У САРАЈ ЧАДОРУ,
СРБИ ИЗМЕЋАРИ
РАДЕ ЗА УНИТАРИСТЕ
А ОПОЗИЦИЈА У СРПСКОЈ,
ЗА ЗАПАДАШЕ НЕОНАЦИСТЕ

 
Сви против Републике Српске.
Виктор Орбан је, у предизборном времену у Мађарској, изашао са бјелоданом чињеницом да се у Мађарској настоји изабрати и формирати проукрајинска Влада. Да Украјина финансира Тису, опозициону платформу.
Украјина је посредник, дабоме.
То је пројект бриселских Неонациста.
Формуларно, идентична је ситуација у Републици Српској.
Посредник је Сарај Чадор.
Откако је дошла Демократија, јебо је онај који је донио, ниједна Опозиција не ради за своју Земљу.
Тамо гдје има среће, гдје је Запад дубље продро, не ради ни Власт.
У Републици Српској и Сарај Чадору, имамо гарнитуре Срба који су концентрисани узорци класичног прастарог српског измећарства, слугањства, самопоништења и сладострасног самопонижења.
Они су, у Сарај Чадору, малобројни, има их за десетак коњушница.
Малобројни су и у Републици Српској.
Ну.
Снагу им даје то што Западаши и Сарајмуслимани, увијек на њих играју и увијек имају некакву медијску подршку.
Они у Сарај Чадору, служе за украс цртица икебану, за неку ситну позицију а своје принадлежности,  спредње и са задње стране, отплаћују суманутом бробом за Државу.
За Државу које нема.
Они непрестано упозоравају да Република Српска не може да се отцијепи, да је БиХ наша мила и драга, мајка и бабо и све, не схватајући да нема од чега да се отцијепи. Јер нема Државе. То што су они нешто негдје у Сарајеву, није знак да Држава постоји.
Данас неки Сутереновић, Магазиновић, Подрумовић, како ли, излази са захтјевом да Држава регулише цијене горива.
Чудо, Србина гдјегод нађеш, можеш очекивати да ће показати своју будаласту страну.
Имамо Тржиште, на коме, по индукцији Запада, ради ко шта хоће, а ти захтијеваш регулацију из доба ЦК СКЈ.
Да би се показало да постоји Држава која не постоји.
Те регулације цијена и Тржишта уопште, нема у Десет Дејтонских Надлежности институција БиХ.
А нема ни Владе.
Савјет Министара није Влада.
Нема  ни Парламента.
Парламентарна Скупштина није Парламант. То је Скупина.
Заједно са Политичким Националним Програмиом за Републику Српску, Људима и јавности треба непрестано разјашњавати српску издају и јасно обиљежити актере.