетном левитацијом.
У Политици, нарочито у данашњој, није могуће све објаснити и предочити.
То је зато што се Политика ријалитизовала. Укључило се много Будала. А, ни двјема Будалама није добро саопштавати озбиљне ствари.
У Републици Српској, такав је дојам уназад више времена, само Додик зна шта ће урадити Додик.
Мени, често, изгледа да то ни Додик не зна.
Ако не може Јавност све да зна, и зато што јој то не треба и зато што непријатељи и противници не треба да сазнају, Политичка Странка би требала да зна. Дио ње.
Тренер о тактици разговара са неколико играча, не мора са цијелим Тимом. Са неколико мора.
У Есенесдеу ни то није случај.
Мурињо изађе на Терен, гдје је и остали дио Тима, али, Мурињо сам игра и Голмана, и Бека, и Модрића и Влаховића. Ако се неко зајебава, Мурињо и суди.
Посљедице.
▫ Политичка снага Есенесдеа, убједљиво најјаче Политичке Странке у БиХ и код Срба, није искориштена, пуштена је да левитира, да атрофира, да одумире. Док се њој то догађа, расту други, не на тим критеријумима. Већ на посве друкчијим. Они немају ништа али узимају дио Јавности и стичу нематеријалну, неорганизациону, виртуелну, снагу која добија Гласове.
▫ Лидеризација. Ауторитарност. Диктатурија.
Пошто нико није обавијештен о правцима и смјеровима, о циљевима и метама, мало ко се може укључити. Сви морају да чекају шта ће Додик да каже. Па, онда, евентуално, мало поткују. Што нема никаквог ефекта.
Тако нико нема прилику да тренира и да неко од многих може да наслиједи Муриња.
А прилику добијају протуве које постају опозициони кандидати само на основу тога да није Педер. Да нема снимка.
Они пролазе не на основу тога што су парирали Додику већ на основу тога што нема другог и трећег ешалона Есенесдеа, коме би парирали и тако ишчилили или пропали.
У овој ситуацији, у Корацима Самосталности Српске, Јавност Српске, Есенесде, али и непријатељи, противници, Пет Усраних Амбасада и Сарајево, треба да знају за Два Колосијека.
◘ Инцков Противсрпски Закон.
Његова елиминација, што је правно веома тешко изведиво, осим да се Сарајево само попиша а да ПУА, објаве саопштење са пет ријечи, Не знамо ко је Инцко, и спусти Црне Заставе на пола копља, услов је повратка у Институције БиХ.
◘ Повратак Надлежности, који је започео у Народној Скупштини, нема везе са „поништењем“ ИПЗ.
И када се он поништи, када га попишају и одрекну га се, Повратак Надлежности, тај други, дуги, Колосијек, остаје.
На њему нема пуно станица али ће бити много застоја и стајања, много лагане вожње.
--
Републици Српској одговара да нико не „поништава“ Инцков Закон.
Јер тако неуставне и недејтонске институције БиХ, атрофирају и нестају.
Тако се показује да је то све вјештачки унитаризовано и да је непотребно.
Србима Српске, који су једини заслужни за њен постанак и опстанак, на неки начин се морају предочити ова Два Колосијека.
Да Срби знају куд идемо.
И да се тако елиминишу песимисти, дефетисти и дркаџије.
Да Страни Плаћеници имају мање простора.

