АКО ХРВАТИ
НЕ ДОБИЈУ
ИЗБОРНИ ЗАКОН,
СРПСКА НЕ ТРЕБА
ДА "ПРЕГОВАРА"
О БИЛО ЧЕМУ У „БиХ“

 
Дневна Политика није способна да гледа стратешки и дугорочно.
То је таква Мљеважа да се око не може отворити. Мораш само краткорочно тактички.
Ну.
Без тога се лако дође до Зида или до Провалије.
Сада је у „БиХ“ у моди да се за све оптужује Додик. Бјегунац од Правосуђа које није надлежно да суди ни за постојеће дјело а камоли за непостојеће.
То је плиткоћа Запада и Сарај Чадора.
Инфнантилна Стратегија. Само да оборимо овог и креће Мед и Млијеко.
У моди је и Република Српска. Сецесија. Рушење Уставног Поретка.
Република Српска је донијела четири Санитетска Закона, против неуставних наметника, и кренула у Нови Устав.
То устајалом Сарај Чадору и аналфабетском Сарајевском Политичком Кругу, изгледа као рушење Бјелашнице, Игмана и Требевића на Сарај директно.
Али, то није највећи извор кризе.
Положај Хрвата у Федерацији је судбоносан за БиХ.
Ако није могуће успоставити муслиманско – хрватску Федерацију, према Дејтону и Дејтонском Уставу „БиХ“, и Документима који су претходили Дејтону, онда није могуће ни успоставити ни одржати саму „БиХ“.
Република Српска и Федерација су Уставне, дејтонске, Стране у „БиХ“.
Ако нема Федерације, нема Страна.
Успостављање Хрватског Изборног Закона, Закона који јамчи избор Хрватског Члана Предсједништва, а не Магарца који каже Опћина, пут је ка успостави Федерације, равноправне конструкције Хрвата и муслимана.
Може да буде и пут ка Трећем Ентитету, односно одвајању Херцег Босне.
Доношење ХИЗ, Хрватског Изборног закона, слаби Сарај Чадор, муслиманску унитаристичку котлинску камарилу.
То Републици Српској обезбјеђује бољи и стабилнији положај у „БиХ“, на основу дејтонског Устава.
Недоношење ХИЗ, јача, иако привидно и недугорочно, позицију Унитариста и слаби позицију Републике Српске.
Ако нема ХИЗ, Република Српска не треба да се узда у било какве разговоре.
Са Лисабонцима, без Хрватске Трећине, бесмислено је разговарати.
Треба даље да настави свој уставни корак за кораком.