ЛАКОЋА
ЈАВНЕ ДИСКВАЛИФИКАЦИЈЕ,
СТАВКА САЊА ВУЛИЋ

 
Већ сам рекао да потпуно подржавам Сању Вулић.
Не, само Сању, већ подржавам став изражен у познатој Синтагми, Маму вам јебем.
Сања није ништа нарочито рекла.
То је свакодневни говор.
Псовке и Синтагме, рјечитије су од Књига.
Да би се културним, високим, еуропским, интелектуалним, Језиком рекло то што је рекла Сања са Маму вам јебем, требало би написати Књигу.
Кад свако има право на Јавност, има и Псовка.
Ну.
Сања Вулић се нашла на Ломачи не само на сарајчадорској сећији већ и у Јавности Српске.
Различити су разлози.
У Сарај Чадору је на сцени вишедеценијска и вишестољетна Србомржња. И сваки Артефакт који се појави као Србин мора да подноси ту енергију.
2006е сам требао да идем у Дом Народа. Рекао сам да нећу са турцима. Ја сам пуцао на њих и они на мене. Нећу да сједим с њима у истој сали. Знао сам да би навукао Мржњу на себе и угрозио дјеловање и своје и Странке.
Сада се тачно то догађа Сањи.
Сања није пуцала на њих.
Али би они пуцали на Сању.
Сада су, већ, на сцени и пријетње смрћу.
Мене више занима спаљивање Сање Вулић у Републици Српској.
Она трпи Мржњу због Есенесдеа.
Не претежно, ни примарно, ни масовно, од Чланова или Гласача Есдееса.
То је у некој фази било битно.
Данас су на сцени Тастатура Ратници који су се дочепали Јавности и шире Мржњу као нормалну друштвену појаву.
Они мрзе Есенесде и оног Сељака, Међада и Лопова, а не гласају за Есдеес.
Они су Аутисти који нису ништа учинили у свом животу, немају намјеру ни да учине, нису ни покушали, неће ни покушати.
Њима смета свако ко нешто учини. Ко ради. Ко постиже. Ко искаче.
Они одмах каналишу Мржњу према њему.
Јер не могу да мрзе себе.
А мрзе себе. Јер нису покушали, нису учинили и не вриједе ништа.
Њихова једина вриједност је то што кажу да је неко Шупак, Курва, Улизица, Подрепаш.
На тај дебео и масован слој Мржње калеме се други слојеви.
Дновинари и медији, из својих кобива опозиционих и плаћеничких разлога.
Затим ситни Пополитичари који су пали с неба у тај простор и само су напола Политичари.
Па Болесници са ДМ...
Сању знам од 2006е, мислим.
Знам шта је радила у Организацији и како се ради у организацији велике Странке.
За толике године и Изборе, она је морала да се сретне и ради са хиљадама Људи из Организације око Бирачких Мјеста.
А Добој је велико подручје.
Ни Људи, ни друге Странке не знају какве су то Исусове Муке.
Лако је рећи да је покрала десет хиљада гласова.
То је лако рећи онима који у цијелој својој активности не контактирају са више од педесет Људи.
Који никад нису ништа организовали осим Роштиља.
Странка, било која, велика, владајућа, нема начин да заштити своје Актере од такве Мржње.
Понекад их жртвује као трговину на Пијаци Ситном Стоком. Најчешће заборави.
А трули  слој ситних, провинцијалних, маргиналних, Јавних Мрзитеља иде даље и тражи нове Мете.
Понекад га, тај Слој, у некој количини, Опозиција успије приволити за Глас.
Али то је једном. То су Гласови Против.
Друштво, Јавност, Срби, Српска, штетују највише.
Та трулеж смрди, вуче на дно, не да напријед.
Загађује и нове Генерације.