АКО СНСД

НЕ ПОГРИЈЕШИ,

БАЊАЛУКА

НЕЗАНИМЉИВА

А СУПЕР БОУЛ

У БИЈЕЉИНИ

Стевандић је у Бањалуци напустио Младена Босића а Златко Максимовић је у Бијељини напустио Мићу Мићића. Пошто више Есдееса има у Бањалуци неголи у Бијељини. И пошто је Есдеес у Бијељини много више Мићин, него општи Есдеес Босићев.

Видјеће се ко је боље прошао.

Ја, пак, мислим, да је Мићић на добитку.

Босић је ионако у Бањалуци био слаб.

Мићић је сада ојачан.

Јер латентна амбициозност Максимовића само је сметала перманентној изборној активности Миће Мићића.

Он се уздао у Есдеес да ће да га прихвати, а Мићу да одбаци, не схвативши за толике године, да Есдеес има малу моћ у Бијељини. Босићев Есдеес.

Мићу се не може побиједити на локалним изборима у Бијељини. Ја сам само једном помислио да може.

Па се пјесник зајебо.

Бијељина је велики Претис Лонац са поквареним отпаривачем и дуплим дном. Па никад не знаш кад ће прокувати а кад ће да загори. И кад ће да пропишти.

Мићо Мићић је изградио властиту платформу која је разуђена, компатибилна и мобилна. И зато успијева. На тој платформи он сваког дана ради за Изборе. Да се ослања на Есдеес, никада не би побиједио.

Зато на општим Изборима, Есенесде редовно разваљује. Осим прошли пут. Због очигледног кидања властитих укрштених лигамената. И сваки пут се завара. За двије године ћемо побиједити Мићу.

Сада се најављује да ће Есенесде подржати кандидатуру Златка Максимовића. За Есенесде уреду. Али се не зна шта ће урадити Бијељинска структра. Органзација СНСД. Која је велика без обзира што је неколико пута девастирана. И не зна се колико ће допринијети читава лепеза странака подпотписника Максимовићеве кандидатуре.

Али чак и да све буде мобилисано, као и БНТВ, која, кажу, подржава Максимовића, то није довољно тегова на тасу да се водоравно клацка. БНТВ не занима ничија побједа. Занимају их свачије паре. И тако ће бити и сада.

Једино што је добро јесте чињеница да је Максимовић на вријеме изашао са објавом.

За све остало нисам сигуран.

Нарочито нисам сигуран да је добро да СНСД подржи Максимовића.

Ако не успије, нико неће рећи Изгубио Максимовић. Рећи ће Изгубио СНСД. А мислиће на неку другу ријеч.

Ако побиједи, СНСД Градска Организација неће много добити. Што је дугорочно веома опасно.

СНСД мора већ сада да почне да ради на дуге стазе у израдњи организационих структура у Приједору, Добоју, Бијељини и Требињу, заборављајући чак и на локалне изборе јер се закаснило.

Та структура ће требати 2018е а онда и за локалне изборе 2020е. Када Есенесде мора да узме све ове градове.

КРСТ КАО НАРАМАК

 СРЕБРЕНИ ПЕЈСАЖ 3

РУКА

КОРУПЦИЈА ЈЕ

У ВЕНАМА,

НИЈЕ У ГЛАВАМА

Што је Друштво спремније на корупцију неспремније је за борбу против корупције.

Стога је та борба увијек узалудан посао.

Посао се прави негдје прије, раније и издалека.

Корупција није проблем Појединца.

А управо се то непрестано форсира и тако се замагљују процеси, трендови и стања.

Корупција је Додик.

Лијепо звучи. Али је нетачно. Чак да је Додик све то, и непоменуто, покрао, и да су аутопут и адмнистративни центар на тајним точкићима, па ће их он, једног дана, на канафи, одвући са собом на своје Дедиње, није тачно.

Дабоме да треба установити шта је тачно у том форисраном слогану Корупција Додик.

Али постоје ствари важније.

