НЕСПОСОБНА ВЛАСТ,

НЕСПОСОБНА ОПОЗИЦИЈА,

НЕСПОСОБНИ ПРОТЕСТИ

Закон Спојених Судбина.

Власт у Србији, највећим дијелом је инсталирана са Запада. Њу Бирачи подржавају, у извјесној мјери, али више него друге претенденте и пратиље, због краткорочности српских особина и незаинтерсованости за Државу и Нацију.

Да није тих српских особина, овакву Власт не би било могуће инсталирати ни тенковима.

Опозиција је још софистициранији производ та два фактора. Деструктивног Запада и Низаштанејебавајућег Српства.

С тим што је преовлађујућа технологија Запада.

Док је, сада, код Власти, обрнуто.

Власт је у предности јер ради за Запад.

А Опозиција има нешто ангажамана преко студентског сервиса. Зато је нервозна, неповезана и нејасна.

Демонстрације, протести, шетње, које се дешавају уназад година, у Србији, па и протекле ноћи, такође су производ та два фактора.

Дабоме, нису тако ударнички индуковане, као 27и Март или 5и Октобар, али су трагови видљиви. Директни и они визуелни, медијски. Да мало палимо и лупамо ко Амери.

Долазак Вука Јеремића, директно у Демонстрације, показао је сву биједу Опозиције. А и будуће Власти.

Јадно је бојкотовати Изборе а онда, први час, потрчати пред Скупштину. Да будем ту у вријеме кад су сви у говнима а ја се појављујем у Белом Оделу.

Маса га је извикала, извиждала и ишћушкала.

То њега и њих, неће омести на путу који су поставили.

Али је то јасна порука да је Србија, коликогод то био мали узорак, пред Скупштином и около, обезвођена. Она нема више Вођу ни у Власти ни у Опозицији.

То није овомјесечна дијагноза. Она траје још од 5ог Октобра. Рушењем Милошевића, срушено је постоље могућег Вође.

То је, дабоме, и био циљ Запада.

Рушење Милошевића, директно је омогућило безболно наметање Вучића.

Не треба нико, ради личног душевног мира, да замишља шта би омогућило рушење Вучића.

Ноћашње Демонстрације су јалова манифестација конгломератизованог типа, којој је највећи домет нешто мало ватре и каменица.

Оне покаују да Србија не зна шта је Држава.

И не занима је.

Показују да нема здравог политичког, националног и државног ткива које може да изњедри Политику и Вођство.

Да нема ниједног питања које је за Србију пресудно. Она га не види и не зна да га искаже.

Зато ће лако да да Косово, да се да ЕУ, да се пода Вучићу или неком новом Вучићу.

Незаинтересована и неспособна Србија, крива је за све.

Она омогућује Власт Вучића и цијеле његове свите, која броји на десетине хиљада људи и која увијек иде уз Власт и опслужује је.

Крива је и за неспособност артикулације националне и државне политике.

Крива је и за даље урушавање Србије.

Са Вучићем на челу или са његовим рушењем.

Улични Политички Систем, нигдје није донио скоковит напредак, нити мали помак.

Донио је само даљи крах Нације Државе Друштва.

Удруживање уличне анархије са селфи воајерима и јаловицом опозицијом, крајњи је стадијум деструкције.

Послије које се никад нико не опоравља.

Украјина је примјер.

Потребно је знати да систем Избора и Парламентарне Демократије, законито омогућава да једна мањина Државе, одлучује о Власти.

У случају УПС, та мањина је лабораторијски узорак.

И, ако она омогући некоме Власт, тај неће да влада него само брже да упропаштава.