ПОЛИТИКА,

ДЕФИЛЕ БУДАЛА

Нико не мисли да би могао да буде свјетски рекордер на Сто Метара.

Али сви мисле да могу да буду Политичари.

Није трагедија што мисле, већ што то и остваре.

Када је пало Социјалистичко Самоуправљање, пали су и Торови.

У Политику је похрлио и ћорав, и сакат, и јебен и јалов, и пробисвијет и ћалов.

То је и био дио Пројекта Распада СФРЈ.

И Уништења Српства.

Тридесет година, Политика је, овдје, Дефиле Будала.

Све до Шешељевог енергичног притрчавања стијегу са Хрватском Заставом и гажења исте.

И хрватског, загребачког, кленирања на ту бљузготину из саопштења СРС.

У Српској, пак, која није заобиђена, али је, срећом, не дуго након Рата, успјела да отресе главом и формира, какву такву, Политику Дејтонске Самосталности. Политику Отпора Унитарризацији. Сарајевској Унитаризацији.

Још сам, као министар, ту политику тако благосиљао. Кад се у Српској није смјело поменути тај Унитаризам и кад су јој у очи бацали Реформе.

Тек данас, Хрвати схватају да је ријеч о Унитаризацији.

Шта је, дакле, у питању.

Није у питању моја Памет.

Свако ко је прошао крај Политичких Наука, или ко је чекао аутобус близу ФПН, зна да је то Унитаризација.

У питању Аналфабетизам Политичке Свјетине.

Мореш гладан срат, мореш јебават без курца, али, у Политику не можеш без знања.

И без сазнања да Политика није оно што ти мислиш. Или што су ти Странци Усранци испричали.

За Политику мораш имати огромно знање. Али, Чињенице нису Политика.

Политика је Дугорочна Траса на којој се не види све оно што утиче на Политику.

Само мали број њих зна шта утиче. А још мањи је у прилица учествје у том утицају.

Политика није дјелатност поштених, вриједних и часних.

Они, једно вријеме, могу да опстану у Политици, обављајући извјесне послове и дужности. Али не могу успјети нити изаћи на врх.

Не због тога што је то Криминал или Лоповлук.

Већ за то што је технолошки таква.

То није Чиста Индустрија.

Нечиста је. Али не загађује.

И друкчија не може бити.

Аматеризам који се у Политици практикује, ових дана, у Бањалуци, или у Сарајеву, поводом извјесне Смрти, или поводом Централне Изборне Комисије, доказује да је прошло вријеме када Политика, тај Дефиле Будала, може да се опамети.

Праг је остао за нама.

Све више Политичара, све више ће се бавити Политиком за своју тетку.

Од чега НДД Сфера неће имати користи, већ само шкоде и штете.

КО НАС ЗАЈЕБАВА,

МАКРОН ИЛИ ХАН

Јоханес Хан, мушки дио Федерике Могерини, послао је Видео Поруку Босни и Херцеговини.

Из чега сам закључио да смо ми на Пруступном Путу Скајп Унији.

Порука је смијешна, из неколико разлога.

Садржајно. Јер је најбљутавије соцреалистичко просеравање још од првих година формирања ССРН, Социјалистичког Савеза Радног Народа.

Политички. Јер је потпуно понижавајућа. Он говори о Интересу Грађана које зајебавају лидери и политичари, које су Грађани бирали.

Истинито. Јер лаже о великим парама које ће доћи из ЕУ.

"Evropske integracije su transformativni proces koji pripada i donosi koristi prvenstveno građanima. Stabilnija, moderna, demokratska i prosperitetna BiH u ujedinjenijoj i snažnijoj Evropi je nešto na čijem ostvarenju svi radimo. Ne sumnjajte da će vas EU nastaviti podržavati na svakom koraku ovog puta"

Јуче се, поводом овог пасуса, огласило француско Макронче, Душа Брижитина.

Он је изнио став да ЕУ треба обуставити проширење док се темељно не трансформише.

