ПРИГРАДСКИ
ЧАРШИЈАНЦИ
УНИШТИЛИ СУ
ЦЕНТАР БАЊАЛУКЕ

 
То није успјела ни муслиманска бањалучка чаршија.
Бањалука је, и прије Социјализма, била Широк Град, Град који је дисао широким улицама, тротоарима и травњацима уз њих. Дрворедима својим.
Социјализам је успио да то очува. Ново насеље, Борик, које је никло на брзину, послије Земљотреса, задржало је тај дух, спојивши се са Врбасом.
Центар града са Банском Управом и Банским Двором, Хипотекарном Банком, Здањем Позоришта и Господском, био је драгуљ старе али модерне архитектуре за Центар Града.
Социјализам је то начео са зградом у којој је Електрокрајина и новоархитектонизјућим Хотелом Босна.
Послије Рата, уклоњен је мали Споменик Палим Борцима, помакнут дијагонално преко Раскрснице а изграђена Црква, која је и припадала ту.
Усташе НДХ, бомбардовале су је и онда натјерале Србе да је уклоне.
Са прозора Банског Двора, видили су се темељи на скромно уређеном травнатом Паркићу око малог седреног споменика Партизанима.
А, онда, дошли су Дивљаци.
Скоројевићи, који су опљачкали Паре, и припадајући им Приградски Балоначелник. Приградског Боравишта и Приградске Свијести.
Ничу Зградурине без икаквог смисла, са свих страна, затрпавају Центар, а смртни печат ударају масивни, безлични бетонски Шипови које су назвали Спомеником Погинулим Борцима Војске Републике Српске.
Сад се неко из Цркве сјетио да гради Зграду уз Храм, за потребе Цркве, чиме ће се дефинитивно раздвојити Банска Управа и Бански Двор. Два ванвременска близанца. А затрпати Храм.
Копија Храма, изграђена је у вријеме Социјализма, петсто и нешто метара даље одатле. Ту су и потребне зграде. Каква је потреба за Згардом у самом Центру Центра.
И Балоначелник и Есенесдеова Већина, прихватли су градњу Зграде.
И тако показали да не умију да поштују оно што су претходне деценије начиниле и поштовале.
Ту је беспотребно објашњавати да се ради о Скоројевићима, Дошљама, Небањалучанима, Необразованим Руралцима...
И Неписмени имају људску могућност поштовања претходних генерација и учинака.
Ради се о чистокрвном Синдрому Засеока.
Да волујским Колима дођеш пред Бунар, пред Кућни Праг, пред Магазу, пред Шталу...
Велика је Несрећа Народа, кад прмитивци остављају Насљеђе будућим Генерацијама.