ВУЧИЋ НЕ МОЖЕ ДА БУДЕ
НА СТРАНИ БиХ, ОХР-а
И ВИСОКОГ ПРЕДСТАВНИКА,
НИЈЕ ДОВОЉНО ДА РАЗУМЕ
СТРЕПЊЕ ДОДИКА
 

Вучић је, од стране Црног Запада, одавно одабран и регрутован за Србију, много прије него што је Тадић изгубио Изборе.
Зато је Вучић опасан за Републику Српску.
Не треба потцијенити његов боравак у Гвожђарији у Инглеској.
Стога је Додик требао од почетка заузети Братску Дистанцу према њему.
Са Вучићем се не може дневнопрагматички улазити у односе.
То је монструозан профил Политичке Личности. Он увијек говори о себи. Шмит је мој познаник. И кад говори о Држави, он не мисли на Србију него на себе.
Можда још није касно за дистанцу.
Ну. Ствари се не развијају добро по Републику Српску.
Ситуација се обрнула, у троуглу Загреб – Сарајево – Београд.
Загреб је, од цвјетне сурадње са Сарајевом, дошао до једног гадљивог и одбијајућег односа. Милановић је искористио свој поетски талент рекавши да је Босна смрдљива, треба јој сапун па тек онда парфем.
Загреб је стао иза Хрвата у БиХ, и на нивоу ЕУ, како никад досад није, барем у формално-политичкој равни.
Београд је од „Агресора“ дошао до умилног љубитеља Целовите БиХ. Вучић јуче каже да ће увек, бре, да чува леђа БиХ и Републици Српској.
Зашто.
Шта је БиХ.
БиХ је увијек против Републике Српске. Та БиХ, Сарајево, Бакируша, од Париза ради на девастацији Републике Српске и претварању Срба у Грађане, ако већ не могу да их претјерају преко Дрине.
Непотребне су консултације Додика и Руководства Српске са Вучићем, око Шмита.
Вучић мора да испуни своје српске обавезе, најприје.
Не треба никада да помиње БиХ. Најмање.
БиХ је ту и пусти је. Ко Пљуваоницу у ћошку.
У случају доласка Шмита, Додик и Српска су заузели тврд став који је наставак разобличавања Инцка пред УН. И наставак противунитаристичке политике ОХР-а и Сарајева, још од први пут поменутог Референдума, 2005е. Који је на линији са Русијом.
То са раскринкавањем Инцка, као Високог Представника и његов, практично, изгон из БиХ, огроман је корак на путу Самосталности Српске.
Не треба сада нико, па ни Вучић, да балега по том путу.
За Српску ништа не значи што Вучић каже да разумије стрепње.
Додик од Вучића мора да захтијева, непрестано, да се залаже за Републику Српску на основама Дејтона. То је довољно.
Не мора да говори ништа против Сарајева.
Ми ћемо.
Али, то је од њега немогуће очекивати.
Вучић обавља посао Запада.
Што више буде одмицао његов рад на Косову, више ће се окретати Републици Српској.
А владаће Србијом још дуго.
Запад је, коначно, нашао правог.