ОДЛУЧНОСТ ЗА

СРПСТВО

НА НАЈНИЖОЈ ЈЕ

ИСТОРИЈСКОЈ ТАЧКИ,

ЗАТО НАДИРУ

МИЛО, ВУЧИЋ И САРАЈ ЧАДОР,

БРИСЕЛ И ЗАПАД

Власти у Црној Гори, легално изабране на Изборима, то не треба сметнути са ума, одредиле су притвор Владици и свештеницама Српске Православне Цркве.

Разлог је формално крешење забране окупљања због Короне.

Али, то је, само, наставак сукоба од прије усвајања закона о Имовини Српске Православне Цркве у Црној Гори.

Очигледно је да Мило Ђукановић има иза себе подршку, не само усраног НАТО Пакта, већ и других моћника Запада, као и унутрашњу политичку и гласовну подршку.

Иначе би се примирио и пустио вјернике да иду на Острог, као и што су увијек ишли.

Ну. Он наставља даље. И осваја степеницу по степеницу у уништавању Српства.

Црна Гораје данас је један велики Дубровник.

Прије Сто Година, Дубровник је био Српски.

Онда је Католичанство надирало и покрштавало, што силом што милом. Показало се да је Србима важнија имовина у Дубровнику од Православља и Нације.

И Срба, више, нема, у Дубровнику. Задру. Трогиру.

То исто, данас, показује се у Црној Гори.

Да би се задражала имовина, позиција, сигурност, прихватиће се Црногорство, не као географија, већ као Нација и Вјера.

Опозиције у Црној Гори нема.

Као и у цијелом Српском Зијемљу.

Или је небитна, или је нечија или је западна.

Зато што нема Опозиције у Србији, Вучић такође обавља посао, сличан Ђукановићевом.

Он је од Србије начинио Лего Територију, Педерицу је поставио за Предсједника Владе... Цеце, Митровиће, Задруге и сваковрсне Протуве, избацио је на ниво Националне Фреквенције.

Срби ћуте.

Српство ћути.

Православље ћути.

Један број Патриота, Националиста, диже глас који не може да се чује.

Република Српска је остала усамљена.

Остављена у БиХ.

Сарајево, Америчка Амбасада и Брисел, то знају и осјећају да су надмоћни. И, такође, надиру на Српство.

Република Српска је остављена од Србије, као и Срби на Косову. Само што их овдје има више. И што, срећом, имају дејтонску међународно-правну подлогу.

Ну. Она се неће моћи вјечно држати ако Србија стално попушта. И одбија 1244 а ради на признању Косова.

У Црној Гори су Срби сабијени у Гето.

Они више немају приступ ни Политичком Тору.

Нема чак ни видљиве и јаке Српске Опозиционе Странке.

Црква не може да чини политичке послове.

Она може да духовно спашава Православце. И Србе.

Не може политички да их води.

Митрополит није Макариос.

А ни Црна Гора неће бити Кипар.

Притвор за Владику и Свештенство од 72 часа, треба схватити као малу њихову жртву за Вјеру, а велики корак Црне Горе у потирању Српства.

Латентна равнодуштност за Српство, која траје више од једног Вијека, која је довела до Краљевине СХС, до Комунизма, до распада СФРЈ, до нестанка Срба са цијелог подручја, осим из Републике Српске, и нешто, још, у Црној Гори, наставља се.

И незаустављива је.

Никакав Грађански Рат није могућ у Црној Гори. Нема ко да да главу за Српство.

Никаква подијељена Србија не постоји.

Све ће ићи својим током а Срби ће и даље да гледају своја ситна посла.

Ипак, нису за то Срби криви.

Не може се од сваког Руса тражити да буде Путин, од сваког Француза да буде Де Гол, чак ни од сваког Хрвата да буде Тито... али се од сваког Вође може тражити одговорност за националне и државне послове.

Срби нису навикли, не умију, то да траже. И зато иду низбрдо.

Зато су сада на најнижој тачки одлучности и спремности на Српство.