То је исто као да је Јељцин изјавио да треба престати пити док се СССР не трансформише. Или да треба обуставити распад СССР док не престанемо пити.

Ове двије изјаве, Ханова и Макронова, требало би Преосталом Балкану да буду знак да се озбиљно замисли.

Од Европе не може ништа настати. Чак ни ЕУ. Може само Јака Њемачка. Зато Макронова прича Док се не трансофмришемо, никад неће имати крај.

И проширења, суштинског, никад неће бити.

Али то ми није тема.

Тема је Приступни Пут.

Шта је суштина, и све више посљедица, Приступног Пута.

◘ То је Пут Исусуовог Крста. Носиш га да би те разапели. Да на Крсту униште сву традицију, право, културу, систем и државност, коју су овдашњи народи имали.

◘ То је Пут Задуживања. Никаква средства не долазе овдје, из ЕУ. Долазе само Кредити. И Усаид нешто ситно даје својим плаћеничким пушачима.

◘ То је Пут одласка Људи. Што је озбиљан пројект ЕУ. Који овдашњи Будалаши не виде. И стално окрећу тезу да је то због Режима који овдје владају.

Али, Људи одлазе, једнако, из Истре и цијеле Хрватске, нпр, у којима нема Режима, које су чланице ЕУ и Нато.

◘ То је Пут Хаоса. Европски Стандарди нису зупчаници или лежајеви, по ДИН-у, да се могу употријебити у разним машинама. То је вјештачко бирократско прописивање, које се ни у најважнијим земљама ЕУ не примјењује.

Код малих земаља то може само да изазове Хаос. Старо никад неће изумријети а ново никад неће моћи да се примијени.

*

Због свега тога, Република Српска, јебемисе за остале, треба да поздрави Макронов став и да обустави било какве активности у филму Емира Кустурице На приступном Путу.

И да у Заједничким Институцијама блокира те процсе.

Јер. Они нас зајебавају.

И траже да уживамо.

ТУРСКИ РЕЗУЛТАТИ

СРПСКИХ МИНИСТАРА

У САВЈЕТУ МИНИСТАРА БиХ

Есдеесови љубитељи Сарајева стално истичу резултате Министра Шаровића.

Како се приближавају Избори, мислим да ће бити јављено да је БиХ први пут, његовом заслугом, извезла десет канистера Бозе у Турску.

Сарајевски медији, пак, хвале га из других разлога. Титрају му муданца, да се што више уживи у улогу Државног Министра.

А Дежурни Бирачи личности године, раде то због Лове.

У Есдеесу искрено мисле да ће им Шаровић донијети велике поене за Изборе.

Оће. Ко и Јеремићево службовање у УН, на Председничким Изборима у Србији.

Многи у Есдеесу сматрају да би Шаровић требао да буде један од два кандидата, у октобру.

Ја сам им предлагао да Шаровић буде кандидат за Члана П, Мектић за Предсједника Републике Српске а Црнадак за Предсједавајућег Савјета Министара.

Дакле, да видим шта су резултати Три Државна Министра из Сазапа.

◘ Мектић је цијели славни мандат провео у Сатанизацији Републике Српске. Од Додикове Киле Злата, до Ноћних Вукова.

То је радио по налогу Једне Амбасаде и Једног Сарајева.

Којима је заједнички циљ поништење СНСД и Политике Самосталности Републике Српске.

Зато је, преко Иванића, и инсталиран Сазап у Заједничке Институције.

Мектић је релативизаво све терористичке чињенице у Федерацији БиХ. А сваку таблоидну ставку, везану за Српску, умножавао је.

Од Мектићеве дјелатности, Република Српска није имала никакве користи.

Имала је само штету.

◘ Мирко Шаровић. Мирко Месо. Мирко Млијеко. Мирко Јабука. Мирко Ребрендирање Агрокора.

Ни Тесла нема толко патената.

Шта је од тога свега корист Републици Српској.

Ништа. Највише корости има Тузлански Аеродром.

Месо које иде у Турску није Крметина.

