ВУЧИЋ

У РАНГУ

НАЈЕФИКАСНИЈИХ

ЗАПАДНИХ РАЗАРАЧА

ДРЖАВЕ И НАЦИЈЕ

Некидан је Александар Порфирогенит, Порфирогениталац, изјавио, Сатерани смо у ћошак.

Добро што је Ћошак Турцизам, али што он јавно обмањује Србију.

Ми смо сатерани а ја све радим сам.

Главно питање, дакле, данас, у Србији, није

● Квалитет Политичке Сцене, Институционалне Демократије

● Лепеза Политичке Артикулације

● Снага Опозиције

● Државно и Национално Вођство.

Главно питање је Шта Ради Вучић.

Дабоме, да је за једну велику политичку анализу битно како је дошло до тога да Вучић све ради сам.

Ако некоме буде требало.

Ако буде преостало оних којима ће требати.

Углавном. Србија Мирно гледа Шта Ради Вучић.

Срби као да не желе да имају Државу.

Као да су неспособни за то. Па су улазили у Југославије које су биле промашај. Па у СРЈ, која је била промашај. Па у СиЦГ, која је била промашај.

Па, кад су у прилици да имају Државу Србију, унапријед су дигли руке од ње.

Однос према Држави је однос према Нацији.

Држава ће можда и бити, иако не припада односној Нацији.

Али, Нације, без Националне Државе неће бити.

Запад је, још прије пада Берлинског Зида и Распада СССР, кренуо у акцију уништења Државе.

И данас је у том послу.

Настоји да уништи Руску Државу, Кинеску Државу...

Тим послом добија Бесплатну Територију и Неорганизовану Свјетину.

Нестају Нације, Војске и Вјере.

За тај посао у Србији, Запад је ангажовао неколико бауштелаца али се са Вучићем усрећио.

Вучић је читаву политичку сцену потчинио себи. Чак и оно што се зове СНС. На начин да, као Странка, не постоји.

Потчинио је све Институције и све Медије.

То му, ни у једној десетини не би било дозвољено, да не обавља посао за Запад.

Својим волунтаризмом, распродајом и девастацијом, мијења свијест Срба о Држави. Чини да они више немају разлога да вјерују у Државу као национално достигнуће Европске Цивилизацие и гаранцију колективног опстанка.

Својом банализацијом око Косова, од Унутрашњег Дијалога, до историјске поруке Сатерани смо у Курац, Вучић мијења свијест Срба о важности и могућностима Нације. Он поручује новим генерацијама да припадност Нацији није важна. То управо ради Запад у Паризу. Важнија је припадност Жутим Прслуцима.

Вучић је у прилици да први у Историји оствари оно старо француско, Послије Мене, Потоп.

Јер нема наде да се у Србији може ревитализовати Национална Државна Идеја и организовати Велика Национална Политичка Странка, за Државни Национализам 21. Вијека.

КАКО ФЛАШИРАТИ ДРЖАВУ

Какве везе има Флаширана Вода са Државом.

Понекад, та Вода постане тема у свијету, као руски отрови.

Понекад и код нас, када се појаве подаци колико плаћамо за увоз ФВ.

Флаширана Вода, пак, један је од много опаснијих тржишних инструмената у рушењу Нације Државе Друштва, него што то ми површински схватамо.

Да би се кренуло уназад, треба поћи од површинских података.

У Бањалуци, хиљаду литара воде из градског водовода плаћа се 73 фенига. А пола литре Флаширане Воде кошта 58 фенига. Једне од.

Значи, флаширани кубик кошта 1.160 марака. Са пластичном амбалажом која се не пије и баца се.

Хиљадушестстотина пута скупље.

То је тржиште, приватна иницијатива. Рећи ће економист.

То је ствар хигијене, стерилности. Рећи ће љекар.

То је ствар уништавања Државе. Рећи ћу ја.

И Људи. Јер на стерилној води нико не може да гради имунитет. Лабораторијска мензура нема имунитет. Човјек постаје неспреман за околину. Његова генетика ће атрофирати.

У ЕУ се Водоводи приватизују. Њихово стање стагнира или иде уназад. Што је апсолутно апсурдно јер све иде напријед. Само издувни гасови из њемачких дизела мотора иду назад.

То је директно отварање врата Корпорацијама које флаширају воду.

Градски Водоводи се своде на обезбјеђивање воде за водокотлиће. И ништа више.  Власници водовода ће и ту наћи зараду. Али, главна зарада, ултра профит, иде корпорацијама.

Држави се одузима и оно што јој је природа дала на том подручју. То су земља, са путевима, вода, са ријекама, ваздух са фреквенцијама и авиокоридорима.

Шта остаје Држави.

Остају само Људи о којима мора да се брине.

Али без права на профит од било чега. Јер, све треба приватизовати, приватно је најбоље, тржиште регулише све.