 

МРЖЊА МУСЛИМАНА
ПРЕМА СРБИМА
И РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
ПОТПУНО ЈЕ ПРОШИРЕНА
И, ТАКО, ПОСТАЛА ЗАДЊИ СТАДИЈУМ

 
На којој би страни била Маховина, да нема Сјевера.
Кад нестане Сјевера, Маховина се тешко сналази и тешко може опстати.
Муслимани у БиХ, од свог настанка, имали су Сјевер.
Отоманска Империја, која им је индуковала прелазак на Ислам.
Противсрпске Силе у WWI.
Хитлеров Нацизам и НДХ Усташтво у WWII.
Тито и Комунизам.
НАТО Пакт у Распаду СФРЈ.
Кроз све те фазе, постоје двије жиле.
▫ Противсрпство.
Као подсвсјесна тежња да се искоријени почетни траг и да се елиминацијом Срба, прикрије стварно стање колективитета.
▫ Незаслужене Награде.
За све што су чинили муслимани у БиХ, били су незаслужено награђени.
Награда за Противсрпски Распад СФРЈ била је најмања.
Јер су муслимани у томе били најмање битни.
Америчани су муслимане оставили у некалибрисаној и ненивелисаној нејасној Конфедерацији.
То је била Казна.
Награда је била прећутна подршка недејтонском и неуставном пројекту Унитаризације који би муслиманима испоручио цијелу БиХ.
И Америчани су знали да то није реално.
Тако да се, у односу на муслимане БиХ, то прећутно одбравање Унитаризације, може, такође, сматрати Казном.
У том времену, нешто више од четврт вијека, муслимани у БиХ су проширили Мржњу према Србима као једини колективни везивни амалгам.
Ништа друго немају. Ни Територију. Ни Државу.
Настављају своје историјске промашаје.
Из два разлога.
▫ Немају способност да живе са другим или уз друге. Јер су увијек имали Зли Сјевер који их је штитио.
Колико су Срби „преспособни“ да живе са другима, на своју штету, толико су муслинами неспособни за то, такође на своју, исто егзистенцијалну, штету.
▫ Јер немају супстанцијални квалитет за Државу. Немају Нацију. А, кад немаш Нацију, не можеш имати ни Територију. Мораш је отимати од некога. То је кључни проблем БиХ, увијек кроз вијекове и кроз њене облике.
Непостојање Територије муслимана.
Нацистички испад извјесног авионског путника из Данске у Тузлу, чији авион је морао да се спусти у Београд, само је врх леденог бријега муслиманске несреће у БиХ.
Њихова несрећа се зове Мржња према Србима.
За коју они мисле да је главни индуктор њихове Будућности.
Као и свака Мржња, и она је раширена међу људе, и у нове генерације, на основу непостојећих параметара, оријентира и чињеница.
То што Срби Српске нису дали своју Земљу, Територију, дакле, муслиманима је предочено, а они су објеручке прихватили, као Агресија и Геноцид Срба над њима.
Тај несклад лажних егзистенцијалних трајекторија и стварних оријентира, учинио је да муслимани, данас, изгледају као да су залутали у БиХ. Као да никад овдје нису били. Не знају куд ће, остали су сами, без иког видљивог који ће их разумјети.
Запад, ЕУ, сви около, унаточ изјавним демонстрацијама, знају шта је на ствари. Али неће и не могу ништа учинити да се то преокрене.
Мржња према Србима ће расти.
Срби и Српска треба да рачунају са тим и да даље корачају путем Самосталности.
Сваки останак у БиХ, са муслиманима, значи опасност нестанка.
Муслимани и желе Србе у БиХ, са собом, да их могу елиминисати. И доћи до њихове Територије.
Раскорак  муслиманске Мржње према Србима са стварним оријентирима и могућношћу опстанка било какве БиХ, биће све већи и већи.
Мржња која се не може опредметити у Држави, у Територији, у Насиљу, а никад не може, иако некад цијена буде огромна за све, доводи до самонестанка и самоуништења.
Муслиманска Мржња према Србима задњи је овдашњи стадијум тог Вјерског Колективитета.
Који ће се завршити њиховим утапањем у општу Мигрантску Најезду на ЕУ.
Јер, муслимани не могу зауставити своју Мржњу.
Пошто је не могу ни поткријепити и објаснити.
 
