ИЗБОРИ СУ, САМО,
СЕГМЕНТАЦИЈА БИРАЧА,
ЈЕДНА ВРСТА ЛОШЕГ ПОПИСА
ВОЉНИХ ДА ГЛАСАЈУ

 
То значи да Изборима треба приступити организованије него курвању, кафанском животу или редовном клађењу.
Ну. Људи воле да Изборима приступају као Народним Зборовима и Бодљавини Бакова.
На изборе, поједностављено, излази половина Бирача. То није половина Становника. Јер, они до пуних 18 година, немају право Гласа. А они су најважнији.
Од половине изашлих Бирача, половина даје глас некоме и он је Побједник.
Или се та половина прикупи постизборном коалицијом.
То, дакле, није ни Четвртина Становништва.
Нико не може да говори о Вољи Народа, Вољи Бирача, о свом посланству које је добио од Народа, о томе да су Бирачи Рекли Своје, о томе шта Народ жели.
Али. Та Петина, нпр, одређује управљање нечим, Државом или Општином, у наредне четири године.
Та чињеница је катастрофална по легитимитет Избора и одговорност изабраних.
То је зато што бољег начина нема. Представничка демократија пирамидално сужава представљање док се на власти не појави један екстрахирани из тог комплетног процеса.
Одговорност, пак, није на Представничкој Демократији, Парламентарном Систему. Нити на Бирачима, који оћенеће да гласају а кад гласају, оћенеће да гласају за некога ко би могао да буде најбољи или најпогоднији. Нити на Властима и изабранима. Чак и када чине лоше, добили су легитимитет за то.
Одговорност је на Актерима Избора.
Политичким Странкама и Политичком Мозаику уопште.
Изборима се, и тој умањеној половини, мора приступити озбиљно и организовано.
Кандидат је само онај на позорници. Као што је Битлса било четворица а иза њих огромна организована машинерија.
Овдје, код нас, пак, нико неће да том одговорном послу приступи организовано и озбиљно. Ни они који имају Организацију и Странку, нити они успутни, адхокисти.
У томе боље прођу они који Изборе схватају као Бодљавину Бакова.
Они који глуме Бака.
Људи то виде и иду на Изборе као на Кориду, на Мањачу, мало попију, навијају за Жујоњу. Жујоња побиједи, они оду кући и боли их курац шта пасе и гдје буче Жујоња.