Корумпираним Додиком се настоје ријешити амбиције Сарајева и Неке Амбасаде. И прикрити чињеница да је цијела БиХ јазбина, не међеда, букве и будала, већ Корупције & Криминала. У којима је једино непознато да ли су крупније рибе странци и или домороци.

Корупција царује тамо гдје нема Државе.

Како Држава слаби, корупција се разможава.

Шта је Држава. Држава је организација, процедура, сила, санкција. Све оно што је против Корупције.

Пошто је овдје уништена Држава, мислим на СФРЈ, и много прије распада, а ово што имамо су дркаве а не државе, створен је феноменалан предуслов за Корупцију. Коју у Држави спречавају и остали колективитети са моралним и нормалним скалама и љествицама вриједности. Црква. Војска. Индустрија. Факултети. Спорт. Политичке Странке. Зато и постоји изрека Да Војска од регрута прави Чојека. Поред породице, школе...

Након Државе, разарају се сљедећи ситеми који имају своје скале вриједности.

У томе и сви ми учествујемо. Свјесно или несвјесно. Рационално или глупо. Али смо сви саучесници. Видјела жаба да се коњи поткивају па и она дигла ногу. Видио Србин Голо Дупе па се укључио у Демократију.

Углавном, сад смо при крају.

Остало је још да се разори нешто мало спорта и покоја Политичка Странка. Говорим, опет, о простору бивше СФРЈ.

Процес разарања Политичких Странака много је важнији од разарања Цркве или Војске.

Мада ћете ви рећи да сам будала.

Након разарања Државе, Војска и Црква, и остали, рапидно губе своју моћ.

Народ, којег странци и домаћи издајници зову Грађани, остаје сам. Претворен у појединце.

Такав Народ нема преко кога да изнесе свој интерес осим преко Политилких Странака. Нема преко кога да артикулише своје дугорочне колосијеке опстанка и пута. Говорим о великим, организованим, идејно-интересним и многогласовним Странкама. Не говорим о приручним накурњацима.

Политичке странке могу да покрену процесе унатраг. Да се почну стварати критеријуми и скале вриједности.

Ако се и у њих увуче Корупција, процес је неповратно пропао. А Корупција се у Странке увлачи преко Људи. Људи су тај вирус. Који, уједно, и разара структуру и организацију Странке. То је појава екстерних људи на листама, на функцијама, на кандидатурама. Вањских Искорисника. Феудалаца. Бизмисмена. Капиталаца. Тајкуна. Мајкуна.

Зато, упоредо, иде борба против СНСД и против Корупције.

Велика Политичка Странка је још једина препрека. Некад је то био Есдеес. Сад је Есенесде.

Зато Вучић девастира СНС. Прво су му помогли мудрови, уништавањем СРС. Сада Вучић изједначава себе са Србија Побјеђује. Или тако нешто. Гдје је ту СНС. Нигдје.

Са јаким Есенесом не можеш Србију да набијаш на курчину а са неким типа Вучића можеш и на мали прст.

У цијелој тој слици је и Корупција.

Кад оде Вучић, онда ће испливати ово о чему говорим.

Појединца треба затворити ако је украо или узео.

Али то неће добити битку против Корупције. Чак и ако би их све затворио. Па и оне који се нису огријешили.

 КРСТ НА ЛИЦУ

 СРЕБРЕНИ ПЕЈСАЖИ 1

КРВ ОЧИЈУ И СУЗА

НА САЛВЕТИ

СРБИЈЕ И ХРВАТСКЕ

ТРЕЋИ ЕНТИТЕТ

И РЕФЕРЕНДУМ

Мора да буде сумњиво кад се Србија, и њен транснапредовани премијер Вучић, који су се тако бриселски одрекли Косова, и још ће га се одрицати, својски боре да БиХ остане целовита и да Република Српска, Његов Пријатељ Додик, не иде у Референдум.

Као што мора да буде сумњиво када се неоусташкиња Колинда, у име Моје Хрватске, која се пред Ратове Завнобиха, залагала за На Дрини Шаховницу, бори за ЕУ пут БиХ и против Трећег Ентитета.

