ЗАВРШЕНА ЈЕ
СРПСКА ЕПОХА,
НАЗВАНА
МАТИЦА СРБИЈА

 
Вучић: Све рјеђе се виђам са Додиком.
Васић: Зато што си испао из Српске Борбе.
Плачипиздовњак се жали на ФТВ, муслиманској ТВ у Сарајеву.
Помиње Дејтон.
А за Дејтон се никад није залагао.
Пишао са Шмитом у исту тикву док је Шмит радио на уклањању Предсједника Републике Српске.
Што није подршка Дејтону већ рушење. Рушење и Дејтона и Српске.
Што је најгоре, он, Вучић, не зна за кога је то радио.
Неонацистички Конгломераторијум у Бриселу, нема никакав план за БиХ. А Америка је већ била окренула геостратешки водоток на другу страну.
Остају једино Инглези.
Ну.
Кључна реченица је, Све рјеђе се виђам...
То неоспорно значи да је завршена Српска Епоха, названа Матица Србија.
Вучић је завршио ту Епоху.
Предаја Косова и Метохије, национална је политичка одлука Србије.
Дабоме, може се свако хватати за Вучића. Није Србија, то је Вучић.
Али, то не значи ништа.
Београд, Србија, исто то је урадио са Републиком Српском Крајином.
То је била Крвава Геноцидна Трагедија.
У случају Косова и Метохија, то је било чисто политичко игнорисање убистава, погрома и изгона Срба.
Београдски пристанак.
У Србији, данас, све је мање Срба који знају чињенице о Српским Страдањима изван Србије.
Ради се о периоду уназад једног вријека, најмање.
То незнање ће за деценију или двије, потпуно превладати и нико неће моћи да схвати да изван Србије, Беорада, уопште има Срба.
Већ сада су то Прекодринци.
То значи да се Република Српска све мање може ослонити на Србију.
А све већу улогу ће играти Београд и београдско Вођство Србије.
Какво је искуство, и каква је садашњост, боље да не скицирам шта би то могло да произведе у стварности.
Република Српска је у позицији да сарађује са сваким Вођством Србије. И да, због тога, има посљедице.
Република Српска не може да прекине сарадњу.
Али мора да промијени српску стратешку оријентацију.
Као што је, у овом времену, почела да чини.
Република Српска је у стању непрестане борбе за Самосталност у оквиру дејтонске БиХ а све више мора да води рачуна и о Самосталности у односу на Београд.
Одласком Вучића са мјеста Предсједника Србије, неће нестати Вучићева Србија.
На Вучића ће играти они који су га и инсталирали.
То није ни Брисел, ни Америка.
Он ће и даље да се бори против Срба и против Русије, а сада и против Америке.
Главни циљ му остаје - Девастација Србије.
Шешељеви Радикали су обавили претходну фазу -Девастацију Српства.
Српска мора да се прилагоди томе.
Да окупи националну и државну Интелектуалику и политичку Практику.
Наступа озбиљно вријеме за Републику Српску.
 

 

