ПИСАЛА МИ

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

ПОРЕСКА  УПРАВА

А ЈА ЊОЈЗИ

ДА ЈЕ УВРТАЊЕ МУДА

ТЕРАПИЈА ПРАВА

Као и сваки Четник Агресор, наоружан сам.

Имам Берету Шестријеспет и руски Тетејац.

Ко да постоји амерички.

Оба примјерка тешког наоружања добио сам од Државе.

Берету, од Социјалистичке, за популарисање Народне Милиције на Телевизији Сарајево.

А Тетејац од Републике Српске, Војске Републике Српске, на крају рата, за исказану ријешеност да не побјегнем на дуго боловање и трајно донорисање.

Сумњиво је кад ти Држава даје Оружје.

Још сумњивије, кад те зове ради Оружја.

Увијек те зове да најебеш.

Или да идеш у рат, или у затвор.

Мени Пореска управа послала посљедњу опомену.

Ниси платио порез за Арсенал. Три године. Ниси се, чак, удостојио да понизно дођеш пред Наш Шалтер, да поднесеш Пореске Пријаве.

Што је тачно.

Јебига. Само понекад помислим на Оружје. Али никад на Порез.

И то ме јебало.

Дакле. Историја се понавља.

Једном ме Држава, у вези са оружјем, звала у Рат.

Другипут, фарса.

Зове ме да дођем и поднесем пријаву.

Нису ме звали да дизајнирам Оружје, нпр.

Мада сам, своједобно, дизајнирао Амбалажу.

Али. И Оружје је Амбалажа. Само за Крв.

Слободну или окупаторску.

Ну.

Ми живимо у 21ом вијеку.

Протеклих дана сам био у Шпанији. И вибером добијем поруку на Српском Језику. Нисан Шпанија нуди возило. Јер, очито, зна да возим Нисан и да сам стигао код њих. А не постоји Нисан Српска, да ме овдје нађу.

Пореска Управа Републике Српске, зна да егзистујем у Републици Српској, да нисам далеко од њихових офиса, које им је изградио Мрски Додик, да се шепуре и зими грију, зна да имам Оружје, комада два, зна које оружје имам, зна моју адресу, зна да нисам поднио ПП, зна да нисам платио...

И опет ме зајебава. Прави се да ме не зна.

Умјесто да ми пошаље Уплатнице, такозване вирмане, да платим, они мени пишу љубавно писмо.

Да дођем на Први Дејт и донесем Пореске Пријаве.

Комунистички Режим је био дигитализован.

А ови из Пореске, шаљу Опомену у бирократској коверти са кламером.

Чим ти дође Писмено са Кламером, јебосијежа.

Како је Комунистички Режим био дигитализован.

Тако што је мој покојни Отац, добијао квартално, попуњене уплатнице за Порез на њиве, шуме и ливаде.

То је била и опомена и позив и честитка.

Само оде на пошту, преко њиве, и плати.

А како бих ја, да сам на Планини, сишао до марта, да поднесем пријаву за текућу годину, кад се снијег диже око Ђурђевдана.

Комунизам је слао кварталне уплатнице јер је знао да је сељаку тешко да плати све одједном. А ни за Државу није добро да добије одједном, потрошиће, па шта у четвртом кварталу.

Дакле, јебо вас Миле Додик који вам је направио та здања, ко да сте у Шангају, да у њима само носате муда и гријете заједнички полни орган испод сукње.

Носите се у дигитализацију матерну.