Мора да прећутно подржавају исти концепт.

Који не може бити ништа друго до једна Унитарна Исламска Држава у Европи, која би, заједно са Војном Базом Косово, служила Западу и Америци као показ како се брижно и толерантно односе према муслиманима. А не онако како им се потура у случају Ирака, Либије, Сирије.

Интерес Хрватске, и Нато намјештенице Колинде, о оном Грађевинару је депласирано и говорити, јесте играње по жељеној жици виолине. Жељеној од стране Берлина и Нато Пакта. Којима треба Унитарна БиХ јер ће тако цијела и васцела лакше доспјети у Нато.

Интерес Србије, а то значи само Вучића, јесте опсесивно компулзивно интензивно прикупљање Пријатеља ради болесног останка на Власти.

Што буде дуже на Власти, Вучићеви курбани ће бити све већи и све крвавији.

Републици Српској и Хрватима у БиХ мала је утјеха што Србија не жели да чита Дејтонски Споразум а Хрватска Вашингтонски.

А зла је судбина што би их, и Србија и Хрватска, с книнском лакоћом жртвовале само ако сутра могу да добију неку адхок запљнуту челну еткитеу Фактор Мира или нешто још празније.

Ну.

То је и добро за Срспку и Хрвате. Више ће се окретати себи а мање БиХ.

Што значи да за БиХ то, дугорочно, није никако добро.

То ће је коштати главе.

ЗАЧУЂЕНИ ВАНЗЕМАЉАЦ

 МОЈИ ТУЖНИ ДРУГАРИ

 ДЈЕВОЈЧУРАК У СТАРОМ

ОГЛЕДАЛУ

 СУНЦОКРЕТИ

 БАЛЕРИНА ТАНКА ЗЛАЋАНА

 ПОЧАСТ ЦРВЕНОЈ ДАМИ

РАЈСКА ПТИЦА У

СРЕБРЕНОМ ГНИЈЕЗДУ

ИЗБОРИ

2018е

Увијек је питање да ли мали требају да имају дугорочну стратегију као и велики. И да ли краткотрајући треба да мисле удаљ као што мисле и они са дуготрајном историјом иза себе.

Дабоме да требају.

Јер Велики неће да мисле за Мале а Мали не могу за Велике.

Кина, моја омиљена земља и цивилизација, све успјешније скраћује даљину. Све брже остварује оно што је планирала за будућност.

То постиже само са двије паметне стратегије.

Поставља реалне циљеве и мисли на Кинезе.

Дневничари, они који се баве дневним чињеницама, никада нису анализирали домет сада већ давне кинеске одлуке о Само Једном Дјетету. Која је, у међувремену, стављена ван снаге.

Та одлука је спасила Земљу Кину.

Јер је јасно да се, без контроле рађања, није могло достићи потребан стандард за преживљавање и избјећи глад. Односно избјећи немире и страно уплитање што би раскомадало Кину.

Сада је Кина поставила четири циља за наредну деценију. До 2025е.

1.    Умјерено просперитетно друштво. Бидипи 10.000 долара.

2.    Усавршавање економског модела.

3.    Спровођење закона.

4.    Елиминација корупције у Комунистичкој Партији Кине. На шта се гледа као на дуг и сталан процес.

Тако би требала да размишља и да се оријентише и Република Српска. Иако није Кина.

И иако је тамо једина Комунистичка Партија а овдје Савез незавсних социјалдемократа превлађујућа.

Могла би преписати свечетири циља.

Јер корупције има у Есенесдеу. А нарочито је има у име Есенесдеа. Пошто је Есенесде на Власти а Власти нема

без корупције. Не само код Срба.

Ну.

Ни једног циља нема док Република Српска не добије Комунистичку Партију Кине.

Иако она не може да има једнопартијски систем, том циљу треба да тежи.

Циљу да једна Велика Политичка Странка несметано управља процесима.

