ДА ЛИ

НАРОДНОГ ПОСЛАНИКА

ТРЕТИРАТИ КАО

СЛОБОДНО

ПОЛИТИЧКО БИЋЕ

ИЛИ КАО

ЧЕТРДЕСЕТОГОДИШЊАКА

КОЈИ ЖИВИ КОД

МАМЕ И ТАТЕ,

КОД ЏЕПА И ПАРЕ

Еуроблиц данас разматра тему да ли Мандате, у Народној Скупштини Српске, дати Странкама и тако спријечити прелазне рокове и слично.

Нисам читао, али ми се свиђа начин размишљања.

Ну.

То ништа не би промијенило.

Политичке Странке, да могу да нађу, Надпосланике, већ би их нашли.

Не могу их наћи и да им дамо Мандате у власништво.

Ја, пак, као и увјек, имам генијалну идеју.

Јер сам учио код Кардеља.

Народне Посланике делегирају Скупштине Општина, из реда Одборника.

За сваку годину Мандата. А могу и да за сваку сједницу замјењују дотичне.

У том случају, Странке би много квалитетније ишле на Локалне Изборе и много квалитетније Одборнике предлагале. Чиме би се локална сцена уозбиљила. А сада је, дабоме, ко пијаца, бувљак, или самопослуга код Кинеза Ђуре.

Странке би имале много већу везу са Бирачима.

А делегирани Посланици би увијек били пред лицем Бирача. Нема сакривања.

Она Странка која има већину у локалној скупштини, добиће више једнократних Посланика.

Мало је рачуница компликована. Од 1300 Одборника, треба дестиловати 83, или 103, Посланика. Али у тој алгебри постоји заокруживање оних децимала.

Па ти брале купи Посланика. Кад не знаш којег ће делегирати.

Нема прелазака и папака.

Боље да Народне Посланике бирају локалне Скупштине него Бирачки Одбори.

Тако би странке биле унеколико, власници Мандата а унеколико не би.

Јест компликовано, али и сада је, само смо навикли.

Идеја да Политичке Странке буду власници Мандата, појачава одговорност Политичких Странака.

Која им је сада одузета. Као и Државама, Границе.

Без Странке ријетко ко може да буде изабран. А, потом, Странка нема никакав начин да га дисциплинује и колијенчи.

То је генерисање Анархије.

Анархија одговара онима који руше НДД Сферу, који руше Државе и Суверенитет.

Западу одговара, реци немој се стидит.

Дакле, Лијепа, мирисава, пиздава, ЕУ и Пет Амбасада, то никад не би дозволиле. Прије би заметнуле Рат у БиХ.

У квалитету кандидовања, Странке тешко шта могу да ураде. Или јебе Шеф Странке, или Шеф Станице.

Остали су Отправници Возова.

Било би квалитетније када би се Чланство изјашњавало о Кандидатима за Посланике.

Али. То може да организује само добро организована Странка. Остале би сјеле надвор и јаукале од муке.

Углавном, најоптималније рјешење би било подизање Цензуса.

Драстично подизање Цензуса.

Чиме би се смањила могућност куповине гласова преко Бирачких Одбора а и избор могућности за прелазак.

Уз укидање Независних Клубова.

Углавном, нико га не вади али оргазма нема ни на видику.