САРАЈЧАДОРСКА
ДЕМОНСТРАЦИЈА
ПРИМИТИВИЗМА,
ПРОВИНЦИЈАЛИЗМА И
НЕООТОМАНИЗМА

 
Шеф Јавне Куће, Митхад Марфи, отишао.
Сарај Чадор покреће први фебруар као дан Сараја. Тада је, веле, неки Отоманац написао ћаге о оснивању тог насеља.
То што су Римљани били на Илиџи, то не постоји.
Као што, за тај сарајчадорски котлински визир, не постоји ни Држава Република Српска.
Разумијем да се муслимански актери не разумију у Политику.
Они немају Нацију и никад нису имали Државу. Без тога, немогуће је посједовати Политичко, као неопходну прву уградњу у Политику и све остало.
Али не разумијем да не могу да схвате пар чињеница прије Дејтона и послије Дејтона. Да не могу да прочитају пар чланака, ако не могу Књига, о томе шта је Држава, шта је Федерација, шта је Конфедерација...
На све те котлинске мракове, још је и Србија дошла у Бањалуку да слави Сретеније, Дан Државности Србије.
Реис, који би требао да буде најначитанији и најумнији код муслимана, јер има времена и не бави се тривијалијама, изјављује да Вучића и Додика треба зауставити јер угрожавају... нисам даље читао.
О неким усраним Реуфима, да не говорим.
Сарајски Политички круг, и сиротињски Живаљ, у тешкој су ситуацији.
Умро Султан Алија. Умро Султан Сулејман, снемого Султан Бакир.
А од ових, сада на сцени, ни султана ни куртана.
Иза свега стоји убјеђење, не само Реиса и Реуфа, већ и масовног муслимана, да су муслимани, Сарај Чадор, побиједили у Ратовима, да је БиХ Босна а да је Босна муслиманска, да су ови Срби овдје, остали под Окупацијом и да могу евентуано да доносе Кахву и премјештају Пљуваонице. Хрвати треба само да дају своју Земљу, да прође Хрватски Плиновод који је муслимански.
Муслиманима нико неће никад објаснити да у тој БиХ немају ништа. Осим пет Кантона.
Кантон је, иначе, стара отоманска ријеч.
Кад би почео да то објашњава, био би објешен на Башчаршији. Ни до Бентбаше не би стигао.
Муслимани ће, ипак, морати да схвате, послије Ратова које су покренули у БиХ, Алијина Жртва Мира за БиХ, да су они спашени у Дејтону.
Да је БиХ, Дејтонска БиХ, Асиметрична Конфедерација, само спас за њих, да не оду до Шарафа и којекуда.
Да није њихова.
Да ништа није њихово.
Да немају право да било шта кажу о томе чија Застава ће да буде у Бањалуци.
Бањалука је у Држави Српској.
То је, за Сарајево, друга Држава.
У Дејтону, нико није знао шта ће с њима.
Нису хтјели да остану у остаку Југославије.
Сад би били на коњу. А могли би и предузимати шетње против Вучића.
Овако, а они то не могу да схвате и неће никада схватити, немају, више, права, на било какаво срање, испад или рат.