ЗА 20 ГОДИНА,
ОПОЗИЦИОНАРСТВО
СРПСКЕ НИЈЕ
ИСКЛЕСАЛО НИ ЈЕДНОГ
НОВИНАРА НИ ПОЛИТИЧАРА

 
Сав тај Булументаријум, аморфни конгломерат, скрпљен збрдаздола, по мерајама, са зечијих јебалишта, нарциосидних параинтелектуалних кружока, држачи отвореног џепа и чмара, истовремено, само је константно присутан дозоријентисани амалгам, неспособан да оствари било који циљ и да створи било којег правог Актера Јавности и Политике.
Када бих имао енергију за листање старих Новина и старог Интернета, списак насталих, таворећих и пропалих опозиционих Новинара и Политичара, био би дугачак и тужан.
Као и њихове судбине.
Зашто везујем опозиционе Новинаре и опозиционе Политичаре.
Сисе их везује, не везујем ја.
Они се рађају у истом инкубатору.
Западни Окупатори овдје, машући лепезама Реформи, Слободе, Права, Демократије, Сви могу бити Свеци... омогућили су несхватљиву либерализацију Јавности, Новинарства, сада Медија и Политике.
Данас, можеш да будеш шта хоћеш.
Најтеже је бити Курва.
Ту се још држе неки критеријуми.
Данас се постаје познат неким искоком у Јавност.
Нико не постаје познат неким Дјелом.
То привлачи неспособне ко Мед Међеде.
За ове двије деценије, које детаљно пратим, што из дужности, што из болести, не могу да детектујем никога које из Опозиционих Медија, постао Новинарчина, Новинар, Водитељ, барем.
Или да је постао Политичар, да има Странку, да је пресудан у формирању нечега или да може да буде дио Власти.
Не рачунам Манипулације у Бањалуци.
Сви су пропали и нестали, тихо отишли у непознато, одакле су и дошли.
Ниједну Реченицу нису оставили за собом.
Када би се на столњак ставиле њихове судбине, био би то, углавном јад и чемер.
Не рачунам оне који се олоповили.
Запад, који прави Топле Леје за такве Блеје, и не жели да од њих неко постане Новинар или Политичар.
Они требају ту само да учествују, да деструишу, да обмањују.
Опозициони Политичари, који желе нешто да створе, да граде пут и успон, морају да имају Национални Политички Програм.
Без тог Програма, никада ништа не могу учинити.
Без тога су Црвица која ни Рупу не може да пробуши, за Шарку.
А Медији, они су безнадежни. За Медије, Новинарство, треба шире и веће знање него што треба Политичарима.

 
100.000 ЊИХ,
ОДРЕКЛО СЕ
ДРЖАВЉАНСТВА „БиХ“.
НИЈЕ НИ ЧУДО.
А МАЛО ЈЕ.

 
Од 96е до прошле године, 102.000 Грађана „БиХ“, одрекло се Држављанства те лијепе, гиздаве, смрдљиве, Унитарије.
Не знам вјерски састав али могу да претпоставим.
Када се додају они који су на почетку и током Рата, отишли, без остављања Држављанства, то је огроман број.
Ту је највише муслимана.
Попис Становништва, мимо свих међународних стандарда, и Бирачки Списак, мимо сваког стварног стања, гори су од списка укопаних у Поточарима, не одржавају стварно стање Босне и Херцеговине.
Мало се муслимана одрекло Држављанства „БиХ“.
▪ „БиХ“ није Држава.
Ни унутра ни вани.
Она је само на Списку Уједињених Нација и Википедије.
▪ Мало ко се у Рату борио за БиХ. И за овакву БиХ.
▪ Једино су Срби имали јасан војни циљ. Борили су се за Републику Српску, њен и свој Опстанак.
-----
Хрвати су се борили за Шаховницу на Дрини.
Био је то превелик залогај старих Нациста.
Јер су у својој утроби имали Републику Српску Крајину и Србе.
Они су за рачун ШНД, Шаховнице на Дрини, нове НДХ, сурађивали са муслиманима док су их ови истребљивали.
Маестрално.
Хрвати БиХ, одрекли се се и оног што су формирали, да би се у Миру наставили борити, са муслиманима, против Срба. А они им учмарили Комшића. Брена је Брена али ћетир пута је ћетир пута.
Катастрофално.
Муслимани су се борили за муслиманску Босну, не БиХ. За Исламску Републику Алије Изетбеговића.
Запад је то толерисао јер је против Срба које је требало очистити одасвуд, осим Шумадије. То је још у циљу.
Муслимани се нису борили да у Босни буду Срби и Хрвати.
Они су жртвовани у лажној нереалној борби.
Њихово разочарање је највеће, веће и од њиховог нереалног, неполитичког и ненанционалног положаја током дужег времена на овим просторима.
То незадовољство данас кључа у Федерацији.
На површини Јавности и Медија, не појављује се .
Али, драстично снижавање критеријума и квалитета у Политици, у Сарајеву, и у свим другим сферама, јасно говори о томе.
То муслимана, међу сто двије хиљаде оддржављених, мали је показатељ судбине која чека овдашњи муслиммански Живаљ.
Зато је Српска на Коњу.