Млијеко иде у Српску. Ко поплава.

Дакле. Корист је Сарајеву.

Бошњацима. Као и Мектић што је чинио.

Мирко Шаровић, та Тврдокорна Мрља Есдееса, потпуно је стављен у функцију Бошњачких Интереса.

Шарови и Мектић су парасрпски Жељко и Комшић у Туру Сараја.

◘ Црнадак. Он је ту да заштити практичне ствари у бошњачкој дипломатији и мрежи противсрпских протува у тим амбасадама по свијету.

Успут да сатанизује Српску због Представништава које она има.

А све то да се Иванић не би превише експонирао.

Црнадак је унезвијерен упао у тај посао. И његова разрокост се повећала током овог мандата. За 17,3%.

Он је стручан за тај посао као и ја што сам Руска Балерина Танана.

*

Биће то, кад се све слегне, најтамније раздобље српског учешћа у Заједничким Институцијама БиХ.

Јер су их, тај Сазапов Тројац, и Иванић с њима, претварали у Заједничке Институције Бошњака.

ДА, МАЛО, ОКРЕНЕМ

ПРИЧУ.

ОПОЗИЦИЈА ЈЕ УЗРОК

СВИХ ЗАЛА.

ТО ЈЕ НАЈОБИЧНИЈА

РЕЖИМСКА ОПОЗИЦИЈА.

У Српској, постало је бесмислено живити под овим Опозиционим скупљањем секундарних сировина, од којих они покушавају да на праве Злато, Титанијум и Приузе од Кевлара.

Ну. То, још увијек, није све.

У Србији је постало, одавно, трагедично.

Шта ради Опозиција у Српској.

◘ Трчи за Влашћу, ко млади ждријебац за кобилама које су пишкиле. И њуши. И реагује. Увијек пост фестум. Нико не би примијетио да Власт нешто ради, да Опозиција то не извиси на стијегове и вјешала.

◘ Мисли да се Избори добијају у Народној Скупштини. У телевизијским преносима. То је толико раширено да је захватило и оног Васића, који појма нема ниочему, и оног Чавића, који се разумије у економске бројке, и оног Вукоту, који не разумије ни Васића ни Чавића.

◘ Мисли да се Странка најбоље гради у Народној Скупштни, у Сарај Медијима, које у Српској нико жив не чита, нити медитира, на БН Телевизији, коју не занима Лова.

◘ Мисли да се у Скупштинским Представама легу најбољи Кандидати Опозиције. За она мјеста која није резервисала Једна, или Инглеска Амбасада.

◘ Мисли да се ширењем Режимофобије, Пропасти, Ништавила, Бесперспективности... могу добити Избори.

*

Како стоје ствари, међутоа.

● У Политичком Сфераријуму, данас је на најнижем рејтингу Сједница Народне Скупштине. Због онога што Опозиција, већ годинама и мандатима, чини од ње. Њих.

● За све опозиционе године, а то је више од деценије, Опозиција у Српској није произвела никога ко може да буде убједљив Кандидат.

Тадића је добила од Радикала. Иванић је већ био произведен.

То је, очито, Технологија паљења ватре трљањем камена о голу гујицу.

● На сцени је бјесомучно и стално понижавање Бирача. Свакодневно забадање драчовог трња у очи Бирача, и Јавности, о Режиму, који је побиједио на Изборима, невјероватно је оптуживање Људи а правдање Себе.

Они никад не би побиједили да ви нисте гласали за њих.

● То што су Медији у служби Власти, то није никакво обиљежје Српске. То су Државни Медији. А што је нека будала повјеровала да су то Јавни Медији и да треба да служе више Опозицији него Држави, то није проблем ни Српске, ни Власти, ни Медија, већ Проблем Будале.

Опозицији не требају Медији. Треба  јој Јавност.

Исто као и Властима.

Разлика је у томе што Опозиција мисли, мисли да види, да Власт користи Медије, а не види да користи Јавност.

