ЗАЛУД НАРИЧЕ МЕКТИЋ.

БиХ НИЈЕ МОГУЋЕ

УНИТАРИЗОВАТИ

ДА РИЈЕШИ МИГРАНТЕ

ИЛИ НЕКИ ДРУГИ ПРОБЛЕМ.

Суштина Босне и Херцеговине јесте у томе да на њој не може постојати ни отоманска, ни ауторитарна, ни диктаторска, ни западна, ни демократска, ни лабава Држава.

Ово Подземље утиче на људе.

Јер, исте те људе, кад премјестиш на неку другу географију, посве друкчије функционишу.

Овдје нико, ни од окупатора и наметника, није успио ништа.

Највише је успјела Аустроугарска. У експлоатацији. Што је и била њена суштина. Како би, иначе, Виена и Пешта онако изгледале.

Мектић је разголитио своју немоћ, рекавши да локална заједница једноставно поништи одлуку Савјета Министара.

Није проблем локална заједница, Бихаћ.

Проблем је Савјет Министара. Јер је од њега начињено нешто што он није на папиру. У Дејтонском Уставу.

Па не може бити ни у реалности.

Савјет Министара нема валидност ни оног што се пише на тараби.

Није проблем источна граница БиХ. Преко које илегално улазе Мигранти.

Јер, не може Српску Границу да чува Гранична Полиција БиХ. Сарајевска управа за индиректно опорезивање. А да Полиција Републике Српске буде патролна.

Не може Мектић да ријеши Мигранте, стамболски столујући из Сарајева. И градећи Државу.

Он захтијева да се бриселске паре дају државним институцијама, како би се прихватили Мигранти.

Може ли ишта без Државе, као циља.

У праву је ултранеартикулисани Пуљић.

Мектић обавља посао за Државу.

А хаос коме и он доприноси, одговара Држави Сарајској.

А то што је Алија, пред ратове, тамо држао велики скуп, било је само да се постави изнад Кладушког Бабе.

Бихаћ, дакле, тој Држави не значи ништа.

Она мигранте пушта да илегално прелазе границу јер жели овдје да их користи против Републике Српске и Срба.

Зато не рјешавају проблем, већ доливају Мигранте на ватру.

Немогуће је у Насеобини, каква је БиХ, у којој једни другима бирају Националног Члана Предсједништва, очекивати да искрено и заједнички рјешавају Мигранте.

Стога, Подијелити све што се може подијелити.

Свако себи.