 

ЗАЈЕДНИЧКЕ
И НАМЕТНУТЕ
ИНСТИТУЦИЈЕ „БиХ“
СПАДАЈУ СА ШИНА

 
Босна и Херцеговина је, коначно, пред пропашћу.
Дуго је и трајала а није постојала.
Почетна погубна грешка, била је приморавање Републике Српске да остане у „БиХ“. Намјера Запада је била јасна. Учиниће да ископни, ријешити се Срба и са ових простора као из Хрватске, а неће ојачати Србију припајањем Републике Српске.
Запад се увијек зајебе.
Али је тешко проћи тај пут и дочекати.
У сврху уништења Српске и Срба, текла су два процеса.
Заједничке Институције „БиХ“, оне дејтонске, проглашаве су државним.
А наметнуте, неуставне и недејтонске, множиле су се и узимале и већа права и надлежности од оних које би имале да су уставне, да их има у Уставу БиХ.
И оне су проглашаване државним.
У Сарајеву су толико извикивали о томе да се чинило да је БиХ Држава Државних Институција.
„БиХ“ није Држава.
Нема Владу, нема Парламент, има Трочлано Предсједништво које је Извршни Орган али је огроман дио тих послова, па и спољна политика, отето и пребачено муслиманима и Савјету Министара.
▪ Пропала је БХТ, наметнута неуставна институција која је требала да буде „државна телевизија“
▪ Пропало је Предсједништво БиХ, у суштини, ничему не служи у смислу уставне заједнице два Ентитета
▪ Пропао је Уставни Суд јер је муслиманизована „држава“ од њега начинила Устав
▪ Пропао је Савјет Министара, вјештачки надувана скупина министарстава без уставних надлежности...
Фадил Тоскић, Мало помало, и све је пропало.
Чојек им лијепо казо, још прије Рата.
Данас, Уставни Суд БиХ, који нема Судија Срба у свом саставу, одлучује о Влади Републике Српске које нема.
Одлучује о „уставности“ Владе Републике Српске. Што није надлежност Уставног Суда БиХ.
Република Српска је на најфилигранскији и најокрутнији начин понизила Уставни Суд БиХ.
Република Српска треба да настави тим путем.
Да обесмишљава и избацује из Колосијека институције које су унитаризоване а уставне су, и оне које су наметнуте као унитаристичке гиљотине а неуставне су.
То је, можда, спор и дуг процес, али немамо, засад, другог пута.
Тај је најефикаснији.
 
 
 

 

ЦИК „БиХ“,
ЦЕНТРАЛНИ
ИЗБОРНИ КОМИТЕТ

 
Ко да је Хасан Грабчановић, Предсједник Централне Изборне Комисије.
Стигла је Наредба, Демократски Ортодоксни Комунисти, некад су користили израз Смјерница, да се поново броје гласови на неким Бирачким Мјестима нелегалних, насилних, превремених Предсједничких Избора. По службеној дужности.
На тим  Изборима ЦИК „БиХ“ је постављао Предсједнике Бирачких Одбора.
Неразумљиво је откуд, онда, толико неправилности.
Бирачки Списак, такође није креација Републике Српске.
Он потиче од Пописа Становништва.
А у Попис се уврштава и мрака и сврака како би се показало да „БиХ“ припада муслиманима и да је то у ствари Босна.
Та разлика између стварности и Пописа, није у оквиру толеранције.
На Списку и на Лицу, што би рекла ЈНА, ко небо је и земља.
Само из тога проистиче да Изборе није могуће организовати а да буду регуларни.
Једна нерегуларност у Бирачком Списку, отвара стотину других.
Изборе не може да организује неко у Стамболу.
Изборе, увијек, организује онај ко има Власт.
Сарајево, ЦИК, нема Власт у Републици Српској.
То су Избори које организује Окупатор.
Који нема Окупационе Снаге на привремено заузетој територији.
Република Српска, након Избора ове године, треба да услови формирање Власти расподјелом Избора на Федерацију и Републику Српску.
А Хрвати, расподјелом Избора на Кантоне.
Иначе ће се Изборни Терор наставити, све док у Релублици Срској не буде уништена свака воља Бирача, свака нормална Странка а на дужности Предсједника Бивше Српске и Министарског Колегијума Ентитета, не буду изабрани Ђуро Спржо и Мехко Дркић.

