БЕЗ ШИРЕГ
НАЦИОНАЛНОГ ЈЕЗГРА,
НИЈЕДНА СТРАНКА
НЕ МОЖЕ ОПСТАТИ,
ЛИДЕР НИЈЕ ДОВОЉАН

 
Говорим о Републици Српској и Србији.
Њима је угрожен Опстанак.
За остала подручја Политичке Странке, више, нису битне.
Кад те премреже Пауци Запада, не треба ти ни Црква, ни Војска, ни подсукња, ни гаће...
Градња Политичке Странке озбиљан је и дугорочан организациони и стратешпки посао.
Она се мора зидати са јасном представом о Будућности и Циљевима.
Јасно је да је Српство упитно у свом Опстанку, да су офанзиве разарања и поништења, константне, више вијекова, више посљедњих деценија.
И, стога, овдје не пије воде ништа осим Велике Националне Странке.
Могу да постоје и мале Странке. Али је битно чије су и ко их индукује.
Велика Национална Странка једина је брана западном премрежавању.
Србија нема такву Странку и, одавно, премрежена је. Запад је ушао до задњег битног лика.
Вучић је Амбасадор Запада у Србији а Хил је Предсједник Србије.
У Републици Српској, није тако, на срећу. Иако стално покушавају да преузму све и премреже.
И неће одустати.
Есенесде је, у једном времену, имао могућност да се приближи броју од четрдесет Народних Посланика и да се задржи на том нивоу.
Сада је то скоро немогућа мисија.
Друга могућност коју је Есенесде пропустио, била је лакша за остварити.
Требало је сада да има Вођствени Монолит од стотину очитих Рационалних Нацицоналиста, међу којима је морао бити велики број младих и млађих.
Тада би Есенесее био трајно сигуран.
Јер, Миле неће живити двјеста година.
А, Власт ти није гаранација низашта.
Колико је опасно када Велика Национална Странка то нема, јасно је на примјеру Караџића и Есдееса.
Када су приморали Караџића да се повуче, Есдеес се расточио ко Трула Дрвена Кола.
Није имао шире Језгро Националиста у Вођству.
До данас је остао само Цицко као Националиста.
Све остало је растјерано или отишло, или изворно, или оно што су Службе инсталирале као Националисте.
Са Есдеесом је „пропала“ и она Репбулика Српска.
Сам Бог је послао Есенесде који је, од почетка, уписао у Политички Програм: Два Ентитета и Три Конститутивна Народа. Што је, у ствари, Дејтонски Споразум и Дејтонски Устав. Односно, Република Српска.
Тога се и данас Држи.
Те двије могућности које је пропустио Есенесде, реална су опасност по Републику Српску.