 
 
 
 

 

ЗЕМАН ГРАДИ, ЗЕМАН РАЗГРАЂУЈЕ
А ВАКАТ ЗА ВАКТОМ ПРОЛАЗИ,
СМРТ ЈЕ САРАЈЕВА И ПРОПАСТ
БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

 
Абдулах Сидран, сарајски биртијаш којег је Емир Кустурица увео у Ствараоце, изјавио је да Херцеговина не спада уз Босну и да јој само шкоди, тако некако.
Питање је, међутоа, која је Будала Босну придодала Херцеговини.
Ну.
Босна и Херцеговина се неће распасти по тој линији.
Распашће се тако да остану двије Херцеговине а ниједна Босна.
Све је почело отоманском унитаристичком муслиманском превеликом жељом да имају Државу прије Нације.
У ту сврху су прејебали Хрвате, Хрватска је то прећутно прихватила, и прејебали Запад јер је Западу одговарало све што је добро против Срба.
Након четврт вијека, у тој Босни и Херцеговини, показало се да су једино Срби способни да створе, одрже и имају Државу.
Још у Рововима Војске Републике Српске, дошао сам до закључка да Вријеме ради за Србе. Србе Републике Српске.
У Рововима, кад се не гине, има времена да се разабере и схвати све, од Времена и Вијекова до Живота цијелог.
С Временом треба знати.
Треба му се представити као да те не занима, да не чиниш ништа, да га пушташ да оно чини а ти само бивствујеш.
А, иза својих леђа, дјелујеш на Вријеме које ће доћи након данашњег, сутрашњег...
Када се Рат завршио, муслимани, који су од Турака Османлија наслиједили Земан и Вакат, а заборавили шта то значи, умислили су да Вријеме ради за њих. Њих је више. Један Инсан, један Аваз.
Прерачунали су се што нису могли да сједе смиром, већ су на силу гурали и Земан и Вакат, да се што прије ријеше Срба, Српске и Хрвата. Да добију Босну, какву ни Турци нису имали.
И послије Рата сам мислио да Вријеме ради за Србе и Српску.
Писао сам то.
Као и увијек, ни Срби, ни Вријеме, нису чули.
Сада су муслимани, Бошњаци, показали то, и Времену и Србима.
Вријеме ради против муслимана.
Од потписа у Паризу.
Шта је темељ наше егзистенцијалне, опстајуће, филозофије, нашег поднебља, Бића Српске.
Никад не одустај. И, тако, успори Вријеме, окрени га у своју корист.
Узгред, Србија је одустала.
И јасно се може видити разлика између Србије и Српске.
Кад више немаш куд, то је знак да је Вријеме стало.
Кад Вријеме стане, немаш никога, немаш излаза.
Сарајево је данас у таквој ситуацији.
Нису схватили други дио Историје, тамну страну Мјесеца. Наличје Земана. Земан разграђује.
Историја једном иде теби, други пут иде од тебе.
Нису схватили Вакат. Час кад треба чинити а кад не чинити.
Од свег отоманског насљеђа њима је остала само потреба за туђом територијом.
То је некад било. Од тада су се Земани измијењали до непрепознатљивости.
Република Српска је на добром путу.
Спором, али добром.
Пут тражи стално нове и нове генерације.
О њима, као и о Путу, Српска једнако треба да брине.
Да бира Рационалне Националисте и да их изводи на Пут.
Остало ће учинити Вријеме.
Вријеме увијек ради за потлачене, потчињене, слабе... који се никад не предају и никад не одустају.