 

У ЕВРОПИ,
РУШИ СЕ СВЕ,
ОКРЕНИМО СЕ КИНИ

 
Када је Први Кинески Цар, Ћин Ши Хуанг, објединио Кину, покоривши разне покрајине и Владаре, учинио је то да би то велико Подручје и Становништво опстало.
Чак и опште образовање мало говори о томе колико је Кина нападана и освајана у својој Историји.
И велики Кинески Зид је настао због Опстанка.
Кина је опстала.
Јер није вјештачка лего творевина из негог другог интереса.
НАТО и ЕУ су управо то.
И када су настајали и учвршћивали се, нико није знао у чијем је то интересу.
Сада, када је Трамп, наизглед Неартикуларац, кренуо да заокружују Америчку Трећину Свијета, и да понижава оне Аналфабете Аматере, типа Каја и Руте, постало је јасно да се изгубио интерес који је држао ЕУ и НАТО.
Неће ЕУНАТО сутра ујутро да закључа врата.
Тај процес ће трајати.
Ну.
ЕУ, врло брзо неће моћи ништа да производи што би могло да парира кинеској производњи.
То како је Кина, преко ноћи прекрижили Нвидију и Америку, треба да натјера сваку велику и малу Државу, да се замисли.
Када смо, као Делегација Владе Републике Српске, 99е, боравили у Кини, примили су нас као да смо Држава спрам ње. Предсједник њихове највеће саобраћајне инфраструктурне градитељске компаније, долетио је преко свијета, да се сретне са нама.
Без обзира што Кина тада није могла да има било какав интерес.
Кина је, послије, почела да добија послове у Републици Српској. И данас гради.
То је огроман скок за Републику Српску.
Кина не сарађује са Српском због Територије.
ЕУ наређује, даје и средства. Али, зато што јој треба Територија и Аутопутеви за транспорт у Рату са Русијом.
Кина не наређује.
Све што ЕУ даје, иста је технологија као и што је давао Усаид.
Техологија Деструкције.
Република Српска и цијело ово подручје, треба да се окрену Кини, као Држави, и да развија сарадњу.
Кини ће требати нека врста производње овдје, дистрибутивни пунктови, сједишта.
Треба бити брз.
Вријеме је на страни Кине. Није на страни ЕУ и НАТО.
Република Српска се добро позиционирала.
Русија, Израел, Кина.
И у Израел смо ишли, за те прве Додикове Владе.
Касније је дошло до спреге и са Русијом.
То је Капитал Будућности који Српска мора да чува и умножава.

 

ОПОЗИЦИЈА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
- МЕСИЋ 2.0

 
Ми свој задатак обављамо, да Републике Српске више нема.
 
То је, неоспорно, политички и национални феномен.
Двије деценије у континуитету радити против властите Државе и Опстанка Нације, под лажним плаштом Опозиције, радити за МУС, Муслиманске Унитаристе Сарајева, за Западне Истребљиваче Срба, који су то почели Распадом СФРЈ... не може да се подведе под политичку категоризацију.
То је Национална Дијагноза Издаје која прати Србе цијелу Историју.
Опозиција у Српској је Опозиција Републици Српској.
То се ничим не може сакрити.
▪ Опозиција у Српској, скоро никада у Народној Скупштини, не гласа за нешто што се тиче Републике Српске. Ако, случајно, гласа, кад дође вријеме то оборе и погазе.
▪ Опозиција нема никакав Политички Програм за Републику Српску.
За двије деценије опозиционарства, то би морало да се искристалише тако да је јасно и ономе кога не занима Политика и ко никада не излази на Изборе.
Њихов најјачи Политички Програм је, кад их се притјера узазид, извика, Сад није вријеме за то.
▪ Они су развили драперију да се боре против Додика и СНСД, јер су они најгори од најгорих.
Ну.
Без Политичког Програма за Републику Српску, то није борба против Додика и СНСД, то је борба против Бирача, против Срба, који двадесет година гласају за Додика и СНСД.
Борба против Републике Српске.
▪ Кључна чињеница.
Опозиција Српској, увијек се обраћа Сарајеву, Охаеру и чека одлуке сарајевског ЦИК-а, сарајевског Уставног Суда који нема Срба, чека да Клуб Бошњака у неуставном Дому Народа Републике Српске, нешто издјествује за њих против Власти.
Никада се не обраћају Бирачима, да траже Гласове за Политички Програм.
Они, једноставно, не желе Гласове.
Они чекају да буду инсталирани на власти.
Чекају да ОХР уклони Власти Српске јер нису хтјели да изгубе Изборе.
Власти Српске, Национални Компакт, Политичко Вођство, готово ништа не чини у Јавности да разобличи тај Месић Синдром, да Бирачима и Гласачима, објасни о чему се ради, не једном него објашњавајући непрестано.
Власти се чувају да их се не оптужи за Подјелу.
Али Подјелу Срба продукује Опозиција.
Она непрестано индукује контигент Гласова Против а низашта.
Та линија Подјеле Срба, видљива је у Бањалуци.
Видљива по деструкцији власти Општине и Града.
Таква деструкција би се инсталирала и за Републику Српску.
Доласком на власт Опозиције, одмах би се примијенила Иванића Фаза.
Дај све Сарајмуслиманима.
Врло брзо би наступила Месић Фаза.
Нема више Републике Српске.

