ВУЧИЋ
И БОЛЕСТ РАДИКАЛИЗМА
КОЈОМ ПРЕКРИВА СРБЕ,
ПРАЗНО СРБОВАЊЕ

 
Болест Радикализма устоличио је противсрпски Политикоид, Шешељ.
Никоме није било сумњиво кориштење Робне Марке Српских Радикала.
Ревитализација Радикала, на прелазу из двадесетог у двадесетпрви Вијек, умоболна је.
Као кад би старим инглеским тракторима, од прије деветнаестог вијека, покушали да уништите Џон Дир.
А та формула ревитализације старих Странака и Идеја, примијењена је и код других глупих Нација.
Болест Радикализма манифестује се преко Празног Србовања.
Инкубација је веома кратка. Јер је и Памет таква.
Празно Србовање је у мањој мјери заразно и преносно.
Болест Радикализма има главни циљ да Празним Србовањем, прекрије, премрежи, Националну Свијест.
Да је завара и пошаље никуда.
Када су Шешеља одвели у Хаг, нису га одвели да га суде, на крају га нису ни осудили, већ да даље подјаре Празно Србовање.
Па су Срби слушали и гледали Шешешља у Хагу, и уживали.
Била је то колективна Јога за долазак Вучића.
Болест Радикализма је послужила Западу да има оправдање за све што ради Србима.
Дошло се до границе када је лако на тржиште лансирати нови производ.
Сасушену Националну Балегу, Александра Вучића.
Доза Вучићевог Празног Србовања значајно је смањена и пажљиво се примјењује.
Новина је што је Вучић добио, као Иргете, Патријарха и Синод.
Сада је, у финализацији предаје Косова и Метохије, почео ријалитизацију Празног Србовања.
Иде у Цркву да добије Благослова за срање по Њујорку.
А сложио се са Резолуцијом о Геноциду јер је то добра Алатка за даље јаловљење и комадање Србије и сузбијање Срба уопште.
Болест Радикализма не би била могућа да није пронађен политички и главени Болесник који је спреман више од деценије да пред свим Србима лаже сваки дан.
Све политичке и егзистенцијалне девијације једне Нације, па и Болест Радикализма и Празно Србовање Издајника Вучића, могуће су када Народ одустане од свог Национализма.
Одустане од бриге о себи.