КАКО ЊЕГОВАТИ

И УЗГАЈАТИ

ПОЛИТИЧКУ СЦЕНУ

Када сам почео да рестаурирам Кампањолу АР 55, нисам знао ништа о лимарији, бојама, лакирању, варењу, механици мотора...

Али, мислио сам, научићу. Како сам научио да ратијем, и то ћу.

Почнем да скидам точкове, да направим нове фелге, за шире гуме.

Скинем лијеве, десне не могу.

Узмем дужу полугу, ништа. Улијем веде40 и мало завирим па видим да је навој наопак.

То се некад користило, код војних возила, да се матице не би одвртале у вожњи и вибрацијама.

Али, нисам то одмах видио. Требало ми је неколико дана.

То је тако, кад у рестаурацију аутомобила уђе свако.

Без критеријума и процедура.

Тако је и у свим другим дјелатностима.

Тако је и у Политици.

Највећи дио оних који су, данас, овдје, изабрани и именовани, који се, дакле, воде као Политичари, а људи воле да сваког зову Политичар, зна одврнути два шарафа а два не зна.

Многи, знају само један.

А, неки ће потегнути Повреду Пословника и питати, Шта је Шараф.

Пошто је Политика пракса и технологија управљања НДД Сфером, то је много опасније од моје ситуације у којој сам, евентуално, могао поломити вијке са главчине.

Много опасније.

Јер. Ја сам хтио да се курчим како сам рестаурирао Кампањолу која се не може препознати, како сам ја мајстор, да се возикам по граду а половњаче пишкају кокошанелпет, како сам ја у њој љепши и млађи него што јесам.

Зато што сам то само ја и моја Кампањола од самсто марака на отпаду.

Нисам хтио да рестаурирам Државу и Друштво.

Као ови, који су данас похрлили у Политику.

Јер, њихове особине су опасније од мог незнања о лијевом навоју.

◘ Они не знају да не знају.

◘ Они мисле да све знају.

◘ Неки од њих мисле да су најмлађи и најљепши.

◘ Неки од њих, чак, мисле да су Херцеговци.

◘ Нико од њих не зна шта је Политика.

◘ Сва њихова оптика је јетрвска. Они се боре против Некога умјесто да се боре за Нешто.

◘ Гинеколошки и анатомски речено, њих ко да је павило у дупету а не у пички.

*

Није у питању само Лудотрио СВТ. Који је јуче усмрдио Парламент и цијелу Политичку Сцену Републике Српске. Осрамотио нас пред онако уљудним и намирисаним Сарај Чадором. СТЈЖ.

Има их још. И по одборничким плантажама.

Само ово троје је најлуђе, па то, без стида и срама, и показују.

*

Како спријечити такву девастацију Политичке Сцене, Политичке Културе, Националних Послова и Државих Интереса.

Како спријечити да сутра, они, и такви, па још и гори, не постану лидери, вође, актери... Судбоносци.

◘ Заштитом и чувањем Институција. Зато је Бундало, којег, иначе, не цијеним, јуче схватио ситацију. И није Папак већ је покушао да сачува Институцију Посланичког Клуба једне Странке.

Парламент се мора сачувати. У Парламенту се  срећу Странке. Не на Трговима.

Мора се онај анархолиберални Пословник промијенити. И да се примјењује као да је Упутство Варшавског Пакта или Совнаркома.

Институција Српског Члана ПБиХ, док БиХ постоји, мора се сачувати.

Институт Заштите Виталног Националног Интерерса, мора се сачувати.

◘ Градњом међустраначког опхођења. Градњом политичке комуникације у оквиру Политичке Артикулације и у Јавности.

◘ Унутарстраначком демократијом, процедуралитетом, хијерхијом и путањама кадровског напретка.

◘ Унутарстраначким његовањем расада генерација и ешалона нових нараштаја из којих ће се регрутовати они који и издалека знају Четири Шарафа.

◘ Његовањем Младих Нараштаја у профилу Рационалног Нациалисте.

Јер. Такви нам требају не само у Политици. Требају нам свуда.

Такви нам требају да могу да схате да је овдје у питању Опстанак а не скупштинско воајерство, наслађивање аналфабета, претварање Политике у властито нарцисоидно огледало и кориштење Јавности као властитог Дневног Селфија.