 

КАКО
ПИШУЉА
ПОНИЖАВА
ПАРЛАМЕНТ

 
Каже: Власт стално води земљу у кризу. Да ли уопште вриједи ићи на сједницу Народне Скупштине.
Није рекла на коју Земљу мисли.
Она је изабрана у Народну Скупштину на крају процеса бањалучког лешинарења, не својим већ Манипулативним  Гласовима.
Када се зна из које колијевке потиче и како је изабрана, њен однос према Народној Скупштини, према Републици Српској, дакле, логичан је и слиједан.
То је наставак некавезираног мајмунисања по Народној Скупштини коју подузимају Ведете Опозиције, самопроглашени Лидери а, у ствари, политички аматери неартикулисане провенијенције.
Које, мајмунисање, врхунац достиже у редовном напуштању Сједнице, када треба гласати о нечемуза Републику Српску.
За Први Април, треба им подметнути лажну Сједницу са двије тачке дневног реда: Одлука о укидању Републике Српске и Одлука да постајемо Босна.
Сви ће доћи десет дана раније, камповати пред Скупштином, а на сједницу ће донијети хармонике, ракију, печене прасиће иславити чекајући гласање.
Нико неће изостати, ни да му бубрег изваде, доћи ће из Операционе Сале директно.
Ну.
Када је у питању излаз из Гвожђа која нам стално намећу ОХР, Суд БиХ, муслимански Унитаристи, Пишуља се епохално пита да ли вриједи долазити.
Рјешење оваквих проблема, Народних Посланика који су антисрпски и деструктивни, налази се у повећавању броја гласова Националних Политичких Снага и изоловању Педепеа, Партије Босанског Службеног Гасника. А не у сарадњи са њом и формирању Одборничке Већине да би Балоначелник могао да ради шта хоћже, мимо законодавства Републике Српске.
А Пишуља да сере.
Генерално, рјешење је у давању Мандата Странкама.
Које, онда, свој број освојених мјеста попуњавају Народним Посланицима, уз претходно усвојене законске критеријуме.
Које може мијењати у току Мандата. И за које Странка одговара.
Свједно, на име и презиме, нико не би прошао а Пишуља би, нпр, добила 73 гласа.
Зато је потребно узети Изборну Самосталност Републике Српске.
Прије пореске.

 

