СТРАНЕ СЛУЖБЕ

ДИКТИРАЈУ ТЕЗЕ, ТЕМЕ

И САОПШТЕЊА

ПОЛИТИЧКИМ СТРАНКАМА

У БиХ, САВЕЗУ ЗА ПРОМЈЕНЕ,

ПРИЈЕ СВИХ

Након Есдеесове Тројке Кроз Ноћ, ПМШ, која је наступила у Сарајеву и која је у Сарај Чадор Медијима представљена тезом да Власт, Додик, у Српској спрема Хорде Смрти, наступио је Чавић, који је био Предсједник Српске и Предсједник Српске Демократске Странке, који никада није објаснио јавности како је то постао, Предсједник Есдееса, и лансирао, такође у Српском Порталу вијести.ба, тезу да Додик купује маскирне униформе за осамсто људи који су правили хаос пред његов долазак на Власт, 1998.

Деведесет осма није била јуче, а и да је била у политичком сјећању то не значи ништа.

Чавић дакле, намјерно лансира лажи, знајући да многи конзумент нема појма о томе шта се догађало тада. Јер, никакав хаос није продукован из Бањалуке већ је Паљанска Полиција кренула да досциплинује Бањалуку, и Биљану Плавшић, Предсједницу Републике, којој не могу опростити ништа, ни што је била против Краџића нити што је била против Милошевића, нити што је указала на криминал тадашњих „државних есдеесових фирми“, као што је Центрекс и Селект Импекс.

Код Прњавора су те јединице заустављене, од стране бањалучког полицијског центра а дошло је и до окршаја који се, срећом, завршио без погинулих.

Сада Чавић то преобликује у некакве Маскирне Хорде.

СТЈЖ, ако иступи Црнадак, говориће о Двопогледним Хордама.

Већ дуже вријеме је у оптицају теза да Додик и Човић проводе Руски Утицај у БиХ, да је Додик регрутовао и учланио Човића у КПССНКВД, да је Човић постао Београдски Четник и Петроградски Луди Ђак.

Руси обучавају Српску Дјецу која ће, чим постану пунољетна, доћи у БиХ и у Српску и похапсити и стријељати све који су по вољи Демократији, Слободи, Крмачи и Брутелу.

Очекујем да се каже и да Путин има Црвени Телефон са тим и тим. И чују се у два, у четири, у шест, у осам... и кад оперу зубе, пред спавање.

Јасно је, дакле, ономе ко и површно познаје технологију Пуштања Прича, како се код нас зове Специјални Рат Дезинформацијама, да све ово долази из индукатора Тајних Служби, иностраних, које овдје управљају процесима од много прије него што је она Словенка, из Цекаја, плакала у Београду.

Јер. Ови Сазаповци и Чадор Медијаши нису толико креативни.

Да јесу, Шаровић би извозио месо негдје још осим Турске. А Црнадак би знао гдје је, барем, Давос, ако не и гдје је Колинда.

Пошто је обухваћен и Четник Човић, зато су му и дали презиме Човић, мелодично је, ЧеЧе, као БеБе, својевремено, док је Брижитка била ко Станија данас, јасно је да све те службе раде за Сарајево. За Бакир Чадор Сарај.

Јер су на мети противници БЧС. Противници Унитарне Босне, противници Једног Гласа Босне.

А упрегнуте су старе Хорде Промјена, које су Службе, и Једна Амбасада, преузеле пред прошле опште изборе.

Само је изостављен Младен Иванић.

Он, по задатку ћути.

Наставља се његов имиџ стерилне епрувете.

Нит смрди нит мирише.

Младен Иванић је задњи пут прднуо кад је била Радна Акција на Козари.

Његов компромисни имиџ, који је у овом мандату досегао звјездане стазе, мора остати очуван јер се на њега рачуна још четири године.

Зато ове будале серу, по налогу, до бесвијести, и размазују репом, не могу да дочекају да падне на земљу.

У овој години се може очекивати много оваквих теза, иступа и конструкција.

А требало би очекивати и неке тектонске поремећаје на Уличној Сцени. Пошто се ово може искористити као увертира за Велико Незадовољство Народа.

Као што је јавно прижељкивао Вигемарческу.

БОСИЋЕВЦИ

И СРПСКО

ПРОБОСАНСТВО.

РЕЗУЛТАТИ

ПО ПОЛОЖАЈ

СРПСКЕ.

Босићевци и Српско Пробосанство, пројектоване су категорије.

При чему је мање битно да ли је Босић, као политички лидер са визијом, процијенио да долази такво вријеме, и свјесно прихватио колаборацију, кооперацију и копулацију, или је, као Класична Политичка Будала, упао у корито са напојем.

Ради се о механизму и технологији Националне Издаје, бандажиране европејством, о отоманском гркљанисању Изабраног Политичког Вођства, увијеног у борбу Против Криминала и Корупције, и о предаји Српске Сарају и Моргановцима, усвјетлуцаној Промјенама.

А цијела лепеза прекривена је учешћем Савеза За Промјене у Власти Сараја.

Синтагма У Власти Сараја значи да то нису представници Републике Српске, јер немају Власт у Републици Српској, нити практично желе да сарађују са Властима Српске, да слушају Народну Скупштину, већ су, напротив, тихи и перманентни еродитив свих одлука и политике Парламента, Власти и Српске уопште.

Посљедице су сљедеће.

► Ампутација Републике Српске. Република Српска је одсјечена од БиХ. Она за Сарај, за Сазап, за Странце Усранце и Шаптаче Унитаристима, значи колико Калесија.