 

УМИЈЕЋЕ ЛАГАЊА БИРАЧИМА
-        ЗА ПОСТИЗБОРНУ ПРИМЈЕНУ

 
Од оних који прије Избора никад не износе окосницу свог Политичког Програма и, на основу њега, конкретне оријентире, правце и смјерове, гори су они који громогласно и прецизно најављују радикалне неприродне појаве у Политици - Цунами, Поводањ и Хирошиму.
Први не говоре ништа јер ће служити а не знају коме и како.
И јер већ понизно служе, па се из те позиције мало шта и види.
Они прешућују.
Други говоре оно што је нереално.
Они очигледно лажу Бирачима.
Ревиолуционарне, радикалне, резове, може да проведе само онај ко на власт дође Војним Ударом. И да је сигуран у Силу, Службе и Судове.
Апстрахујем околне услове.
Класичне Лажи за постизборно вријеме, познате су и неинвентивне.
▫ Поријекло Имовине. Све ћемо испитати и одузети нелегално стечено.
▫ Криминалци у Власти. Сви ће бити похапшени а њихова имовина конфискована.
▫ Демократија. Довешћемо десет шлепера Демократије и искиповати на сваки Трг у нашим градовима. Ту ће људи да узимају према потребама а нико неће да користи прекомјерну силу.
▫ Укинућемо Страначко Запошљавање.
▫ Сви ће бесплатно да се возе аутобусима.
▫ Искоријенићемо Криминал и Корупцију. Свако ће морати да живи од Лоповлука који је раније проводио.
▫ Медијске Бастиље ћемо порушити и направити паркове за шетњу Кучића и Педера.
▫ Лустрација. И то. А шта је Лустрација. Не знам, то нешто још из Старог Рима.
▫ Развијаћемо Економију док не престигнемо Кину.
▫ Развијаћемо Пољопривреду и људе вратити на Села.
Брда Сељацима, Долине Тајкунима.
--
У Републици Српској је једну такву гомилу постизборних будалаштина истоварио Балоначелник Бањалуке.
Након прве године има једну нелегалну Терасу.
У Србији, Народна Странка Вука Јеремића, систематизовала је свепотопне програме, у случају побједе на Изборима.
Цијели сет је предвиђен а све је укалупљено у Декларацију о Реваншизму.
Декларација о реваншизму звучи политички примитивно.
Једна од ствари, одраније познатих Јавности, јесте и рушење Пинка.
У Србији је то страначки уоквирен Програм.
У Српској је то била извика једног Уличног Анархисте.
У Српској је Балоначелник унизио ПДП, Партију којој је прикрпљен и уназадио Бањалуку којој је наметнут.
У Србији, Народна Странка, тим Реваншизмом, ради за Вучића. И даље потиче Анархију.
Велики број Бирача ће се у таквој најави Реваншиузма осјетити несигурним и чвршће ће се везати за Статус Кво.
Нико не жели да ризикује са било којим дијелом миљеа који је изградио и у коме се налази.
Веома мало је Авантиуриста, у свему па и у Изборима.
Народна Странка најављује оно што је непроводиво.
Стога се дисквалификује из озбиљне Политичке Артикулације. И дискавлификује Србију из могућности да постане озбиљна Држава.
Максимум који се може постићи, након доласка на Власт, јесте Корекција Корак по Корак.
Доградња и изградња Система који ће елиминисати једну по једну девијацију.
То је напоран и дугорочан посао, који захтијева многе личне и колективне жртве и велику подршку Бирача.
Значи, нема од тога ништа.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

