РЕПУБЛИКА СРПСКА
У ВАШИНГТОН ТАЈМСУ,
САРАЈЕВО У КЛИКСУ

 
Сад је јасно.
Република Српска је Американцима дала Литијум у Семберији, Русији је дала будућа налазишта Нафте, Мађарској Гас испод Посавине, Израелу Аеродром Требиње, Вашингтон Тајмсу бесплатну канцеларију за Дописништво у Бањалуци и Агенцију Срна за једна Долар...
Добро, све то треба да се копа и прави али нема везе, они сви срећни.
Јер без тих обилних давања немогуће је да се догађа ово што се данас догађа.
Вашингтон Тајмс пише да Република Српска заслужује Независност.
А Нетанјаху насловно честита Карану избор за Предсједника Српске.
Из Колосијека су испали
▫ Шмит
▫ Брисел и ЕУ
▫ НАТО
▫ Београдски Вучић
▫ Политика Клинтон – Бајден
▫ Сарај Чадор
▫ Унитаристи и Неонацисти...
 
Како је то могуће.
Да било који амерички Лист, говори о Независности Републике Српске или да Нетанјаху равноправно ставља Републику Српску уз Израел.
Могуће јер је
▪ Пропала Еунеонацистичка Политика Унитаризације, коју су објеручке и објеношке дочекали Сарајмуслимани из својих неоотоманских територијалистичких побуда
▪ У Украјини пао НАТО као концепт непотребног и скупог Западног Територијализма, пропагираног као нешто што рјешава све у Свијету
▪ У Америци наступило схватање Тројног Свијета а не Свијета који напада Русију, а док напада Русију, прави планове, јебе се са неспособним Украјинцима, изникла Кина којој нико не може ништа
▪ САД, коју су ЕУ и Сарај Чадор користили за своје прљаве циљеве, промијенила оптику и за Дејтонски Споразум а Венс је то образложио у Војној Бази, на годишњицу Дејтона
▪ Уз Српску, како тако, колико толико, стајала Русија, Мађарска, Кина
▪ Српска, борећи се за себе, за Два Ентитета и Три Конститутивна Народа, 2Е+3КН, борећи се за Хрвате у БиХ, показала принципјелност а не „рушење државе“, које, уосталом и нема
▪ Република Српска издржала све знајући да ће доћи вријеме нових вриједности, барем за нас мале, у склопу општег преслагивања под тежином нових Сила а те силе су Русија, која је поразила НАТО и Кина, која је поразила концпет западне економске, политичке и насилничке доминације Свијетом...
 
За Сарај Чадор, Сарајевски Политички Круг, пропали Неонацистички Територијализам и Неоотомански Унитаризам, није највећа несрећа што Карану честитају ови и они, што у Вашинготну пишу ко рајко васић...
Највећа несрећа, тог политичког Вођства Сарајмуслимана, параполитичког и вјерског, у томе је што за три деценије нису схватили Свијет, што су у мрклом мраку жмирили у својој Котлини Жртве, Котлини Мржње, Котлини Лажне Државе...
и што сада немају излаза.
Вријеме које је наступило у троуглу Вашингтон Москва Пекинг, и вријеме које хара Европском Унијом, најнеспсообнијем географском политичком облику који се икада појавио на земљиној кори, не допушта прелазак из Усташа у Партизане.
Из Унитариста у Суверенисте.
Српска је на Коњу.
Они су под Магарцем.