У томе је Власт, СНСД, да будем окрутан, у недостижној предности.

● Бирачи не разумију Опозицију. Јер им није ништа разумљиво понудила. Јер им се не обраћа, ни преко Страначке Организације, ни преко Политичких Акција, ни између Кампања.

Доклегод Опозиција нема шта да понуди у виду Националног Политичког Програма за Српску, Бирачи, и Јавност, неће се почешати.

Никога не занима спор раст БДП. БДП никад није добио Изборе.

Осим тога, Српска је иста као и све земљице окружења. Не може слоган Опозиције да буде Најгори смо, најгори.

● Ако се дубље, филозофски, погледа, Опозиција је крива за Безнађе које нам натура, о коме прича и за које окривљује Власт.

Људи одлазе из Српске.

Заборавићу да Људи одлазе одсвакле.

Зашто одлазе. Зато што су изгубили Наду. Кажу Опозиционари.

Да ли је Власт та која је задужена за Наду.

Дабоме да није.

Власт је изабрана и, рецимо, све је засрала. Они који су је изабрали, неће се надати да ће та иста Власт и све одсрати.

Нада ће се у неког другог, резервног играча.

И тренер, уводи резервног играча, кад је резултат засран, не даје постојећим и трећу копачку.

Надаш се у замјену.

Зашто Бирачи, Јавност, у Српској, не могу да се надају у замјену. У Опозицију.

Зато што је јалова, неспремна, неупућена, неспособна.

Бирачи неће да се због тога почешу, такође.

То стање Опозиције условљава само грешке Власти.

Али те грешке неће подићи Опозицију ни за пола степенице према Побједи на Изборима.

То је, у ствари, филопзофски речено, Режимска Опозиција.

ФИНАНСИРАЊЕ

ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА

ИСКЉУЧИВО ИЗ БУЏЕТА

Или ћемо имати Курве које имају више Бугати Вејрона а само једну муштерију.

Читава помама се дигла око ЦИК-а БиХ и тамошњих наводних пропуста. Те, нестало изборних папира а нема отпремница, те хоће камере, те хоће скенере...

Ако неко мисли да ЦИК БиХ може да буде бољи од БиХ, онда немамо шта причат.

Финансирање и контрола Политичких Странака је хаотично уређен простор.

Проблем финансирања једнако постоји и код Странака на Власти и код Странака у Опозицији.

И једне и друге пате од нелеганог финансирања.

С тим што Странке на Власти, често ускраћују количине буџетских средстава, и себи, како би ујаловили Опозицију.

Изборе не добијају Паре. Добијају Људи.

Странке, ни на Власти ни у Опозицији, уопште не знају колико који сегмент трошења Пара, доноси Гласова. Билборди, нпр.

Што значи да није потребна велика количина Пара за Изборе.

То Буџети могу поднијети.

Редовно, прекомандатно, финансирање треба да иде из Чланарине.

Остало, кампања и све везано за Изборе, говорим о Републици Српској, ова Афричка Ситуација у Федерацији је већ нешто друго, треба да се финансира из Републичког Буџета.

Општине треба искључити из тога али им ускратити средства за неке износе.

Јер у локалнимн заједницама, дрипци се договарају и мешетаре тако да Странке, често, не добијају законска средства, чак и оне које су владајуће и побједничке.

Ако се елиминишу средства из Буџета, као што предлажу невладини грађански аналфабетски економисти, аутоматски се умножава Нелегално Финансирање.

Готовина.

А та Готовина штети Држави много више од оног трошка из Буџета. Јер, сваки прелазак ручног прага је нелегалан и без друштвених давања.

Власт извлачи средства из сектора којим Влада.

Опозиција извлачи срества од Странаца Усранаца и од Мајкуна блиским себи.

Давања из Буџета се, у успоредби са тим, лакше контролишу и друштвено су кориснија.

Контрола ЦИК-а мора да буде промијењена.

Мора се пронаћи технологија успоредбе кориштења алата кампање и давања преко рачуна.