Држави, тачно је, остаје нешто пореза.

Међутим, порез није довољан да би подмирио потребе Људи на подручју неке Државе. Јер добар дио иде на враћање кредита који се намећу.

Порез може да обави функцију али у комбинацији са великим профитима.

Велики профити, пак, не остају у Држави.

Одлазе Великим корпорацијама које су из неколико Држава.

Из Држава, из којих одлази Велики Профит, одлазе и Мали Људи.

Јер њихова Држава не може да им обезбиједи основне ствари за боравак у Држави.

Тако долазимо до празне Територије.

Која једино треба војним и политичким корпорацијама. ЕУ и НАТО Пакт.

Профитне Корпорације су за њих обавиле посао.

А бића ге још. Јер има путева, руда, чуда...

ЗА ДОБРУ ДРЖАВУ

ПОТРЕБНЕ СУ САМО

ДВИЈЕ СТВАРИ – ПРЕГАОЦИ

МАСОВНОСТИ И

СТАЉИНИСТИЧКА КОНТРОЛА

Све остало ће Људи умјети.

Држава не мора ништа да зна.

Јер ће њу чинити људи, и они у Власти и Администрацији, који умију.

Стаљинистичка Контрола је поетски израз.

Људи, по својој насљедној природи борбе за опстанак, спремни су на све. То да буду лопови и да не поштују Државу и Закон, то је мањи дио те природе.

И то им се не може узети за зло.

Већа је кривица Власти и Државе ако то мирно гледа и не предузима ништа.

Па се, након неког времена и она укључи.

Људи знају какви су. Не би иначе измислили оно Знам ја нас, јебо ти нас.

Зато су створили Државу и Власт.

Неког ко би могао њима да помало управља и посве да контролише.

Кад имаш јаку Контролу, инспекцију, порезнике, полицију, судство... не треба ти јака Црква и Велика Политичка Странка. Не треба ти Вођа, Грчки Бог и Лидер.

Кад немаш Контролу, онда ти не треба ништа.

Стога, сљедеће генерације, послије сљедећих Ратова за Слободу и Демократију, ако не буду имали Контролу, све треба да поклоне. Нема потребе да губе вријеме на приватизацију и тендере.

Знам да ће западњачки инфицирани слободњаци скочити. То је Полицијска Држава.

Да. Али у правој Држави се Полиција поштује. У слабој Држави, Полиције се бојиш. Док се и она не укључи.

Прегаоци Масовности.

Омладинске Радне Акције.

Југоносталгичар, гракнуће раздрљени раздржављеник, омамљен миомирисом Хилариних неолибералних гаћа.

Али. Прегаоци Масовности су одржали, и створили, не зна се шта је важније, Модерну Кину. Напримјер.

Данас је Бањалучки Полумаратон

Шест Хиљада Учесника.

Масовно Прегалаштво. Које су подржали Град, Власт и Спонзори.

Учествује и мој унук. Страшни Дале.

Како да му објасним да није суштина у томе. Већ да треба да краде, да муља, да поткупи, да не гледа никог осим себе. Да не ради низаког него за себе. А да краде од других као да сви раде за њега.

*

Људи Бањалуке, пошто могу, имају обавезу да развију и начине још оваквих акција. По којима ће Бањалука да се познаје.

И по којима ће да живи.

3597.

КОЛИКА ЈЕ

СПОСОБНОСТ

ДРЖАВЕ

ДА КОНТРОЛИШЕ

СВОЈЕ БУДАЛЕ

Лијепо сам упозорио у случају Суторина.

Да не би дошло до Сутосморине.

Али. Заједнички Органи организовали јавну расправу. У Државној Сали, СТЈ. У сали Државног Парламента.

Нешто као Кочићево суђење Јазавцу.

И онда, један од Државних Будалаша предлаже да Суторина буде Дистрикт.

Држава је измишљена као, досад једини и непревазиђени, облик узајманог, међусобног, владања Људи и Силе. Мало мање Људи над Силом а мало више Силе над Људима.

И то само у том облику, и у тој технологији, може да постоји.

Држава је добровољно организована од стране Људи, који могу бити једна нација или разнородни живаљ, да би их претворила у Поданике о чему ће они, и Држава, склопити уговор у облику Устава или неког другог политичког, спољног или сполног акта.

Уколико тај механизам Подаништва, окован Правом, Силом и Порезима, не функционише, нема ни Државе ни Људи.

Јасно је да је у Босни и Херцеговини на сцени спољна сполна технологија држања међународно признатог простора између Србије и Хрватске на складишној материјалној картици под именом Држава.

Али и да њени поданици не постоје. Да нису захтијевали њено формирање и да нису с њом, у крајњем случају, као код праве државе, са собом, потписали никакав уговор. Устав.