Како ствари сада стоје, након десет година кардељевских експеримената Есдееса, Политичког Сарајева и Сарајевске Међународне Заједнице, на видику нема политичке снаге која може да се кристалише као Велика Српска Политичка Странка а која ће лећи на руду. Што значи да нема на видику и некога ко ће да буде пријекопотребна здрава Српска Алтернатива.

Есдеес је своје шансе пропустио. И дјелује на нивоу Босић и дружина.

Есдеес се претворио у СЈБ. Странку Једног Босића. Преписао је рецепт од Миће Мићића и Обрена Петровића.

Засад се не види снага која би у Есдеесу прекинула такво стање. Отјеравши Босића. Као што је, ономад, отјерала Чавића, као недовољно Српског Предсједника Странке а превише Сребрничког Фалсификатора.

И као што нису знали ни то да искористе него су се, Босићевим неспособностима, довели у исту, чавићевску, ситуацију. С тим што је Босић скоро ни мало Српски Предсједник Странке а превише Сарајевски Колаборационист.

Због свега тога, таквог стања, Есенесде се мора почети да обраћа и чланству и бирачима Есдееса. Као својима.

Да би то могао да ради није довољно да добошари по селу да је Босић Пробосић.  Већ треба да говори о Заједничкој Одговорности за Републику Српску. О политици За Српску.

А да би био увјерљивији, мора да остварује Четврти Кинески Циљ.

Јер у пажњи за Власт, у пажњи да нас не зајебу Сарајево или Странци Усранци, попустила је пажња према људима који нису рођени и стасали у Есенесдеу. Него су дошли као готове, изграђене, корупционе личности и које праве вршај од погодних па и легу нове.

За овогодишње Локалне изборе касно је.

Али за 2018у треба радити тако да Есенесде даље јача, по могућству ублизу 50%, али и да јача политичку идеју Само Српска.

Да идеја Само Српска потпуно влада Народном Скупштином. Као што влада Кинеска Комунистичка Партија.

Да не би дошла у ситуацију Нестанка и Несамосталнсти.

И да не би дошла у ситуацију Србије која се, и у слогану, изједначила са Вучићем.

Између Лидера и јаке Политичке Странке, увијек треба бирати Велику Политичку Странку.

Вође се више не рађају. ВПС их можда може одњеговати. А чекати док неко постане Вођа и изгради ВПС, више се нема времена.

ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ

НЕ ПРАВЕ ЉУДИ

АЛИ ИХ САМО ЉУДИ

МОГУ УНИШТИТИ

Почиње да их прави неколицина људи. Али главни посао обаве интереси, политичке матице и струје, такозвано усложњавање ситуације, стицај околности, распоред на политичком мозаику, трендови у географској и друштвеној клими и ИТЈ. Има тога још.

Конкретно, прије или послије ратова братства и јединства у Босни и Херцеговини, могао је било ко да се сјети и да обзнани да оснива Српску Демократску Странку. Нико не би ни репом мрднуо. Прошао би исто као и Странка Коаксијална Српска.

Али, у том тренутку створила се СДС. Није је створио Рашо с планине и испод планине. Знају они добро ко је. Али не знају шта је све утицало на то.

Тако је дошао и тренутак, послије рата, када је настала Странка Независних Социјалдемократа.

Есдеес је доста образа истрошио у рату. Социјалисти који су наслсиједили Савез Комуниста, били су истрошени у старту, као настављачи али и од Друга Слобе Слободе. Осим тога, људи су овако говорили Јебите се, да сте знали, никад на власт не би дошли ови Рашовци. И њихова коалициона браћа СДАХДЗ.

Па су се створили услови за формирање СНСД.

Неким странкама донесу готове услове. СДП Партијешине, послије СКЈ. Српска Напредна Странка. Партија Демократског прогреса. Оне краће трају, дуже пропадају и смрде и кад их не дираш клипом на путу.

Шта добију људи који оснивају странке.

Добију исто оно што и Пекић у Београду. Споменик над којим лебди иронија.