Као и вјеродостојност плаћања.

Контрола рачуна се не може само сводити на прописани утрошак по бирачу.

Што је, иначе, смијешна регула и треба је укинути.

ЦИК није опремљен за ту контролу.

А Странкама на Власти и странкама на Опозицији, ово стање одговара.

Јер Лидери, или мали број њих у Странци, имају велику нелегалну моћ у рукама и то користе као хемијске отрове за владање унутар странке.

ШЕШЕЉ,

НАЦИОНАЛНА МОНСТРУОЗНОСТ,

ПОЛИТИЧКА ТРАГЕДИЈА

И СРПСКА ЦИЈЕНА ФАРСЕ

Јел то долази из Сарајева, закопај то у подрум Раке од најмање петнаест спратова.

Шешељ је Антисрпски Пројект.

Без обзира да ли је конкретно ангажован, да ли је знао шта ради и да ли је, данас, свјестан свега.

Ратови Распада СФРЈ нису били уприличени због демократије, хрватске независности, муслиманске државе сарајево, нити због великосрпске пиздарије Сви Срби у Једној Држави.

Уприличени су да би се цијела територија, западно од Дрине, очистила од Срба. На било који начин. А Србија, потом, даље рачшеречила.

Велики Кројачи су тачно знали да Србе треба само изазвати и да је све ријешено. Они сами ће приложити доказе на основу којих ће се лако оптужити и судити.

То је Породица Зец, то је Српски Сват, то је Сијековац...

Нова, вишестраначка демократија је у јавни оптицај убацила новац сумњиве националне вриједности. На свим странама. А мене занима Српска страна.

То су Шешељи, Драшковићи, Караџићи...

Није остављен педаљ мјеста з Рацонални Национализам.

Све је попунио Дивљи Национализам.

За те вербалне Самоуништавајуће Пледоајее, Срби, Србија и Српска, платили су огромну цијену. И још ће је плаћати.

Гдјегод су покушали да нађу конкретан доказ против Срба, Маркале, Сребреница, Тузла... нису успјели. Јер га нема.

Али, зато, у иступима Будала има чега оћеш.

Сада је Шешељу пресуда склепана на основу Хртковаца који су посљедица његових Јавних Политичких Иступа.

Да није он будаласао, Хрвати би у Хртковцима данас имали катедралу, већу и старију од миланске.

Дакле.

◘ Шешељ, а под њим подразумијевам читаве кордоне српских неконтролисаних, норганизованих, непромишељених анархорадикала, не само припадника Радикала, дио је Пројекта Сатанизације Срба. Предратног и Ратног. На основу којег се проводи Постратна и Мирнодопска Сатанизација.

◘ Шешељев боравак у Хагу, био је организована Представа. Постојао је план да се Радикали инсталирају на власти, и да, подсвјесном кривицом, прихватају и чине оно што данас чини Вучић.

Хаг је знао да нема за шта да осуди Шешеља. Али је требало од њега начинити Национаног Хероја. Што је било добро кренуло.

Ну. Послије су други играчи преузели средину терена. А Вучић је елиминисао Николића.

Па се Шешељ вратио из Хага празних руку.

◘ Аутошовинистички Пројект Сатанизације Срба, имао је још један важан циљ. Да се елиминише здрав Национализам. Јер је, једноставно, постало срамота да се поново иде Шешељевим Стазама Радикалуције. Нити било чим што асоцира на Нацију, Српство.

Тако су Срби трајније ујаловљени.

Њима је стављена Луђачка Кошуља.

Сви око њих имају једанкрозједан право на Национализам, право кориштења, право прече купње. Чак и они који никад нису имали Нацију, имају право на Национализам. Само Срби немају.

А И ШТА ЋЕ БАКИР

У МОСТАРУ,

КАД НИЈЕ ЕТНИЧКИ,

БОШЊАЧКИ ЧИСТ

Ајд да, мало, черечимо Човића.

На то се свео Човићев Мостар Сајам.

Како га је Сарај надјенуо.