► Изолација Републике Српске. Европски актери у Сарају, разговарају са Српском само редаради и колико морају. Све што могу да раде мимо Српске то и чине. Власт Републике Српске највећи дио одлука и политичких токова сазна из новина.

► Финансијска имобилизација Републике Српске. Странци Усранци су Босићевцима и Промјенашима обећали паре кад они дођу на Власт. Како би се показало да су то Промјене а да је за вријеме СНСД била права пропаст. Стога се у финансисјком смислу све зауставља што може да се заустави. Крајњи практични циљ је уништити Републику Српску а прије тога довести до незадовољства, протеста, хаоса и на том фону довести Промјенаше на Власт како би они прихватили и легализовали уништење Српске.

Босић и Српски Пробосанци, укључујући и Иванића, остали су политички кркани и можда учествују, можда знају али је то небитно, прихватио је да учествује у Пљачки Републике Српске и њенј Финансијској Канцерогенизацији.

Због свега тога, Буџет Републике Српске је свакодневна представа еквилибристике.

► Република Српска је на тај начин  присиљена да се окрене Београду. А то значи Вучићу. А то значи Великом Ризику.

Република Српска, и Додик, ризикује, да постане политички привјесак Вучића.

Тим је изгубљена ситуација када је србијанским лидерима Српска увијек требала као Здрав Национални Артефакт.

Сада Српска почиње да замјењује Косово. Србијанским ненационаним властима служи као тракторска гума за пливање по површини. Лијечење властитих историјских и пријатељских болести, уз даљу пљачку и продају Србије.

Ако се Српска препусти, србијанске власти ће моћи на њеној пропасти да живе још мандатима. Као што су живјеле на пропасти Книнских Срба и Косова Равног.

► Дио Политике Самосталности се поништава. Јер, Сазап непрестано релативизује све акције у том смислу. Не раде то нарочито наглас али одлагањем, нечињењем, приупитивањем, релативизовањем, као што је у случају Референдума, Пописа, борбе за мјесто у Механизму Координације... постижу се ефекти неефективности.

► Дејтонска позиција Републике Српске је на леду, на чекању. Све одлуке и процеси, у којима Република Српска, уставно и дејтонски мора да учествује, одвијају се мимо ње. И мимо Савеза За Промјене.

То је само кратак, веома скраћен, инвентаријум двогодишњег политичког самоубиства Савеза За Промјене. И убијања Републике Српске, праћеног масовном сликовницом у којој је СНСД ажбаха.

У сљедеће двије године трендови се могу само погоршати.

ДРУШТВЕНА ШТЕТА

ОПОЗИЦИОНЕ

ЈАВНЕ ХИСТЕРИЈЕ

Опсесивно компулзивни поремећај Савеза За Промјене, Српске Демократске Странке, Младена Босића, и гарнитуре нижих прилуда, у прогону Милорада Додика, Криминалца, и њеовог Режима, како би се, умјесто изборима, фрустрирани неталентовани политикоиди дочепали власти, и покрића за Издају Републике Српске, у Сарајеву и пред стражњим вратима Неких Амбасада, наноси огромне друштвене, политичке и националне штете Републици Српској.

Већ пуних пет година траје та хистерија криминализовања, не само Додика, мада њега стално помињу као сулуди Фармери који стално помињу Станију јер преко ње улазе на јавну позорницу, већ Републике Српске.

Писао сам о томе. О девастирању Јавне Политичке Сцене. О преквалификацији Политичке Странке у нешто што она не треба да буде. О снижавању љествица у Политичкој Технологији.

На примјеру Павловић Банке, и јавне хистерије око кредита Милораду Додику, гдје нико није установио нити поменуо штету самој Банци, стално се говори о штети БиХ, јебала вам БиХ мајку у пичку, штета је већ начињена. Само повлачење депозита из неке банке, огромна је штета. Јавни кредиблитет и бонитет и других дјелатности тог предузеа, компаније, шта ли је, трајно је оскрнављен, без тржишних и пословних разлога.

То је увидио и Чавић, који се разумије у економију, али са погрешне стране, као и сваки психополитички клинички случај.

Увидио је и СДС. Па сада дају муцава и немушта саоштења и позивају на прибраност или шта.

Оних осамсто запослених нису изашли на улице зато што воле Павловића. Већ зато што осјећају угроженост својих радних мјета.

Није, дакле, Павловић. То је 3.000 уста. Сваког јутра, 3.000 доручака.

Е. Такву штету Савез За Промјене, Српска Демократска Странка, Младен Босић Опсесивац, Мисија, Златокил, и ешалон ситних приглупих идиотида параполитичке провенијенције, чине и Републици Српској.

Само то није тако видљиво као у случају Павловић Банке.

И не ради се о депозитима у конвертибилним маркама.

Већ о депозитима у Опстанку и Самосталности.

Сваки кредит, па и кредит Милорада Додика и Павловић Банке, може да се провјери и прозакони у редовној процедури.

У којој не треба да учествује Јавност а нарочито не Политичке Сранке. Јавност треба да зна али не треба да учествује.

Крајњи политчки идиотизам је да СДС и Лидер Опозиције, Босић, носе папире и кривичне пријаве у Тужилаштва и Судове.

Само добро надуван и халуцинантан човјек може замислити шта би тек радили кад би сутра дошли на власт.

Али остајем код пријашње констатације.

Предсједник Владе, или Републике, не треба да иде у банку за кредит и не треба да купује вилу у Београду.

Не зато да би изгледао поштенији код Народа. Већ да не би размножавао Политичке Будале и Сумњу. И тако, посредно, правио штету Држави Републици Српској.