УМИЈЕЋЕ ЛАГАЊА БИРАЧИМА
ЗАХТИЈЕВА НОВИ ОДГОВОР
НДД СФЕРЕ, КОЈА ЈЕ, У ТОМ ПРОЦЕСУ,
СВЕ НЕМОЋНИЈА И БЕЗНАДЕЖНИЈА

 
Све што Човјек или Колективитет, ради на своју штету, ради сљедствено и законито.
Демократија и Хомогенизација не могу да замијене Националне, Друштвене, Државне, критеријуме и љествице напретка и кретања.
Демократија и Хомогенизацијна, у облику који се нама сервирају, служе за разарање НДД Сфере, Нације Државе Друштва.
На Западу служе за прикривање глобалистичке игре капитала и великих корпорација.
Када се црта подвуче, не зна се да ли смо у јаднијем положају ми или они сиротани у Америци.
Ко може да држи и управља критеријумима и љествицама кретања колектива и појединца.
Не може Демократија. Не може Јавност. Не могу Медији. Не могу данашње Странке, које нису ни Странке ни Партије.
Некад је то могла Држава и Партија.
Данас то, више, не постоји и није могуће.
Избори у Србији, за Народну Скупштину, показују сав промашај Демократије и Избора.
Избори у Загребу, са неким Аморфитетом под називом Можемо, такође.
Избори у Бањалуци, МГП, Мала Група Педера, још горе.
Лагање Бирачима је једна од пресудних технологија доласка на власт таквих неконтролисаних артефаката Политичке Артикулације.
У садејству са манипулацијама Бирачким Одборима, концентрацијом Гласова Против, упливом домаћих и страних Служби, атрофијом владајуће Странке и њене Организације...
Савршен облик Политичке Лажи Бирачима састоји се у извикивању тема за Мечку и Решето а прешућивању онога што ће се радити и заступати након Избора.
На примјеру Опозиције Републике Српске, политикологија то може савршено да анализира. Јер траје дуго, тричетири мандата.
Нико од Опозиције, прије Избора, и никад, не каже
▫ Ми смо Педери и ми хоћемо да се бавимо Политиком и да вас водимо и заступамо.
▫ Ми уважавамо Бакира више него Додика. Са Бакиром хоћемо да будемо у ТВ Студију а са Додиком нећемо ни на састанку за Јединство Српске, ни у Народној Скупштини.
▫ Ми ћемо да слушамо, и контактирамо, Амбасаде и западне изасланике па ћемо по томе да одређујемо наше политичко дјеловање.
▫ Ми ћемо између Бањалуке и Сарајева, увијек да се опредијелимо за Сарајево.
▫ За све што се отме и што је отето Републици Српској, од уставних, дејтонских, надлежности, нису надлежне Народна Скупштина и институције Републике Српске већ Сарајево и у Сарајево треба ићи да се о томе разговара.
--
Умјесто тога, Бирачима Српске, сервира се свеопшти Криминал и Корупција Власти. Сви су Нарко Дилери. А кад раскрчме Дрогу, онда убијају невине младиће.
Тако се покушава помоћу неполитичких тема, уз сет изборних, јавних и медијских манипулација, доћи на власт да би се обављала противсрпска дјелатност.
Владајућа, највећа Странка, дабоме, живи у таквом окружењу и подложна је свим факторима. Она, неоспорно, временом слаби.
У једном тренутку, не тако далеком у бесконачности, те двије линије, Антинационална Анархија и Политичка Власт, спојиће се у тачку у којој ће превладати Анархија и поништење Нације и Државе. Срба и Српске.
Једини лијек је оспособљавање НДД Сфере да буде Мајка, Бабица и Колијевка за рађање, његовање и обликовање Вође, Лидера, Предсједника. Какогод га титулисали.
То је могуће.
Мађарска је савршен примјер.
У Српској је стање повољније. Имали смо огроман ангажман и страдање Војске Републике Српске и Народа, у стварању и одбрани Републике Српске.
То је подлога за праву Српску Колијевку.
Од Националног Вође зависи, онда, дјеловање свих осталих.
Као у Мађарској. Као и у Србији, од Ненационалног Вође.
Тако дијаметрално а једна уз другу су.
Ако је стање у Републици Српској за једну обимну Политичку Студију, у Србији је за томове.
Што значи да је Република Српска, на дуги рок, у опасности изнутра, већој него из Сарајева.
 