И на ком није био назочан Бакир.

Ну.

Догађај је много занимљивији за анализу него за ћаршијску зајебанцију са Човићем.

◘ БПК, Бакир Син, демонстрирао је Политички Аутизам којег у БиХ практикује кадгод не може нешто унитаристички да ушићари.

Без обзира да ли је Човић учинио тако да Бакир не буде у Мостару или је Бакир то тако извео, бавећи се ИЗ и органима СДА.

Избивање из Мостара, једноставно, нема логике, ако је то Држава БиХ, како Сарај воли да рецитује.

◘ Изолација Човића. Човић је постао омражена фигура у Сарај Чадору. Нека врста Политичког Губавца. Скоро Павелић. А сигурно, испод кошуље има поткошуљу са црним словима НДХ.

Иначе, кадгод не знаш како ћеш са Хрватима, из Сарајева их прогласиш Усташама.

У ту изолацију могао бих укључити и Иванића. Подгрмечка Лисица пази добро да се не замјери каквом Странцу Усранцу.

Мада ће он рећи да је од раније имао заказано кађење у Београду.

◘ Бакирова, и Бошњачког Политичког Круга, порука Региону. Србији и Хрватској.

То је сигурно тешко пало Вучићу. Пленкија боли дупе. Ми, Бриселски Аграмери, ни так се не бу прљали са њима.

Бакир жели да нагласи Стамболску позицију Сарајева.

Вучић, да је паметан, обуставио би све активности са Сарајевом. И посјете.

Тиме би дао сигнал и Брисели у Приштини.

Али. Он много чита Вебера.

◘ Добитак за Херцег Босну. Хрватски Народни Сабор. Хрватску Херцеговину. И за Републику Српску.

Ово је добар Артефакт Подјеле.

Хрвати су добили Мостар.

Срби ће добити Храм.

Пленковић и Вучић ће добити поен.

Сарајево ће добитиК.

КАКО ЈЕ ЧОВИЋ

ПОСТАО ТЕМА

САРАЈЕВСКЕ ХИСТЕРИЈЕ

И УНАПРИЈЕД

ПЛАЋЕНИХ КУРВИ

Блатњава, сокачка, примитивна, ситноплаћеничка кампања и хистерија у БиХ, не подузима се због тога што су актери таквих особина.

Већ што Усрани Босанци, читај Сарајлије, Политичко Вођство Бошњака, мисле да је то Политика.

Тај Котлински Ћумез, највећи политички досег имао је за вријеме Бранка Микулића, Николе Стојановића и Хамдије Поздерца, који су били Политичка Господа, за све прије и послије њих.

По примитивизму Хистерије, као Политике, видљиво је да БиХ не може да опстане.

То важи и за неке Власти.

Политика која се легитимише као Мики Кокошињац, није Политика.

То је самозадовљавајућа перверзија празног ума и длана по којем расту длаке.

Драган Човић је већ неко вријеме, откако је поменуо Мостар Столни Град, на мети Босанске Хистерије. Сарајске Хистерије.

Нарочито, откако је затражио измјену Лекс Комшића. Изборног законодавства по коме се он може изабрати не само за Хрватског Члана већ и за Бугарског Члана Предсједнштва. Само ако БПК тако одлучи.

Сада је у јеку Хистерија око Сајма у Мостару.

Прво је Свеивана открила да је то Сајамгокурац, Човићев Сајам на ком су само сусједи.

Онда је је пронађено да је то и дан оснивања НДХ.

Па је слоган Јесмо ли спремни (за дигитално доба), оцијењен усташким.

У то се упрегли вијести.ба и други пратећи сарај нмедији, укључујући и БНТВ Бошњаке.

Па је Санџачка Новина Данас, која излази у Београду, оцијенила све то као Човићеву подвалу Вучићу.

Из свега је јасно само једно.

Кадгод немаш Политички Одговор, изађеш на Прашњави Сокак.

То балегање људи, активности, Нација, Политичких Програма, балега, брабоња, црва и усмрђује и саму БиХ.

