ВУЧИЋ И ДОДИК,
ПОЧЕЛИ ДА ГЛУМЕ
ЈЕДАН ДРУГОГ.
ЈЕДАН СРБУЈЕ, КО И ДРУГИ
ДРУГИ СВЕ САМ, КО И ПРВИ.
 

На то сам мислио кад сам јавно предложио да Додик треба да постане почасни Предсједник СНСД и да се одвоји од Организације и Технологије Странке.
Каже ми, Па да прођем ко Николић.
Па, ниси ти Николић, јебо те кру.
Разумијем да је класична форма, Странка, Избори, Власт, Одговорност, превазиђена, и да, сада постоји једноставнија, Аморфни Покрети, Манипулативни Избори, Лидер. И да Државама управљају невидљиви Кругови.
Ми смо, овдје, још у класичном хардверу.
Постоји степеник у успону Лидера и Странке на коме морају да се одвоје.
Јер. Моћ Лидера почиње да оптерећује Странку. Он почне да је користи као свој кабинетски ситни намјештај.
Након тог мог приједлога, Додик је схватио да треба да радикално крене у супротну страну. Промијенио је Вертикалну Организацију и све потчинио.
Вучић није имао проблема са тим. Он је добио СНС на тацни. А при томе, СНС није Политичка Странка.
Сада је Додик почео да примјењује Технологију Вучића.
А Вучић почео да србује, као Додик.
Додуше, лажно.
Ну. Код Вучића је све лажно.
Свесрпска Декларација се извикује као Документ Вијека.
Овај, један, из Републике Српске, склон претјеривању, каже, Уједињење је почело и то више нико не може да заустави.
Вучић је пред сами Свесрпски Сабор, неколико сати само, рекао да не подржава Раздруживање Републике Српске и да се треба држати Дејтонског Споразума. Значи. Унитарна БиХ.
Ко је ту располућен.
Ко је кога нагузио.
Ко лаже Србима.
Република Српска је на огромној штети због те Резолуције, која је празан документ.
Највећи дио тога може да се ради и без Резолуције, или се ради.
Празна је због тога што не садржи Српски Национални Интерес у овом Вијеку, мада то није за Резолуцију, и што Сабор и тај Савјет, не обухватају представнике Свих Срба. Што баш није ни лако нити практично у Дневној Политици.
Додик је, не питајући никога, издао Републику Српску и Девети Јануар.
То је недопустиво.
Ако Вучић може да изда Косово, Додик не може да изда Девети Јануар.
Таква Резолуција је морала да буде прочешљана у свим Странкама Владајуће Коалиције, у Влади Републике Српске, која је потписала, у културним, јавним и академским Инстуцијама, у Цркви...
Не можете неки Стогодишњи Документ донијети на Сабор, и извадити из џепа на гузици.
Народна Скупштина Републике Српске треба да одбије усвајање Резолуције.