По свему, дакле, може се закључити да Људи нису пресудни код настајања странака. Али кад једном почне тај процес, онда је много Људи потребно да настане Велика Политичка Странка. И настане. Ако је ситуација усложњена, околости повољни, интереси постојећи а неостварени. Тако је у Странку незграпног и тада неразумљивог назива, Савез Независних Социјалдемоката, похрлило много људи. У првих десет година, у једници мјере, 1 а у других десет година још 1,5. До 175.000 чланова.

Док, касније, Странка избрушеног назива, Партија Демократског Прогреса, није изазвала такав прилив. Јесте похрлило нешто чланова, оних који су се сматрали паметним и образованим, у односу на оне Милине Сељачине. Ну. И то што је било комплексаша, касније је отхрлило а нови нису похрлили. Сад је отхрлио и Иванић. Творац ицеје која му је донешена готова.

Након свих тих процеса, Политичка Странка јесу људи али је прије свега то Окупљена Идеја, Организован Интерес, Политичка Породица.

Чланови Странке, тамовамо, може да буде свако. То је добровољна организација.

Они који у име странке или за странку, пак, нешто раде, обављају, постављају се или иду на изборе па буду и изабрани, они не могу да буду Свако.

Таквог се мора разголитити, ухватити за муда и добро заврнути. Не да би се установило да ли је мушко, већ да исприча има ли нешто што Странка не зна а што јој може шкодити.

Можеш да радиш штагод хоћеш, то је твоја приватна ствар и ствар закона, ако законодавац тако каже.

Али такав, не можеш да радиш ништа у Странци и за Странку.

Дабоме да ће рећи Црква је Црква па раде шта хоће а он тражи од Странке да то спријечи.

Јакако да ћу рећи да није суштина у томе, већ у критеријумима и процедурама које треба поштовати а све остало спречавати. Суштина је у спречавању онога чега ће увијек бити. И у томе да ти надјачаш.

Ако на Политичкој Странци имаш више врата, прозора и капија него зидова и ограда, намножиће се они који раде Штаоће.

Они који долазе из других технологија, профитерских, монополских, менаџерских, феудалних, вешпарних, корумпираних, они доносе са собом и те технологије. Које нису компатибилне Великим Политичким Странкама са много људи и којима је то недоступно и страно.

Есдеес је имао Бизмисенизацију Странке. И никад се од тога није опоравио.

Па онда имамо Бобаризацију Странке. Сад имамо и Сексуализацију. У Гроцкој неки секс скандал у СНС. Извјесна Јасминка Мандић. У Гацку исто секс скандал & веш Есенесдеовог Народног. Ако се добро не докаже да је то подметнуто и фалсификовано. На тој Секс Трансверзали Гроцка – Гацко.

То су опасни знаци.

Код СНС Вучић је сам почео да уништава Странку. Коалирањем и увођењем свега и свачега. Код СНСД, девастирање организације и процедура, условило је отварање и капије и јелека.

За Вучића мање више, али за СНСД је битно да се тај процес на вријеме спријечи.

ТИЈЕЛО

 ТУЖНА ПЛЕТЕРНИЦА ТРООКА

 СВЕМИРСКИ ИНСЕКТ

 ЦРВЕНЕ ОЧИ

КИНЕСКА ПЛЕСАЧИЦА

ДА ЛИ ОТВАРАЊЕ

ФЕРХАДИЈЕ

ОБИЉЕЖАВА РУШЕЊЕ

ИЛИ ТЕРИТОРИЈУ

На Крвавом Балкану Цркве и Џамије, увијек су биле више знаци запосједнуте или властите територије него вјерности Богу и Вјери.

Па је и рушење богомоља имало логичну исту функцију.

Чак и у ситуацији када се нека богомоља сачувала на туђој територији, није то била порука о толеранцији и уважавању.

Јесте али, лажна.

Увијек је то порука о Нашој Територији.

Такав је случај са Сарајевом.

Срби и Бањалука нису умјели да пошаљу такву лажну поруку. Па су порушили џамије по Бањалуци Аишире.

У Бањалуци је тај чин правдан ванвременским односом Срба према Судбини. Србин изградио, Србин срушио.

Злочин је било рушити џамију, као грађевину стару неколико стотина година.