Она постаје Микијев Кокошињац.

Постаје неподношљива и тако неће моћи да се одржи. Неко ће заталасати мирну површину фекалија.

Ситне Курве и Величанствени Бакир, то не могу докучити.

ОРБАН ЕВРОПИ

ОТВОРИО НОВО ПОГЛАВЉЕ.

ДА ЛИ СУ СРБИ ГОРИ

ОД МАЂАРА.

Орбан, и његова странка, у Мађарској, надмоћно, двотрећински, побиједио на Изборима, на којима је излазност била скоро 70 посто.

Мнијем да је та Странка инсистирала на излазности како би Орбан против ЕУ има јачи политички аргумент и залеђе.

Ну.

То није изненађење, што се Мађарске и Орбанове Странке тиче.

Мене занима нешто друго.

Како су само на два часа вожње, од Београда, Мађари толики Националисти а Срби, толике Пичке.

Кад је јасно да су Срби већи Националисти од Мађара. Кад се зна да Мађари нису имали Четнике. Кад је познато да Мађари ни у сну не би гласали за Шешеља. Кад немају пјесму Дрма ми се, дрма Пирош Чизма.

Када би погледали Мађасрску Историју, многе ствари би биле јасније и условљеније.

Али, задржаћу се на данашњој, површинској аргументацији.

Свака Нација је Националистичка. У здравом националном смислу својих послова. Не говорим, дакле, о територијалном експанзионизму, поробљавању, унитаризму, потчињавању.

Колико ће тај Национализам да дође до изражаја, не зависи од Народа, Нације, и он за то није одгворан, већ од Вођства Земље, Вође, ако неко такав постоји или себи умишља, од Политике коју креира и околне ситуације.

Пошто Вучић умије да буде већи Националист од Орбана, о квалитету, технологији и перформансама, сад не бих, како то да је Орбан креирао Националну Политику Мађарске а Вучић Поданичку Политику Србије.

И да Народ Мађарски то подржава а Народ Србски, ово.

Једноставно.

Народ, Нација, Бирачи, сматрају да су свој национални посао обавили Изборима. Не може Народ да води Националну Политику. Не може Публика да игра умјесто Звезде. То мора да ради Политика у Институцијама.

Народ, Бирачи, унапријед вјерује у Изабраног, да ће се кретати прописно по раскрсници. Да неће издати све њих.

Народ не може тако брзо и рефлексно да реагује на политичке вјетрометине, као Политика и Институција. Зато се и не лаћа тог посла.

Народ је сву одговорност додијелио Руководитељству, Вођи и Институцијама.

Није то била само побједа на Изборима.

То је био Велики Терет.

Али, код изабраних, најчешће, нема таквог сазнања. Они мисле да су изборе добили јер пјевају боље од Цеце, јер се удају чешће од Наташе и скачу удаљ више од Иване а, успут су, млади, лијепи и паметни.

Ту је та грешка која ће коштати Народ, Нацију.

То је ризик Изборне Демократије. Као и ризик Краљевине, или неког другог облика владавине Народа или над Народом.

Ријетко који Политичар и Вођа, може да преузме и сагледа ту велику одговорност. Путин, Орбан, Меркелова, само донекле... у Европи их нема више. Рахој у Шпанији не преузима одговорност за Шпанију. Он преузима традицију Франкизма.

Одговорност Вучића, и његова представа о одговорности, на дну је љествице европских лидера.

Он да води Орбанову Политкку, имао би такође толику подршку у Србији.

Али, он се продао Западу и тај колосијек се тешко може запријечити.

Срби, Србија, ће платити Изборно повјерење које су разбацивали од прије Распада СФРЈ, и још га разбацују.

И, нажалост, биће окривљени за своју судбину.

Као што их Вучић, сада, пониожава и окривљује.

Незаслужено.

Он је заслужио да га цијели дан водају, од Политичке Клаонице до Политичких Вјешала.

Зато, Орбане, Србине.