САРАЈЕВО

МОРА ДА БУДЕ У СУКОБУ

ЈЕР МУ ЈЕ ТО

ЈЕДИНИ НАЧИН ОПСТАНКА

БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Колинда Грабар Китаровић је, политички исто што и Бакир Изетбеговић. Глупа до бола.

Само, што јој Бабо није Алија.

Њена серија Јужни Ветар наставила се ових дана, изјавом у Јерусалиму, да је БиХ потпала под тешки Ислам.

Ријечи и нијансе нису важне јер је, данас, Колинда то демантовала.

Рекавши да је дошло вријеме да се поразмисли о односима Хрватске и БиХ.

Што ће демантовати Сарајево. Рећи ће да ће бити како ми кажемо.

Колинда је, дакле, имала читав серијал изјава о Сарајеву или Босни и Херцеговини.

То што је некад Оружје Тешког Ислама слијетало на загребачки аеродром, то је било у сврху заједничке борбе против Срба на Сфрјишту.

Више Загреб нема тих потреба.

Што је добро за Загреб али није добро за Србе.

И није добро за Сарајево. Јер, Сарајево има велике потребе у борби против Срба.

То и јесте главна Црта Бојишница Загреба и Сарајева.

Загреб је допустио, сматрају у Сарај Чадору, да се Срби и Хрвати у БиХ спишају, боље него они ономад.

Али није то главни разлог опште панике у Сарај Чадору, након Колиндине изјаве.

Јер она, иако није рекла, није ништа погрешно рекла.

Горе је од тог утицаја фундаменталног Ирана и Сауда, бити добар са Диктатором Ердоганом.

Што се не може демантовати.

Суштина лежи у константној потреби Сарајева, Сарај Чадора, да буде у сукобу са свима.

Не само унутар БиХ.

Јер је то једини начин привидног спољашњег опстанка Босне и Херцеговине.

То је услов њеног постојања.

Унутрашњи знаци постојања БиХ не морају да буду толико агресивни и радикални.

Довољно је да постоји Жељко Комшића па да Сарај Чадор, лажно успјешно представи да БиХ постоји и изнутра.

Али. Не постоји.

Као што не значи да постоји ако се бори против Пељешког Моста. Или неке Колиндине Изјаве. Или ако каменује, у Сребреници, Александра Вучића.

Стога овакве инциденте треба константно очекивати.

И од Колинде.

А од Сарајева, поготову.