Ну. Шта је Ферхадија очекивала након убиства свата на Башчаршији.

И што би Ферхадија прошла боље од Старог Моста у Мостару.

Ако је већ Босна и Херцеговина Исрпскаихрватскаимуслиманска, онда су то и Ферхадија и Стари Мост. И друга зданија. Само та власничка права неко схвата као присвајање, неко као покоравање а неко као рушење.

Ферхадију и друге џамије није требало рушити иако се тиме ништа не би добило у имиџу Срба у свијету. Овдје он није ни потребан. Јер, муслимани најбоље знају какви су Срби. Аиобратно.

Не би се добило ништа ни у суживоту, крајживоту, заједништву и Трипутмулти.

И да су све џамије остале испод неба, БиХ не би било. А оно што би је вјештачки и лажно било, било би подијељено као и данас.

За 7. дан маја навијештено је отварање Џамије Ферхадије у Бањалуци.

Видјећемо да ли ће то бити вјерска, културна, територијална или међунационална манифестација.

Бошњачки политичар са дужношћу у Бањалцуци, говори о томе као новој потврди Заједништва.

То ће, ипак, бити нови знак и нова манифестација раздора.

Отварање новоизграђене Ферхадије у Бањалуци сви ће схватити као Територијализацију над Србима.

Бошњаци, нарочито њихово политичко, вјерско и милитантно вођство у облику синтагме Ово је БиХ.

А Срби, нарочито најобичнији, схватиће то као најаву нове окупације.

Да је нису рушили, само би ту били на добитку.

Не би имали тај нелагодан осјећај Најаве Окупације.

Објективно, Нова Ферхадија неће ништа ново значити у БиХ а ни у Републици Српској.

Босна и Херцеговина је одавно промијенила ток. Ово што је од ње остало, само су стараче, шљункаре и врбаци.

*Дозвољено оптуживање за Расизам, Шовинизам и Национализам.

САВЈЕТ

ЗА ПОЛИТИЧКЕ СТРАНКЕ:

ЧУВАЈТЕ СЕ

ДОБРИХ ПАРА

И ЛОШИХ ЉУДИ

А најчешће иде једно с другим.

У САД су, у изборној години, заокупљени Трампом и парама. Пошто је тамо независно судство укинуло ограничење донација инокосних и корпорацијских лица Политичким Странкама, стање је, отприлике, Лова до крова, кандидати до пода.

Што више долара то су им кандидати све лошији. Чак је и у републиканским редовима наступила паника и општа дезорганизација у покушају да се спријечи да кандидат буде свиленокоси Доналд Трамп.

Порука је јасна. Ни паре не могу да истрпе све будале.

Анкете међу бирачим говоре да огроман број људи мисли да је превише пара у кампањама и изборима.

Немају, у ствари, шта да мисле. Тамо странке и кандидати објављују ко је колико и коме дао.

Обични бирачи осјећају нешто друго.

Њихове одлуке на Изборима, њихова воља, њихова подршка неком кандидату и полиитком програму, немају никаквог одјека, касније, када прођу избори о када се забијели кућа.

Стога није могуће уочити никакву разлику између власти Буша, Клинтона, Обаме. Као што неће бити разлике кад у Бијелу Кућу дође Хилари или Трамп.

Демократичност америчке кандидатурске и предсједничке кампање је у томе што можеш да причаш шта хоћеш а кад се Забијелиш, радиш како ми кажемо.

Овдје, пак, Интерресорна Радна Група, како то бриселски звони а буквашки јечи, припрема промјене Изборног законодавства. При крају свог рада шаљу сигнале да револуционарних револуција неће бити.

Пребирући по искуствима са тим законодавством, предлагао сам, званично и писано, а и инокосно писао, да, поред осталог, треба укинути лимите донација, које су послије нешто повећани, али увести обавезу да Политичка Странка сваког мјесеца објављује донаторе и висине. Мада ти подаци постоје у ЦИК-у.