САРАЈМУСЛИМАНИ
СПУШТЕНИ
НА МИЉАЦКУ

 
На земљу.
На 23%.
Не треба се радовати туђој Несрећи.
Треба.
То није Несрећа, то је Реалност.
Одлука Америчких Власти да обустави Визе за 75 Земаља, у облику неке паузе, а која обухвата и БиХ, неће нешто нарочито да погоди ово подручје.
Али хоће да понизи Сарај Чадор, Сарајмуслимане, страствене Неоотоманске Унитаристе.
Та мјера је само један каменчић у црном мозаику који прекрива „БиХ“, златну унутаристичку љепотицу у главама Сарај Политичког Круга.
Остали каменчићи Мозаика, црњи су, црни толико да таквог црнила нема ни на најудаљенијој тачки Космоса, гдје никад није дошла, ни била, свјетлост неке Звијезде.
▪ Америка не именује Амбасадора у Сарајеву
▪ Израел нема Амбасаду у Сарајеву а дипломатске послове покрива Амбасада из Албаније, из Албаније, иако је лакше да то буде под Амбасадом у Загребу
▪ Брисел је отворио сто фронтова а и да није, Брисел је неспособан и овдје не може ништа да уради по муслиманској унитаристичкој жељи Сарајева
▪ Исламски Свијет има бриге блискоисточног опстанка и заборавио је на „БиХ“, а онима који имају Паре, „БиХ“ није Пијаца за њих.
▪ Сарајмуслимани су, кроз постојање, увијек имали прилику да се опредијеле.
Сада немају.
Америка отишла а Руси неће да дођу. И још се сами завадили са свима около.
----
Да ли може у Сарај Политичком Кругу, код Сарајмуслимана Унитариста, да се појави слој Политичара који ће да уваже и схвате ову реалност.
За шта треба читава Деценија.
Политичка оријентација једне велике скупине, овај пут вјерске, што отежава, није Џубокс.
Плоча се не мијења тако лако.
Оптерећене је и садашњи квалитет Политичке Сцене Сарајева.
Гадљиво ми је да набрајам.
А и безизлазно је.
 
 
 
 

 

ЦЕРИЋ
И ИСЛАМСКО
ПРАВОСЛАВЉЕ
 

Знам.
Церић је Будала.
Да. Али сва велика срања са Нацијама и Државама, почињу са Будалама.
Разбијање Српске Православне Цркве, Православне Цркве уопште, један је од утабаних путева уништења Православног Свијета и Живља, уништења Срба и Руса, прије свега. Српских и Руских Држава и Земаља. Украјина је најбољи примјер.
То код Срба мало ко разумије и зна или изучава.
Церић јесте задња Будала у томе свему.
Али оно што ради Васељенски Патријарх, далеко је изнад Церића. А ради исто.
Разбијање Српске Православне Цркве, не иде само одоздо, од неких идеја распопљених идиотида, или од Церића разних, ангажованих по Уговору о дјелу.
Иде и од врха Српске Православне Цркве.
Погубна кадровска селекција, одвија се паралелно са политичком селекцијом у вођству Србије.
И Патријарх и Вучић, примали су Шмита и сарађивали са њим. Што је јасан знак да су радили против Републике Српске и њеног Опстанка. И раде.
У свему томе, Церић није никакво чудо.
И сви они Сарајмуслимани, који то неће изрећи, раде према Србима и Српској Православној Цркви, исто оно што ради Запад.
Желе Територију.
Желе Српску Земљу.
То је Западни Територијалистички Нацизам.
Заузми Територију, било да их потчиниш, протјераш или истријебиш.
Церићев и сарајмуслимански Територијалистички Нацизам, обогаћен је неоотоманским зачинима.
Муслимани у БиХ имају подсвјесну кривицу због напуштања Православља, Српства и Српских Држава, и настоје да је лијече агресивним срљањем даље низ тај пут.
Они сматрају да Територија оних који нису прихватли Ислам, припада њима, који су га прихватили.
У томе имају извјесних проблема са Западом.
Ну. Срби, Српска, имају проблема и са једнима и са другима.
Кључ и овог питања, једино је у одвајању Републике Српске од Федерације БиХ, чиме се поништава сама БиХ.
Јер Церић не наступа у име Федерације.
Наступа у име „БиХ“.

 