 
 
 
 

 

ОПОЗИЦИОНИ ВОЂСТВЕНИ МОЗАИК
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
ПОТПУНО ЈЕ САСТАВЉЕН
ОД ПОЛИТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

 
Није требало чекати данашњи бродолом Нешића да би се то схватило.
Проблем је дубљи и дуљи.
Политичка Болест укључује
▫ личне предиспозиције
▫ унутарстраначку технологију
▫ екстерне индукативе.
Мораш, дакле, бити болесно амбициозан, претјерано нарцисоидан, аналфабетски поткован и аматерски неурачунљив.
Мораш у себи носити комплекс увећане вриједности.
У том склопу фактора, све је дозвољено.
Издаја је најобичнији корак ка доласку на Власт, Власт, која је само Плацебо за све те бољке.
Такав мораш да се задесиш, да се инфилтрираш, да те убаце, у Политичку Групу која се зове Странка или Партија а, у ствари је, најобичнија Дружина. За играње Жмирке или Зује.
Странка/Партија, кад нема унутрашњу технологију, организацију, правила и процедуре, свој мали Устав и Законике, погодна је за акцелерацију Политичких Болесника. И такве брзине којих нема ни у хадронском сударачу.
Треба погледати којом брзином су неке протуве дошле у позицију Потенцијалног Предсједничког Кандидата.
Аналфабетизам тог буљука, само је индијска мјешавина зачина.
Данас, нпр, они све базирају на резултатима Локалних Избора. Који за Опште Изборе не значе ништа.
Есенесде је, ономад, на Локалним Изборима изгубио 20 општина али није изгубио сљедеће Опште Изборе, након двије године.
Екстерни Индукативи су увијек ту, гдје треба разорити НДД Сферу, Државу, Територију, Колективитет.
Препознају се по Доларима, у разним облицима.
У садашњем Опозиционом вођству само Мирко Шаровић искаче од цијелог осталог Булументаријума.
Јер је довољно стар, а и искусан, да би морао да схвати цијели тај реактор у коме се он и они налазе.
Ну.
Шаровића генетизују комплекси из ране фазе Есдееса и чињеница да није успио као Предсједник Републике.
Он за то криви Републику Српску.
А доказује се Сарајеву.
И поништава Српску Демократску Странку.
Одатле сва његова подсвјесна мржња и самомржња, отворена издаја и пичкаста фиранга од неке, кобива системске политичке платформе.
Остали Аналфабети, Скоројевићи и Ћоркани су сто пута гора Троска.
Јер немају Шаровићевог искуства.
Недобог да њих троје, четверо, засједну да воде Републику Српску.
Сукоби међу њима, сада у својству Потенцијалних Кандидата, у стању Умишљених Кандидатура, као што је између разних Бала и Јелена, Нешића и Вукановића, Шаровића и Иванића... једино Бореновић није у сукобу, он зна да није низашта, само су врх леденог бријега који би се формирао под површином у случају њиховог Избора.
Република Српска би била усранија него Бањалука данас.
Раскрчмили би је ко Хијене Џуџана.
Без обзира што је Нешићев позив за састанак Вођа Опозиције, обична нарцисоидна таблоидизација, занимљив је по реакцијама које откривају њихову Политичку Подсвијест.
Шаровић каже, Есдеес може са сваким али неда ником испред себе.
А Шаровић, мада и они и прије њега, потпуно је подвео Есдеес под Педепе и под Бакираше.
Остали се боре извикама о популарности.
Политичка Опција, Платформа, Опозиција, у којој је главно питање да ли је популарнији Нешић или Вукановић, дијагностика је трулежи Нове Политичке Сцене Српске.
За коју није само она одговорна, и екстерни индукативи.
Одговорна је и етаблирана Политичка Сцена.
Есенесде је морао за двије деценије створити Лепези Лидера која ће диктирати мјерила и педље.
Овако, мора се борити против Политичких Болесника.
Губара Републике Српске.
У ватрогасној политичкој операцији.
И то, већ трећи или четврти пут.
Треба знати да је садашња најезда Политичких Болесника, тих Губара, само могућа претходница тежих, суморнијих и поморнијих фаланги које ће преплавити Политички Мозаик.