ОПОЗИЦИЈУ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
НИЈЕ СРАМОТА
ДА УСРАНА ОДА ПО СЕЛУ

 
То одавно није питање Политичке Борбе.
Ни Политичког Програма.
То је и испод Јетрвског Примитивног Ината.
То се не може платити Доларима и Фунтама.
То је одуство било каквог Образа.
То је живот без Људскости.
То треба исписати из Нације.
Треба их уписати у Матичну Књигу Мртвих.
Без обзира што још одају по Црној Земљи.
Која их неће. Не зато што је прерано.
Већ зато што су усрани.
То је врста која није усрана од Гузице.
Они су усрани од Главе.
Њихов однос према неким Законим у Народној Скупштини може да се оправда Опозиционарством. Иако нема потребе да се буде Против.
Али, њихов однос према Изборном Закону Републике Српске, не може се оправдати ни Издајом.
То је тежња једне Балеге да постане Септичка Јама.
То није примјерено Људском Роду.
Њихов однос према Митингу Српска те зове, у времену када над Српску и Србију, Српски Народ, желе да надвију Покров Лажног Геноцида, противсрпски је Чин.
Нико од њих не тражи да дођу и да се показују у првим редовима. Довољно је да не изјављују ништа Против.
Не треба да долазе.
Не могу сви да дођу.
Њихово јавно декламовање да је Изборни Закон Додиков, да је Митинг Додиков... директан је рад против Опстанка Републике Српске. Тог Додика је неко изабрао.
Ми, који смо 91е или у времену иза, отишли у Ровове и Војску Републике Српске, нисмо сви били за Радована.
Али нисмо говорили, јавно ни међусобом, да је то Радованов Рат.
Што се мене тиче, могу да одају улитани док не поцркају.
Само да не смрде по цијелој Српској.
То се трпит немере.