САРАЈ ЧАДОР
ДОЧЕКА ЈОШ ЈЕДАН
ДЕВЕТИ ЈАНУАР,
СКРОМНО И
У ОКВИРУ ЋУТЊЕ

 
Једно вријеме је, гледајући из Сарај Чадора, све у Републици Српској било неуставно.
А никако да се сјете да је и сам Уставни Суд неуставан. Јер нема Судија Срба. И да Уставни Суд није Устав.
Тако су и Девети Јануар бојили неуставним.
Уставна Република Српска, Држава, Саставница БиХ, не може да има Дан Републике. А она усрана СР БиХ, за коју се у 2СР нико није борио, могла је да има Дан Републике и да се пјесме пјевају о њему.
За Републику Српску се борило двјеста хиљада Војника Војске Републике Српске и дато тридесет хиљада живота.
И сад, треба да молимо да нам Сарај Чадор да Дан Републике.
Цртица дозволи.
Прошла година је била Година Великог Нагуженија за Сарај Чадор и Сарајмуслимане Унитаристе.
▪ Није дошао Амамб
▪ Није казаматиран Предсједник Републике Српске
▪ Америка укинула Санкције дужносницима Републике Српске
▪ Нису могли да упале Багер и почисте Есенесдеове функционере, представнике Републике Српске, у заједничким институцијама
▪ Сарај Чадор није могао да побиједи на превременим наметнутим Изборима за Предсједника Републике Српске
▪ ...
Зато су за Девети Јануар, ћутали.
Остали су без икакве подршке.
Досад су, све ове деценије, од потписа у Паризу, имали велику подршку. Пола лажну, Запад, кад те подржава, увијек лаже, пола самоизмишљену, сами себи измишљали подршку Међузаја, Вашингтона, ЕУ...
Сада нема ни Турске.
А камо ли Брисела.
Тај положај Сарајева, продужаваће се.
Сарајево, у троуглу Венецуела – Гренланд – Иран, неће доћи на ред ни за двјеста година.
Биће покушаја да се за Опште Изборе ове године начини хаос и Анархија на штету Републике Српске.
У суштини, наставиће се опструкције из Сарајева свега што припада Српској и што може да јој помогне.
То ће даље јачати Трећи Ентитет и раздвајати БиХ.
Требамо, само, да држимо своје Ровове, пазимо испред и гледамо иза леђа.
Република Српска је на коњу.
Сарајево ће остати у воњу.
 
 
 
 
 

 

САРАЈМУСЛИМАНИ,
КОНИКАД, САМИ,
НЕМА, КОНЕКАД,
НИ ПУТОКАЗА И
СКРЕТНИЦЕ ЗА КПЈ

 
Америка, велики свјетски Силник, повлачи се.
Лијепо бјеше главни бити и све по Свијету, патити.
Кад је дошло вријеме да се против свих бори, оружјем, економијом, ефикасношћу, поретком и правилима, Америка се морала повући.
Американољупци ће рећи да је то највећа сила, да ради шта хоће, одведе Мадура и Жену, у пиџамама, хоће Гренланд, запљењује Танкере, пријети Ирану...
Ништа од тога није тачно.
Америка се повлачи у своју Мишију Рупу.
▪ Њена Мишија Рупа је та америчка хемисфера, од оног јужоамеричког Рта до Гренланда
▪ Зато напада Канаду и Мексико
▪ Тражи Гренланд, да окупира или да купи
▪ Укинила је Усаид, ударну армију за хаос у Свијету
▪ Јавно обзнанила, а нарочито, у Дејтону, на годишњицу Споразума, да одустаје од прекрајања и пресије у другим Државама
▪ Венецуеланску нафту не да Кини, преусмјериће је себи, иако јој не треба
▪ Сада је стигла вијест да се повлачи из Механизма у Хагу и Венецијанске Комисије (Срби знају каква су то два зла)
-----
Деценијама је Амамб у Сарај Чадору, за муслимане Унитаристе и Неоотоманце, била Алах, Куран, Оченаш и Десет Божијих Заповијести.
Што не може Високи Представник и Амамб, може Венецијанска Комисија и Хаг.
Америка је у завади са ЕУ и НАТО Пактом.
Америка не жели ни да јој ЕУ служи.
Тако, дакле, стоје ствари са Америком.
ЕУ, која је овдје, преко својих представника, Инглеза и Нијемаца, чинила огромна противсрпска зла и зла против Републике Српске, у расулу је. Многе Чланице ЕУ, отворено подржавају Републику Српску.
Ни Украјина их не може да повеже. Ни лажни страх Руси Долазе.
Турска и муслимански свијет, подржавао је Сарајево јер је и Америка подржавала.
Сад су заборавили гдје су на карти. А имају и својих проблема.
Кључна чињеница за Сарајево је равнодушност којом се односе према страдању Палестинаца.
За Сарајево неће ни Портал отворити, да виде неку Вјестицу.
Четврта страна, од оне Свећетир, не постоји.
Истовремено, Сарајмуслимани су уништили све овдашње Ћуприје око себе.
Најпромуслиманскија је, тренутно, црногорска Власт.
Што је за жаљење, дабоме.
Сарајево је, сада, ко Бескућник.
Го, бос, подеран, неукрпљен, неопран, музгав, тузгав, упишан, огрнут прозуклим Капутићем из 1996е, златне, која се никада неће вратити.
Стоји поред Вјечне Ватре и на прсима држи картон на коме пише, Имам Иванићеве Порезе, имам Државу, имам ЦИК.
И не зна да ће Руси заврнути Гас а Хрватски Плиновод, на босанском, Јужна Интерконекција, оћел стићи и оћел Плин доћи до Сарајева, велико је питање, па ће се и Вјечна Ватра утрнут.
Најмије већи гори страх да Америка не каже, Поред Грендланда, узимамо и Републику Српску.
Тад би се сва Босна и Херцеговина, мислим, Сарајево, Тузла, Бихаћ, зелена страна Старог Моста и Суљагића Сокак, дигли на оружје и одбрану Републике Српске.
Америчани би извршили Инвазију на Игман и Бјелашницу, па са њих заузели Алипашино Поље а Хелеза одвели у гаћама.
Много Унитармуслимана би страдало, жртвовало се за БиХ, које нема.
Ко ни тад што је није било.
Пропаст се понавља, јебије.
 
