ПОЛИТИЧКА ИДЕЈА
СТВАРА ЛИДЕРЕ,
ПОЛИТИЧКИ БУВЉАК
СТВАРА НУДИГУЗЕ

 
На цивилизацијској сцени Нације, Политике, Државе, имамо двије путање.
Једна је силазна, једна је узлазна.
Стицајем околности, чини се да је силазна путања, за Нацију и Државу, превладавајућа. Али није тако.
Велике су Земље на узлазној путањи. Кина, Русија, Индија, Бразил...
Запад, креатор силазне путање за Нације и Државе, успио је да покори само Европу.
Узлазна Национална Путања, захтијева Националну Политичку Идеју.
Силазна Национална Путања, захтијева само Курве, Нудигузе, Ситношићарџије и Издајнике.
Узлазна Национална Путања троши своју дјецу.
Национална Политичка идеја подразумијева потрошњу Лидера. Јер  се успон и опстанак не остварују преко ноћи.
За разлику од Издаје, Предаје и Окупације.
Апсурд је што и у овом другом случају, Лидери и Вође, трају кратко. А иду у то зло да трају дуго. Они су потрошна роба. Они силазе кад их се истроши, брзо и кратко.
Вође Националне Политичке Идеје, страдају, када екстерни фактори надјачају у одређеној констелацији.
Али, снага НПИ рађа новог Лидера.
У другом случају, Запад, Окупатрор, Глобатор, из рукава вади новог, безвриједног и краткотрајног.
Зашто Актери Политичке Сцене прихватају да буду употријебљени као Нудигузи и Издајници.
Због своје националне недовршености и људске празнине.
Због Болести да буду нешто друго, нешто за шта нису способни.
Цијели Српски Опозициони Лепезаријум је састављен од таквих Болесника.
Неспособан иде да служи.
Способан иде да нешто створи.
Зато први прилазе Окупаторима а други Националној Идеји.
Српска је примјер других а Србија је примјер првих.
У Србији су сви пришли Окупаторима.
Сви да служе, за неку ситну лову.
Зато је Србија, заједно са европским земљама, на Силазној Путањи.