Уз повећање контроле црних фондова код странака, то би значајно допринијело прегледности. Странке не би добиле више пара, можда и мање, јер многи не воле да се истичу.

Али би било јасније ко кога подржава и онај ко је дао значајну донацију, не ону реда ради коју даје свима, био би обиљежен као неко ко очекује противуслугу, касније када Странка дође на власт.

Радећи четири изборне кампање у СНСД, без Главног Изборног Штаба и Креативне Агенције, држао сам се правила да ни једна марка не прође кроз руке већ све кроз рачуне. Због тога је СНСД плаћао и казне јер се прекорачила дозвољена потрошња по бирачу. Али и то је боље од црне лове.

Када се паре пусте међу људе, можеш дићи руке и од људи и од пара. Паре кваре и паре а не само људе.

У нашим условима, то су аматерски нивои, у односу на америчке. Јер тамо капитал управља Америком, бирајући и предсједнике и креирајући политику у свијету и туземно, још од прије Првог Свјетског Рата.

Али паре код нас могу да буду разорније. Јер не посоје такве стеге, процедуре, кавези и сила, као у САД.

У нашој политичкој артикулацији капитал, преко тајкуна, мајкуна, бизмисмена, профитера и феудалаца, већ је дошао до права кандидовања што је пола посла и самог бирања. Он директно утиче и на кадровску организациону страначку структуру. На састав бирачких одбора и посматрача.

То је поуздан пут одвајања одлучивања од чланства, бирача и грађана.

Једино изградњом квалитетне, разуђене, процедурисане хоризонталне организације и кадровске технлогије, Политичке Сстранке могу да се одбране од примитивне најезде прљавог капитала који жели да се трансформише у политичке одлуке.

 БиХ ЈЕ ПОГОВОР

КЊИГА УКОРИЧЕНИХ КОЛУМНИ СА МОГ БЛОГА САМОСТАЛНОСТ СРПСКЕ ТОКОМ 2015е ГОДИНЕ. ЗА ЛИЧНУ АРХИВУ.

 ШАРЕНИ ПИЈЕТАО

 СНОВИ О ИСТОЈ ЖЕНИ

 ПЕЈСАЖ

 ЛИЦЕ ЉЕПОТИЦЕ

 ЗЕЛЕНООКИЦА

 РАСПУКЛИНА

 ВИСЕЋИ ПЕЈСАЖ

 МОЈА ТУЖНА ЉУБИЧАСТА ЉЕПОТИЦА

СТАРЕ ЗИДИНЕ

КАКО ЈЕ СРБИЈА

ДАЛА КОСОВО,

ДАЋЕ И

РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

Избори у Србији, заокружиће Тројство из кога Република Српска може много да прочита о својој будућности.

Први дио те трилогије већ је написан, режиран и изведен на Великој Српској Сцени.

То је Косово.

Јасно је да је Србија дала Косово, одрекла га се, одустала и жртвовала тамошње Србе. Није то учинила Вучићева Власт. Ко зна кад је то учињено. И ко је све чинио да Србија саму себе доведе пред свршен чин.

Вучић Дачић су само у Бриселу потписивали неке срамне папирчиће, с ногу.

Косово је, други пут, отишло у Легенду.

Национални романтичари се сада, по небесима, надају како ће једног дана бити враћено у крило Србије.

Хоће. Ако буде Трећег Свјетског Рата, ако Србија да два милиона жртава и ако буде на побједничкој страни.

Што значи да неће.

Други дио Србијанске Тужне Трилогије, такође је написан раније а одигран је ту скоро, у Народној Скупштини Србије гдје су сви, осим једног посланика, гласали за Закон о потврђивању Споразума између Владе Србије и Организације Нато за набавку и подршку (НСПО) о сарадњи у области логистичке подршке.

Већ су тамо, у Србији, рекли да Србија и не мора да уђе у Нато Пакт кад је Нато Пакт ушао у Србију.

Овај закон је бржебоље потписао и Предсједник Србије а да се ни на лопату наслонио није.

