ПОЛИТИЧКА СТРАНКА
КОЈА НЕ ВЛАДА
ГЛАВНИМ ГРАДОМ
И ВЕЛИКИМ ГРАДОВИМА,
И ДРЖАВУ ЧИНИ РАЊИВОМ
А НЕ САМО СВОЈУ ВЛАСТ
 

Дабоме, да је битна пуна Зобница Гласова, није битно одакле су и чији су.
Ну.
То може да функционише ако си потпуно одвојен од вањског свијета из кога долазе глобалистички, неолиберални и западни манипулатори уопште.
ММЗ, Манипулативна Мрежа Запада, управо напада Велике Градове и Главни Град Државе коју треба потчинити ради успјешног управљања њоме. Не у економском напретку и остала срања, већ у геостратешким играма и употребама.
Разлика између Главног Града и Градова и остале територије Државе, огромна је и велики је проблем за функционисање Полиитчких Странака. Нарочито, Националних.
■ У Главном Граду је велика концентрација незадовољних и оних који лако постају незадовољни.
То је Живаљ који је јуче дошао из Провинције, незадовољан својим положајем тамо, уз велика очекивања у великом граду.
Та очекивања се не могу испунити па он, који је био тињајуће незадовољан, сада постаје експлозивно незадовољан.
Њему је тешко предочити Виши Циљ.
Он се одрекао свог огњишта, своје имовине, свог рада... тамо гдје је био и зашто би сада био пријемчив за нешто још важније и још даље, као што је Држава.
Раме уз раме њима иду старосједиоци Града, који су из доброг комунистичког периода наслиједили стање Све на тацни.
Које је пропало.
Трећа скупина су нове генерације, које су, усљед свих тих транзиција и ломова у неартикулисаном безваздушном лебдећем стању.
Светри скупине су погодне за политичко лагање да би се накупили Гласови.
Ономе ко не зна шта хоће а незадовољан је, можеш да лажеш шта хоћеш, без икаквих обавеза.
■ Тамо далеко, на Селима, остали су они који живе од свог рада, муче се, вјерују у себе, зависе само од себе а ако се неко сјети асфалта, сјети се.
И они су незадовољни, али не предају се и не очекују од других.
Они не мијењају лако своја политичка опредјељења. Као и животна.
----------------
Цијела политичка несрећа је у томе што се прва група убразно множи а друга убрзано нестаје.
Политичке Странке, које, листом воле да буду лијепе и паметне и да Гласови сами долазе, не могу да се снађу у урбаном хаосу.
Треба разрађена и разуђена Организација, треба много Активиста и Актера... ма, ко ће то.
У Турској, данас, Ердоган не влада Истамбулом и урбаним срединама. Стога је на четири процента од противкандидата. И може лако да изгуби у другом кругу.
Није проблем што ће Ердоган, да изгуби.
Проблем је што тиме Турска може потпуно да промијени своју вањску политику.
И што то може распламсати Ратове који могу довести до Трећег Свјетског.
Република Српска, пак, у случају губитка Власти Националних Снага, због невладања у Бањалуци, које предуго траје, неће изазвати Рат.
Али лако може нестати.