ИНЦКО НЕ МОЖЕ ДА ГОВОРИ
О ЗЕМЉИ БиХ, ЈЕР ОН НИЈЕ НИШТА
А ЗЕМЉА БиХ НЕ ПОСТОЈИ

 
Никада у Историји три стране нису међусобно ратовале тако да је на крају Рата из тога настала заједничка Држава.
Дакле. То што је у БиХ, након Ратова, настало, не може бити Држава.
То је насилно уторена тровјерска популација и бездржавна Територија омеђена Међународном Границом.
БиХ је међународно признат празан простор између Србије и Хрватске.
У таквој ситуацији Инцко треба да се држи оног што пише у Дејтону. А не да извикује: Inzko je naveo da je napredak u Bosni i Hercegovini moguć, ali u tu svrhu političko rukovodstvo Bosne i Hercegovine treba pokazati potrebnu političku volju da interese zemlje stavi na prvo mjesto.
Запад држи БиХ у тим наметнутим Границама, искључиво због интереса да тај простор не приђе Русији, условно говорећи. Или један његов, српски, дио.
Никаквог другог интереса Запад нема за БиХ.
Да није било Запада, чак и да се Рат завршио онако како се завршио, ни Хрвати не би остали са муслиманима а камоли Српска у БиХ.
Од те претпоставке увијек треба поћи.
Да не помињем планове Запада и Њемачке о Шаховници на Дрини.
Интерес Земље, о коме говори Инцко, данас не постоји и не може да постоји.
Хрвати, након повијесног зајеба са Фес Геостратегијом, имају интерес да се формира Трећи Ентитет. Да се праведно, дејтонски, подијели Федерација БиХ. У том склопу је и интерес да могу да бирају Хрватског Члана Предсједништва.
Република Српска има интерес да изађе из БиХ. Или да се прикључи Србији. Или да, у првој фази, добије потпуну изворну Дејтонску Самосталност у оквирима Дејтонске БиХ.
И мирно чека разлаз, као и Хрвати.
Муслимани Сарајева, њихово политичко вођство, имају интерес да пониште Србе и Хрвате, јер су они Нације а Бошњаци нису Нација. Што би био пресудан корак ка Унитарној једновјерској, муслимански већинској Босни. Не БиХ.
Зато што Бошњаци нису Нација и не могу бити Нација, Сарајево натура Грађански Концепт.
То што ради и заступа муслиманско политичко вођство, није интерес муслимана у БиХ.
Они немају снаге да преузму мјесто некадашње Отоманске Империје и да Босну држе Порезима и Турским Друмовима.
Након краха СФРЈ и Самоуправног Социјализма, муслимани копне у БиХ. У овом вијеку ће се тај процес завршити неповољно по њих.
А оно што је хрватско, и српско, на том простору, остаће хрватско и српско.
Једини интерес сарајевског муслиманског политичког вођства, обичних муслиманских људи, јесте да се БиХ мирно разиђе по Дејтонским Границама.
Тада би Сарајевску Државу помагао муслимански свијет и муслимани би имали гаранцију опстанка.