ЕУ ПРОГЛАСИТИ

НОЈЕВОМ БАРКОМ

И ИЗ СВАКЕ ЗЕМЉИЦЕ

УТОВАРИТИ

ПО ДВОЈЕ ЖИВИНЧАДИ.

ЛЕЗБИЈКЕ И ПЕДЕРИ,

НА СПЛАВ.

ЕУ нас зајебава.

Издалека нам покаже Банану. Јест жута и повијена, али је, некако, носи ниско.

Ми машемо, скакућемо, ко Цинганчићи Чергари, отимамо се ко ће бити ближи да је узме.

Кад Госпоја ЕУ, иначе обична Канцеларијска Прдара, приђе, видимо да је то Мауна. Гра Курузар.

Сутра, све испочтка.

У првим редовима скакућу нове мандатлије.

Тако и Кошарац, нови министар у Савјету Министара, даје опширне опсервације о непоколебљивом путу у ЕУ. Разговараћемо, у међувремену, о неким проблемима извоза Челика из БиХ.

Па онда, међунаслов, И Цефта и заштита домаће производње.

Црна, Гора, кажу истраживања, сва луда за уласком у ЕУ. Више од триста хиљада њих.

Хоће да уђу и у Српске Цркве и у ЕУ. Ко да их има милион.

Србија исто луда.

Она је, додуше, луда и без ЕУ.

Јер има Вучића.

Да ЕУ има једног Вучића, давно би примила Србију.

А Њемачка би клечала у ћошку.

Србија је стопосто за ЕУ, без обзира што су и Косовске Царине стопосто.

Промјена технологије носања Банане, приступних преговора, са поглавља на сегменте, који су сада још неодређенији, па се лако може помислити да је златна полуга а не Мауна, смишљена је као један од знакова да немају намјеру да примају ове земље у ЕУ.

Доклегод нам НАТО, изнад и позади, овако добро стоји.

Ну. Срби се у Издаји, не дају поколебати.

Поколебаће се у Вјери, у Нацији, у Рату... али у Издаји, никад.

А улазак у НАТО и у ЕУ, класична је Национална Издаја.

Очекивао сам да ће Тегелтија, који се разумије у Економију и Тржите, као и Кошарац који се разумије колико и остала двојица из Српске, заузети мало укоченији став.

А не да полетно-почетнички извикују ЕУ, ЕУ...

То само иде наруку Сарајеву.

Док се млате опште теме, они млате Хрвате и Србе.

ЕУ их не дира.

Република Српска, пошто на нивоу Заједничких Органа то није могуће, мора да повуче ручну на дрвеним клима ка ЕУ. Па нек шкрипи колико шкрипи.

Па да се поставе захтјеви за реципроцитетом, да се ЕУ обавеже да оно што ми производимо, има предност, да нам ЕУ даје грантове за природну производњу, оно што није индустрија, да пресели своје индустријске производње овдје...

Република Српска то може да ради и у име цијеле БиХ.

А да се полако окреће другим Тржиштима и себи.

Ако је онако огромна Русија, са онако великим проблемима изолације и санкција, и сиротиње, успјела да подигне производњу воћа и пшенице за своје потребе, може и Српска да ово претвори у Рај.