ВУЧИЋ ДИЈЕЛИ
РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

 
Покушавало је то и Сарајево. И Запад.
Али то није могла да буде права Подјела Срба и Српске, јер САЗАП може да ангажује само Издајнике.
Издајници јесу смрдљиви али нема их довољно за Подјелу.
Већинска Република Српска је, на Изборима, опредијељена за Политику Дејтонске Самосталности.
За међународну, дејтонску, и уставну поставку, Два Ентитета и Три Конститутивна Народа.
То зна ићи и до 350.000 Гласова.
Обзиром на број Становника Републике Српске, то је велики Национални Политички Монолит.
Запад, бриселски и амерички, не подржава концепт Два Ентитета и Три Конститутивна Народа.
Преко нелегалних механизама, а најновији је Шмит, жели изградити Унитарну Босну.
Вучић подржава такву работу Запада. Подржава Целовиту БиХ. Никад није рекао да ОХР треба да оде. Он у Београду, и Патријарх, прима нелегалног Шмита. А Охаер, са легалним или нелегалним Високим Представником, главни је гонич Срба, од потписа Дејтона.
У неколико Избора, Вучићева Србија је преузела Опозицију коју је његовао Запад. Понижавао Српску. Позивао у Београд једног Балоначелника равноправно са Предсједником Републике. Београд је подржао Шмитуљу.
Постоје Партије и Лидери који отворено подржавају Вучића и његову Политику. То чини и Власт.
Све то доводи до тога да Политика Републике Српске, према Унитаризацији, према нелегалним акцијама против Републике Српске, против уништавања Дејтонског Споразума, слаби и копни.
Велика Структура, од Удбаша до Матичара, подржавају Србију. Не подржавају Вучића. Он је, само, тренутно, привјесак.
Јачање Матичара, Србија је Наша Матица, најављује Книнску Судбину и Косовску Голготу.
Ми смо Браћа али Ровови нису.
За Опстанак Републике Српске, пресудан је Национални Монолит Самосталаца а није битна празна Манифестација Матичара.
Република Српска нема ништа и не може имати, од извике и подршке Матици Србији.
Матица се лиња већ неколико деценија.
Ми морамо да опстајемо.
Србија, ако то исто жели и ако жели да нам помогне, мора престати да подржава Запад у БиХ.
Само, уз Вучића, уз Политичку Артикулацију, уз онакву Опозицију, она то никада не може ни помислити а камоли учинити.