 
 
 
 
 
 

 

АНТИИНДИЈАНСКА
АМЕРИКА
ПОНОВО ЈАШЕ,
БАЛКАНЦИ
ПОНОВО ПУШЕ

 
Жалосно је гледати како Балкански Лидери, а и шире, и читава ЕУ, реагује на Дивљаштво Трампамерике.
Очекивано је. Али, жалосно, депримирајуће, безперспективно.
Србија је изгубила могућност да има Националну Суверенистичку Државу.
НСД је услов опстанка Нације, Друштва, Културе.
Шешељизована дивљања уз распад СФРЈ, само су дивљања и немају никакве везе са Нацијом и Национализмом.
Хрватска не може да има НСД.
Степен сужањства и служањства, по ободима у њиховим очима свјетлуцаве Еуропе, надмоћан је одувијек.
Прихватање Нацизма, у 2СР, нема везе са Нацијом и Национализмом. То је само испољавање крволочног нацистичког животињства према Србима.
То и данас пулсира али се на том темељу не може изградити НСД.
Муслимани, пошто су овдје, иначе их не вриједи помињати, и не знају шта је Држава.
Одуство НСД, условљава овакве реакције према Трампамерици.
Оштре осуде, демонстрације, контрапотези, дабоме да неће ништа промијенити. Као што ништа неће промијенити ни снисходљивост, понизност и одобравање насиља над једном Државом.
То је ситно да би Америка то регистровала и неком уписала у лични или државни картон, па се, послије, одужила.
Али та понизност је опасна по властиту Државу и Нацију.
Тако се уче нове генерације, а поручује онима које су у јавној и политичкој снази, да је исправно бити понизан.
Да се не треба залагати за универзалне вриједности, као што је независна и суверена Држава.
Тиме се руше сви критерији и прагови.
Па је, на Балкану постало нормално да се оправдава Трамп јер је ухапсио једног лопова који је Возач Аутобуса.
То је аутоматска дозвола да неко над твојом Земљом, сутра, неко ко је јачи, ради исто што и Америка ради Венецуелама, од Другог Свјетског Рата. И изјава да ћеш ти да ћутиш.
Број америчких Венецуела, од времена Капитулације Њемачке, огроман је.
Да је Србија могла да створи НСД, а то је требало да почне још у Комунизму, у СФРЈ, и да данас има Националну Суверену Државу, а никад бољи услови за то нису постојали, и полако пролазе, то би повукло и друге Нације, да стварају Националне Државе. Које не могу и не морају, одмах, да буду суверене.
Ну.
То је завршена страница овдашње Историје.
Мађарска остаје недoстижан сан.