У
ОБРАЧУНУ
КОД
САВЈЕТА МИНИСТАРА,
РИЗИКУЈЕ,
И РАЊИВА ЈЕ
ВАША
ДРЖАВА.
РЕПУБЛИКА
СРПСКА
НЕ
РИЗИКУЈЕ
И
НИЈЕ РАЊИВА.
Само један потез
ставља Републику Српску изнад БиХ.
У вијестима
на крају дана, објави се одлука да је од поноћи, са све обавезнике пореза,
важећи уплатни рачун тај и тај.
Не постоји
правни механизам, ни с вана ни изнутра, којим се то може оспорити.
Јер. Порези
нису надлежност Заједничких Институција.
То им је
поклонио Професор Економије и Доцент Издаје, Младен Иванић.
На списку
рањивости је све оно што је неуставно и нелегално инсталирано, наметнуто или
присиљено прихваћено.
Босну и
Херцеговину, Бошњаке, њихово Политичко Вођство, не мислим на обичне људе, неће
јебати Срби.
Јеба ће их
све оно што нема у Дејтонском Мировном Споразуму и Дејтонском Уставу.
Чак и када
би Српска, са Федерацијом, као „Стране“ које се помињу у Дејтонском Споразуму,
уљудно преговарала и договарала о финансирању Заједничких Институција,
проводећи праксу као до сада, то би била огромна предност за Републику Српску.
А, ако би
Српска кренула даље, да прогласи ништавним и ненадлежним, на својој Територији,
све оне Институције које су наметнуте, извануставне, унитаристичке, изван Десет
Надлежности, у Дојтону, Заједничких Институција, Сарајеву не би остало ништа.
Тим потезом
би сва њихова надлежност престала и на подручју Хрватског Народног Савеза.
Коју,
ионако, сада имају у смањеном обиму.
Без обзира
шта ће се догодити ако не успије Савјет Министара, то оружје увијек остаје у
рукама Републике Српске.
И увијек ће
Република Српска бити у предности.
Српској се
нема шта одузети, нема шта укинути, она ни над ким нема неуставних институција
и надлежности.
Стога је кратковида
и самопоражавајућа политика Сарај Чадора.
Али није
чудна.
Она је
посљедица чињенице и особина оних који никад нису имали државу, који не знају
шта је то и који немају ни намјеру да је имају.
Зато је
муслиманима у БиХ било најбоље, икада, у Социјалистичком Самоуправљању.
Јер су били
заштићени.
Када су
сами, преко свог Вођства, аналфабетополитичког, вјерског и парамилитараног,
изашли на сцену, почели су проблеми великог лутања и бауљања.
Држава је
једно а Квазидинастија Изетбеговић је друго.
Сарајево се
олако дало у руке Запада.
Који им је прећутно
обећао унитаризовати Босну.
Али,
намјере Запада су поништити Републику Српску и Србе са ове стране Дрине.
Јер је то
био дио плана Распада Југославије.
То је циљ и
Сарајева.
Ну. Када би
се то и догодило, Сарајево не би добило Државу Босну.
Запад не
воли муслимане, нити мрзи Србе.
Запад само
воли Територије.
Кад нису
руске.
Стога Унитаризација,
и сва ова Каљуга са Анпом и Савјетом Министара, није политички интерес Бошњака,
муслимана.
Ни краткорочни,
ни дугорочни.
Али ће се
Каљуга ширити, што због дубине Запада, што због плиткоће Сарајева.
Зато,
Република Српска добро мора промислити потезе, редослијед, њихово вријеме и
њихове вриједности.
Увијек,
гледајући на два путоказа. Опстанак и Самосталност.