Они изабрани и именовани јавносници, послужиоци и функционаши, који обављају послове у Заједничким Органима, пошто државни не постоје, треба да схвате да је њихов максимум Хладна Коегзистенција. Да буду и дјелују једни поред других. Рјешавајући питања из јасне и строге надлежности Дејтонског Устава.

При томе би било пожељно да то буде и Хладнокрва Коегзистенција. Јер у земљи у којој је најплодније земљиште не оно прве класе већ класе Мржња, треба се суздржавати од сваког облика држависања. Јер оно у својој суштини, и у најбезазленијим и најдобронамјернијем облику, значи Силу над неким.

Свако понашање изван тог оквира Хладне Коегзистенције, мора се оцијенити неполитичким, нецивилизованим, националистичким, унитаристичким, сепаратистичким. Без обзира шта је старије, кокош или јаје.

А у свакодневним релацијама, то је понашање Будалаша.

Свака Држава има одређену количину Будалаша за унутрашњу употребу. А један мањи дио и за спољну.

Насеобине, као што је БиХ, пуне су Будалаша.

Њихова особина, особина тих Насеобина, пак, и у томе је што су оне и генератори Будалаша.

Оне их производе и остављају путем, за собом, да се никад не би знале вратити у нормалне оквире. Да их, на крају, Будалаши изједу као црвица.

3146.

ДРЖАВА ЈЕ МОЋНА

ДОК НЕ СВАНЕ

У задњих годину дана у Србији је далеко најизговаранија реч Држава.

Држава ће сутра донети три црепа које је однео ветар. Држава ће за четрдесетитри дана изградити срушене куће. Држава ће залепити насип којег су уништиле поплаве. Држава ће похапсити сметове. Држава ће променити директоре. Држава ће победничку странку довести у ред. Држава ће тајкуне поставити за директоре великих јавних инфраструктура. Држава ће убрзати а кочнице бацити кроз прозор. Државу нико неће зајебавати.

Пре петнаестак дана, откривено је, неки месар је убио петнаестогодишњу девојчицу, негде у недођији, на северу Војводине. Па одвукао на неко сметљиште и закопао. Полиција га је пронашла а он је мирно признао. Шта може да некоме скриви петнаестогодишње дете у тихој војвођанској ноћи. Да би је убио како не убијају ни они у резерватима Африке. И за шта би му требало убризгавати у вену, на цевку, киселину из акумулатора, док не липше.

Али Држава је укинула смртну казну. Држава јури у Европу. Можете да убијате децу по ноћи али морате да аплаудирате педерима док марширају аутострадом дугиних боја. Тек тада ћете бити Држава.

Сме ли свемоћма и свеприсутна Држава Србија да осуди на смрт убицу детета у ноћи. Након доказа и процедуре. Ако сме да протура причу да ће лопова да намести у српске железнице, ваљда сме да прекрши и кривични закон. Шта су кривични закони у односу на људске. И у односу на Државе.

На београдском мосту, пре тога свега, убијен је младић Лука, док је иза постављеног троугла, гурао ладу са коловоза. Ударио га је црни миниморис кантримен. И побегао. Лука се није ни пробудио из коме. И умро. Камере све снимиле. На том мосту има камера и за нато бомбардовање. Полиција као да не зна ни на ком мосту је то било.

Филтрирају снимке, нису одмах препознали ауто. Мислили да је фиат.

Мини морис кантримен је, иначе, ауто које у Држави вози свако, они сиротани из провинције, сакупљачи старог папира, водоинасталатери, курве, димњачари, кишобранџије и котлокрпи а у последње време популаран је и код путара којима служи као тачке. Сада је на сајму у женеви избачена варијанта мини морис сербиакантри. Због изузетне популарности у Држави. А фиат је најавио затварање фабрике у Крагујевац. И исплату седамдесет милијарди еура одштете Држави Србији зато што није успео да успе.

Сигурно је отац неког сакупљача старих фрижидера, купио детету кантримен а оно ударило Луку па онда се препало, побегло, и слетело у реку па сад нико жив не може да га нађе. Ко малезијски авион. Нема. Нестало.

А отац детета се не узрујава. Иначе, дете зна годинама да не долази кући. Живи од продаје мотора за фрижидере из којих, на шлауф вади фреон у мале боце и разноси по кућама.

Али. Решиће то Држава. За двадесетитри дана Држава ће да прода мост. Само ако Беко, или неко, нема неког удела па Држава не може да размрси. Држава ће за двадесетичетири дана продати камере на мосту. А за двадесетипет дана Држава ће продати свој удео у правима на регистрацију кантримена. И оног кога нема.

Ја сам само, пре тога, хтео да питам Кога на том мосту штити Држава. Крије. Прикрива. Како има срца да отворено, у великој брзини, да Косово а не да један мали црни кантримен.