ГОВОРИМ У ИМЕ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ.
ЖЕЦИ ЈЕ, КОНАЧНО,
СРУШИЛА САРАЈСКО
ЛАЖНО БИХАШТВО.

 
Дођу из сваког божијег Ћумеза, са 23%, и кажу, Ми у БиХ...
Жељка Цвијановић, Српски Члан Предсједништва БиХ, отишла је у ЕУ и мирно рекла, Говорим у име Републике Српске, не говорим у име БиХ.
То једноставна дејтонска констатација.
Коју Муслимански Унитаристи руше од потписа у Паризу.
Запад их, као некад Бенјамин Калај, непрестано гура у сукобе са Србима и Хрватима.
Јер, Запад, тако лакше влада Територијом БиХ.
А Сарајмуслимани мисле да је то тако да би они били власници БиХ.
Муслимани могу да говоре у име своји пет и по Кантона, иако они не знају шта су Кантони, алајд, и то у Федерацији БиХ. Када говоре у Предсједништву, могу да говоре у име муслимана. У име Једне Трећине. И ништа више.
Да би Предсједавајући Предсједништва БиХ могао да говори нешто у име БиХ, мора постојати договор у Предсједништву, писано верификован, објављен у СЛГЛ.
Такав договор не постоји, о било чему.
То што се изгласа нешто што је на дневном реду, то је просто давање Сагласности.
БиХ нема усаглашен Став Предсједништва ни о у Путу у ЕУ.
То што се слажу три Члана, то не значи усаглашеност.
А, Пут у ЕУ подразумијева, можда и најприје, пут у НАТО.
О чему Српска неће да збори.
ЕУ, каквагод економски и демократски била офуцана, не занима ова Територија. Само НАТО, Антирускипакт, занима Територија БиХ.
Зато је Жељка Цвијановић повукла историјски потез.
Коначно је збачена вјештачка БиХ, Сарајска БиХ, муслиманска унитаристичка БиХ.
И Муслимански Члан Предсједништва, одсада, има обавезу да каже у име кога говори.
И Нежељко Комшић.
Добро, њему треба допустити да каже да говори у име Масаја или Ескима.
За Српског Члана Предсједништва ово постаје трајна обавеза. Доклегод Предсједништво буде постојало.
То треба да практикују и други који из Републике Српске обављају нешто у Заједничким Институцијама.
БиХ не постоји.