Он је у својој садашњој форми безазлен. Иако је сумњиво то да је Закон изворно на енглеском а на српски језик је само преведен. Сумњиво је и то што ће уговоре из овог Закона потписивати Министарство одбране, што све плаћа Србија, што Нато и НСПО особље има дипломатске привилегије и олакшице, слободу кретања, осим у безбједносним зонама о чему ће се договарати са Србијом. Читај Ода Куд Оће.

Уговори и одредбе о опреми, трошковима, наоружању, производима и слично, крију највећу опасност. Јасно је да је отворен пут Нато технологији опреме  војске и да је затворен за производе оно мало преостале војне индустрије Србије као и за Русију.

А свима је јасно да си ратник и поданик оног чију пушку носиш.

Трећи лист Србијанске Тужне Трилогије одиграва се ових дана и недјеља. То су Избори.

Читава лепеза медијских лансмана и дегажмана о томе зашто Вучић расписје Изборе, а слијепо га слиједи Николић, као и у потписивању Нато Пакт Закона, има као циљ замагљивање Јавности и сваког појединца у Србији. Највећи дио посла је обављен медијским смећем које се посипа по људима па је већ сада важнији догађај даилине сношај оне Змај Животиње у Провима него скупштинско изгласавање НПЗ.

Стварни разлог избора је Вучићев нови мандат у коме ће завршити са остацима Косовске Трагедије, усвојивши и Нови Устав, у коме неће бити Косова ни у Преамбули, и у коме се Предсједник Србије више неће бирати на директним демократским изборима, у коме ће, новом компактном мандату, завршити највећи дио посла предаје Србије Нато Пакту. И у коме ће бити добар асистент у поробљавању и нестанку Републике Српске.

Тај пројект ће се изводити споро и тихо, као и улазак Нато Пакта у Србију.

Пошто је Србија потписник Дејтонског Споразума, неће се потезати формално питање нестанка Републике Српске. Али њено излашћивање, њено пражњење, њено претварање у суву змијску кожу, хоће.

Република Српска ће се претворити у Заједницу Српских Општина. Фиктивну и само на папиру, као што је и она косовска.

Сценарио јесте мрачан али није брз и краткорочан.

Што и јесте његова највећа убојитост и отровност.

Наду да до овога неће доћи дају могући резултати Избора. У којима би се искристалисале политичке и друштвене снаге које заступају разне опције и које у Народној Скупштини могу да се боре око Пута Србије који неће бити једносмјерна улица под чизму Нато Пакта.

То стање би се могло окарактерисати као Неутралност Окренута Русији и Кини.

Ну.

Сада на видику нема снага које могу да добију гласове за такву политичку расправу и климу која би довела до Неутралности Окренуте Русији. И која би спријечила предају земље Нато Пакту. Што је пречи циљ него окретање Русији.

Све што постоји на политичкој сцени Србије покривају Вучићеве димије.

Социјалисти Дачића немају снаге да ураде нешто алтернативно. Разлога је више него социјалиста.

Република Српска не смије много да се узда у Србију. Мора да води своје борбе Самосталности и Опстанка, у сваком политичкм тренутку, на сваком закону, у сваком кораку. Мора да се окрене Економској Стабилизацији. За шта је прилика пропуштена код продаје Телекома. Пропуштен је, добрим дијелом и овај мандат.

СНСД, као једина политичка снага на коју Република Српска може да се ослони, мора на Локалним Изборима да оствари резултат који може бити степеница за Опште Изборе 2018е. За то вријеме се мора самореорганизовати и престројити, окренути се онима од којих је побјегао Вучић, СДП и ХДЗ у Хрватскј, Бакир и Политичко Сарајево, Тадић и његова свилена лажна Демократска Странка. Организацији, Члановима и Бирачима.

Јер, кад се анализира тај бијег, на било којем од поменутих мјеста, јасно је да је резултат нестанак са политичке сцене. А то и јесте циљ Нато Територијалиста.

СНСД мора бити спреман да 2018е формира Економску Владу Самосталности. А да јој у преостале двије године овог четверогођа, припреми терен и полигон.

А са Србијом шта буде.