НИЈЕ МИ ЖАО СРБИЈЕ
АЛИ СА ПРОПАДАЈУЋОМ
СРБИЈОМ,
РЕПУБЛИКА СРПСКА
У ВЕЛИКОЈ ЈЕ ОПАСНОСТИ

 
А Србији не можемо помоћи.
Србији нема помоћи од уласка у Краљевину СХС.
Дуго је и издржала.
Србија је улазила у СХС, ФНРЈ, Комунизам, сада на Запад, а да ниједно од тога није изборила Ратом.
Гинула јесте, али не за то.
Република Српска се за себе изборила Ратом.
То Србију и Српску ставља у потпуно различите националне и егзистенцијалне координате.
Србија никада није радила за себе.
Зато ми је није жао.
Србија је увијек радила против Српских Колективитета изван подручја Нови Сад – Београд – Ниш.
Кад кажем Србија, то значи Београд.
Ну, то је исто. Србија мирно гледа шта ради Београд. И њој и другим Србима.
Вучићева Србија је задњи стадијум Краља који је увео у СХС.
Сваки дан на површину испливавају понижавајуће чињенице о Пропасти Србије.
Сертификована Лезбијка води Државна Дела, доноси одлуке за Целу Србију, уводи Технологије које Србију потчињавају Западу, стаје на страну Експлоататора какав је Рио Тинто...
Истовремено, Вучић, коме су дали Странку и све Побједе, увијек је на страни Целовите БиХ, никада на страни Републике Српске.
Зато што је то став Запада.
То он настоји да, повремено, прикрије, неком паром за Школу, Породилиште, Мост...
То исто ради Запад са Кредитима које даје Србији. Ево Развој, Инвестиције, БДП, само мирно липсавајте.
Србија не може да утиче на поништење Републике Српске.
Али може да отежава њен положај.
Здрава и Национална Србија не мора ништа да каже или да уради, али стоји као заштита јер је, таква, не оваква, Стуб Националног Монолита.
Ако Србија пропада и растаче се, не може Република Српска да буде Стуб Нацицоналног Монолита.
Република Српска ће се борити и даље.
Крв наших Бораца и Цивила није за гажење и заборав.
Увјерен сам да би сутра, у случају каквог напада на Српску, двјеста хиљада Бораца било спремно да стане и брани себе и Српску.
Али би и то и Мир, био много лакше било са здравом Националном Србијом.
Која, за тако нешто, нема више никакву шансу.