КАКО СЕ ГАСЕ
ДРЖАВЕ И НАЦИЈЕ,
ТАКО СЕ ГАСИ И СПОРТ

 
Говорим о Сфрјишту и о Земљама некадашњег Источног Блока, које је поклопио Запад.
Овдашње стање не треба упоређивати са САД или неким другим подручјима, гдје је успјех у спорту директно повезан са огромних финансијским приливима.
Стање Колективних Спортова у Хрватској, БиХ и Србији, све је јадније.
Оно је везано за стање Нације.
Дабоме да утичу и други фактори. Које је тешко све разазнати.
Ако играчи имају стабилне уговоре, играће зихерашки. Ако треба да склопе уговоре, бориће се...
Али Колективни Дух, Психолошки Монолит Екипе, директно зависи од националног, политичког и државног стања Земље.
Хрватска је национално издувала.
У ЕУ не значи ништа. Варљива „побједа“ над Србима није донијела ништа. Њихов поновљени Нацизам из 2СР није валоризован на нивпу ЕУ. Хрвати, као и сви, одлазе из Земље.
Још нешто је усташоидног националног набоја остало код обиљежавања Погромо и Изгона Срба. И то је све.
Сви колективни спортови Хрватске, стрмоглављују се и не могу се обновити.
Таква је и Политичка Сцена, Културна Сцена, Стање Ума... само што нема изравних пријеноса.
БиХ се држала у неким спортовима, на неком нивоу, усљед послијератног замаха када су сви живили на лажима како је „Наша Држава“ побиједила.
Ну. Убрзо се схватило да нема Наше Државе, да је то 23%.
Чим су индуковани Националисти, фудбалери, прешли старосну границу, све је пало.
Чудо је како било ко хоће да игра за неку репрезентацију „Наше Државе“.
У Србији, Шуваљиви Радикал се борио против Србије како би издејствовао независност Косова. То је успио.
Борио се за западашке гуликоже да успије Пандемија у Србији.
И успјела је.
Сада се бори против Србије и Срба да им узме Литијум.
И успјеће. Јер има Протеста али нема Политичке Снаге која то може да упакује у Захтјеве и Гласове.
У таквој ситуацији, очекивати од некога да гине на фудбалу, одбојци или кошарци, потпуно је приглупо.
Ђоковић је други пар опанака и само може да потврди правило.
Дакле. Поздрављамо се са Колективним Спортовима и њиховим европским или свјетским успјесима.
Понеко ће да искаче, индивидуално углавном, и то је све.
Тешко је схватити да Пленковић, или Бакир, или Вучић, не могу да замијене Комунистички Систем цртица Државу.