САРАЈЧАДОРАШИ
И МАРФИЈАШИ
НАМЕЋУ ГЛАДИЈАТОРСКУ
ПОЛИТИКУ У БиХ

 
Сарајчадораши нису у првим редовима.
Јурише предводи Амамб Марфи.
Увијек има неки Марфи.
Јесте да спало с коња на магарца, однос Ешдаун – Марфи, али фаланге и даље масовно пуштају Хришћанску Крв.
И даље се према Србима и према Хрватима понашају као порема робовима које бацају Лавовима у Арени.
Хрвати, неки фини људи.
Све гола уљудба, оптимизам и журни напредак.
Просто несхватљиво да су они организовали Јасеновац, Дракулић, Јадовно, Пребиловце...
Република Српска је преживила Сјечу Предсједника, и друга тамничења, преживила голу отимачину надлежности, уставних и дејтонских.
И још се бори.
Хрвати четири пута суставно пуштају да их представља Комшић, једна од Чланица Хурем Харема.
Сада су сви изабрани муслимани мобилисани да истјерају Плиновод из Хрватске којим ће они управљати.
Човић се журно изненадио том мобилизацијом, у Емисији ТВ Херцег Босне.
Хрвати не могу у Федерацији да се супротставе томе, ни у Представничком Дому ни у Дому Народа Федерације.
Али.
Оптимист Човић изјављује да у сљедећој години треба донијети Изборни Закон, без одлагања.
И изрекао је кључну констатацију.
Марфи лаје у Јавности, ја увијек будем уљудан.
(конфигурација моја)
Сарајмуслимани не лају у јавности. Мудро се лињају крај међе и чекају да Амамб обави посао за њих.
Политика Хрвата је на њихову, хрватску, штету у Федерацији која је попола.
Али је и на штету Републике Српске.
Превласт муслимана у Федерацији смањује број актера у борби против Унитаризма.
Република Српска остаје сама.
Нема ни Хрвата, ни Загреба, али нема ни Београда.
То, само, значи, да се одустати не смије, по било какву жртву било ког политичара.
Сви морају да буду у приправности да заузму положај који је држао Страдалник и да наставе борбу.