четвртак, 30. април 2020.


СРПСКА СЕ ШЕРПА
СА ПРОЗОРА ЧУЈЕ

Ја, ипак, закључујем, да су Срби Глув Народ.
Док ову лупу посуђа не чују као Срамоту.
Дабоме да је прошло вријеме Барикада, Илегалаца, Револуције, Хајдука и Српских Устанака.
Али то не значи да је прошло вријеме Националне Државе. Да је прошло вријеме народне бриге за своје путеве и путоказе. Да је прошло вријеме Колективне Свијести.
Србија, као најдрастичнији примјер, а нама близак па видљив, гробље је ововјековне Куге над Државама и Народима.
Србија је потпуно претворена у Ријалити.
Тај прелазак из Добровољне Диктатуре у Лажну Демократију, био је по Србију кобан.
И биће кобан.
Она се из овог Муља, никад дићи неће.
У сличној су ситуацији и друге Државе и Нације, данашње лажне Европе и још лажније Европске Уније.
Само, имају друге особине, друга богатства, друге прекривке, па ова оптика за Србију, није тако ефикасна.
Неизмјењива је, пак, чињеница да, данас, нпр, Француска Нације пропада једнако као и Српска Нација.
Запад неће дозволити да се изучава и проучи разлика у ефикасности Нације и Државе под Диктатуром и под Неолибературом.
Када кажем Диктатура, не мислим на Стаљина, Сибир и Макартизан. Већ на одлучно и ефикасно управљање НДД Сфером.
А када кажем Неолибература, не мислим на сладуњавост Шопинг Молова. Већ на много подмуклије разарање Колективне Свијести упоредо са појединачном.
Србија је, појавно, феноменална лаборторија.
Какав Пинк, таква Задруга, каква Задруга, таква Скупштина, каква Полуција, таква Опозиција, каква Геј Парада, таква Влада, какав Мегатренд, такав Санубенд, какав Царијарх, такав Патријарх, какав Змај, такав Вучић, какав Вучић, такав сваки Курчић...
Дакле, цијели Инструментаријум Државе и Нације потпуно је хомогенизован, пастеризован и краткорочно стерилизован.
Као некадашње млијеко старог Пекабеа.
Стога се данас, сваке вечери, у Србији, догађа Театар Апсурда.
Сви подложно слушају Вучића и његову Бригаду Лудака, и Луђакиња, а онда против њега протестују са балкона и прозора.
Први Балконски Рат, што каже Маша Вујановић.
Те шерпе и варјаче, наставак су Петог Октобра, смијешног Коштунице, фолирантског Ђинђића, Глупог Томе, Шетњи Опозиције...
Као да је неко програмирао Шерпичење у корист Вучића.
То је знак да се Србија предала.
Да су се Срби предали.
Да нису у стању, више, ни да покушају да створе Политичку Снагу која би имала Национални Политички Програм 21. Вијека. Која би побиједила на Изборима.
И која би, сада, када има чисту шансу, Србију претворила у Модерну Државу.
Овако, остаје само да се промијене Шерпе. Да се протести  модернизују.
Оне алуминијумске даље се чују.